Вести
01. 07. 2014.
Беба Поповић није Вучићев саветник
Влада Србије нема никакав уговор са Владимиром Бебом Поповићем и с његовим Институтом за јавну политику, нити Поповић ради за Владу. С времена на време он само комуницира са Александром Вучићем у вези с Институтом, али то је све, тврде за “Блиц” у кабинету премијера. На питање да ли та комуникација подразумева Поповићево лобирање за клијенте његовог Института, који од децембра 2013. године има канцеларију и у Београду, или саветовање српског премијера, наш саговорник кратко одговара: “Не саветује Александра Вучића.”
Сам Поповић је у “Утиску недеље” изјавио да му је “Вучић партнер као Влада Србије”, те да се његов Институт “бави пословима који су директно везани за рад Владе, а то је интензивирање, појачавање и оснаживање процеса евроинтеграција”.
Вучић ме је последњи пут звао пре неколико дана да ме пита да ли могу да присуствујем неком састанку који има везе са неким његовим путовањем у Брисел. Ја сам дошао на састанак, тема је била шта смо ми урадили, а оно о чему разговарамо је, рецимо, поглавље 27 које се тиче екологије и које је најкатастрофалније поглавље, а мој Институт ради неке пројекте у вези са тим, рекао је Поповић.
У СНС нису желели званично да говоре о везама лидера напредњака са некадашњим шефом бироа за комуникације у влади Зорана Ђинђића, али нису ни изненађени сарадњом Вучића и Поповића. Зашто бих био изненађен? А и зашто би Поповић био на неки начин лустриран? Ми смо за сарадњу са свима који се нису огрешили о закон. А он има и знања и искуства каже незванично за “Блиц” један од високих напредњачких функционера.
Аналитичар Јово Бакић оцењује да је Поповић потребан Вучићу због веза са црногорским премијером Милом Ђукановићем, због односа са медијима, контаката са одређеним новинарима, “а можда још и са неким центрима моћи”.
Он, међутим, не жели да прецизира на које “центре моћи” мисли, јер је реч само о претпоставкама. Поповић би могао Вучићу да пружи допринос у области медија како саветодавно, тако и манипулативно. А питам се шта добро из те сарадње може да изађе, каже Бакић.
Он оцењује и да Поповићеви скорији наступи у којима повлачи паралелу између садашњости и 2003. године, у којој је убијен Ђинђић, служе како би се отупела свака критика режима. Повлачи се паралела између Вучића и Ђинђића како би се отупела свака критика режима, јер се она доводи у контекст медијских и јавних напада које је Ђинђић преживљавао у времену пре атентата каже Бакић. Поповић се није јављао на позиве новинара „Блица“.
Поповић и етика
У Утиску недеље Поповић је, између осталог, рекао и како га је Вучић питао за предлог Института да Влада Србије формира етички комитет. Кад Беба говори о етици, то је у најмању руку неозбиљно, оцењује Јово Бакић. Поповићево позивање на етику још је чудније, с обзиром на то да је јавно признао како је преко мејла на више адреса проследио видеоклип порнографског садржаја на којем је наводно челница једне црногорске НВО.
Писмо службенику Станка Суботића Цанета
Владимир Поповић Беба у “Утиску недеље” покушао је наопако постављеним чињеницама да дискредитује новинаре (за њега очекивано), а посебно оне који годинама пишу о Дарку Шарићу и Станку Суботићу Цанету. Очекивано, напао је и мене, називајући ме “новинарком начелника УКП”. Од свега што је Поповић изговорио тачно је да сам новинар. Ја сам новинар “Блица”, а не начелника УКПа или било код другог начелника.
Мој посао је да последњих 13 година пратим рад полиције и извештавам о њиховим акцијама у борби против организованог криминала. Тако су и настали бројни текстови о криминалу Дарка Шарића и његове групе, као и текстови о другим криминалним групама. И сваки од тих текстова кроз оптужнице показао се тачним. Тачно је да сам писала да се Дарко Шарић од покретања акције “Балкански ратник” крије у Црној Гори.
Али то није била ексклузивна информација УКП, већ свих других државних институција које су до 2012. године радиле на хватању те криминалне групе. Чак је и сам Шарић то потврдио када се на суду излануо: “Упалим ја ТВ и чујем да је ухапшен Сретко Калинић...” Где је то чуо? На националној ТВ Доминикане? Вероватно је 9. јуна 2010. године то била ударна вест код њих. Нетачно је оно што тврди Поповић да су сви полицајци знали да се Шарић последњих пет година крио у Јужној Америци.
То ни званично ни незванично није рекао ниједан полицајац. Јако је опасно то што Поповић намерно изврће чињенице у вези са, како каже, хапшењем Шарића. Опасно је кад Поповић тврди да су полицајци намерно лагали премијера Александра Вучића да ће Шарић бити “ухапшен тада и тада”, а да су онда ти полицајци искључени, па је нека друга екипа лоцирала и ухапсила Шарића. Прво, за ових 13 година, колико пратим полицију, научила сам да се озбиљни полицајци не баве прорицањем будућности. А друго, Дарко Шарић НИЈЕ ухапшен!
Није Шарић лоциран у неком стану, па је онда у муњевитој акцији САЈ, ПТЈ, ДЕА или било којих специјалаца у Јужној Африци ухапшен. Не, Дарко Шарић се ПРЕДАО! Знамо и да се Шарић није ПРЕДАО екипи која је годинама радила на његовом лоцирању и хапшењу, већ неким другима. А где се крио, у Црној Гори или Јужној Америци, још нисмо чули, а било би јако лепо и корисно да јавности неко и то каже. Да покаже неке доказе, фотографије да се Шарић стварно годинама крио у Јужној Америци. Али важније од тога где се Шарић скривао јесу преговори о предаји.
Јер свакој предаји претходе некакви преговори. Није битно ко се ту коме први јавио, али је битно да јавност сазна да ли је Шарићева предаја била безусловна, или је ипак било неких услова. Ако јесте, којих? Ово писмо “новинарке начелника УКП-а” упућено је јавности и службенику Станка Суботића Цанета.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.