Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Власт би све да прогласи тајном
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

06. 08. 2009.

Извор: Блиц

Власт би све да прогласи тајном

Повереник за информације од јавног значаја и омбудсман биће спречени у обављању дужности, а отвара се и могућност за увођење нове армије безбедњака, упркос причи о смањењу броја запослених у администрацији


Уколико Предлог закона о тајности података буде усвојен у парламенту, не само да ће повереник за информације од јавног значаја и омбудсман бити умногоме спречени у обављању своје дужности него су предвиђене и многе друге нелогичности: од могућности отварања радних места за читаву армију нових безбедњака, до плата запослених у Канцеларији савета, стручној служби Владе која треба да се бави пословима у вези са применом закона, које ће бити до 20 одсто веће од плата других државних службеника.


Увидом у Предлог закона о тајности уочава се покушај да се овлашћења повереника за информације и заштитника грађана ограниче, тако да им се онемогући или бар битно отежа вршење надзорних функција. Тешко је то довести у склад са Владиним више пута декларисаним стратешким опредељењем да јача независне институције.

Решење по коме су у мноштву државних органа једини којима се могу ограничавати права на приступ информацијама управо заштитник грађана и повереник није само нелогично већ је и апсурдно. Мање видљива, а можда ништа мања нелогичност садржана је у члану 85 предлога закона. Тим чланом на мала врата се отвара могућност да се у Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, „а по потреби и у сваком од органа јавне власти” запосли још по један човек чији би посао био да се бави заштитом тајних података.

Тиме ће страначке структуре добити шансу да збрину неколико хиљада „проверених” страначких кадрова. Питање је да ли је то и колико у складу са Владиним декларисаним опредељењем да смањује број запослених у администрацији у којој, и без ове нове армије безбедњака, ионако има неупоредиво више запослених него што је потребно.

Са становишта логичности или апсурдности, занимљив је и члан 93, који предвиђа да ће запослени у Канцеларији савета, стручној служби Владе, која треба да се бави пословима у вези са применом закона, имати и до 20 одсто веће плате од других државних службеника.

Предлогом закона овој стручној служби поверен је и посао надзора и контроле над применом закона. Али шта год писало у закону, она то не може да ради, служба може да се бави само стручним и административно-техничким пословима, а нема и не може имати инспекцијска овлашћења без којих је надзор незамислив. Дакле, служба ће само глумити да нешто надзире, али за сваки случај, директору, заменику директора и запосленима резервисане су веће плате због стресних услова рада.

Носилац израде овог законског предлога било је Министарство правде, а у Радној групи за израду закона учествовали су и представници Министарства унутрашњих послова, Министарство иностраних послова, Министарства одбране, БИА, ВОА, секретар кабинета председника републике и три невладине организације.

Дејан Миленковић из Комитета правника за заштиту људских права, који је у Радној групи наступао у име повереника за информације од јавног значаја и заштитника грађана, каже за „Блиц” да је Радну групу напустио „због предложених решења која крше стандарде”.

- Радну групу сам напустио пре свега зато што су предвиђена ограничења повереника за информације од јавног значаја и заштитника грађана у обављању њихових дужности. Нема погађања око неких ствари - истиче Миленковић. Он каже да би око других решења у закону било могуће наћи компромис јер је део закона преузет из нацрта закона чији је аутор Коалиција за слободан приступ информацијама из 2007. године.

Антрфиле : Симболичне казне

Занимљиво је упоредити жестоке казне за новинаре и медије које су предвиђене Предлогом закона о информисању и казне предвиђене Предлогом закона о тајности. Наиме, новинари и медији за „дезинформисање” јавности ризикују вишемилионске казне, а за функционере који повреде Закон о тајности злоупотребљавајући га да би ограничили права јавности предвиђене су симболичне казне. Тако у члану 99, ако податак и документ „који се очигледно не односи на заштићене интересе означи као тајну” и тако га сакрије од јавности, функционер ризикује казну од 5.000 динара, а у најгорем случају 50.000 динара.

Марија Малеш

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси