Вести
23. 05. 2014.
Владимир Баровић, доцент на Филозофском факултету у Новом Саду, за Данас Право говори о кризном извештавању
Неки медији нису одмах разумели размере поплаве
У свакој кризи они који управљају ситуацијом редукују информације, али у актуелној извештавању о поплавама, барем у првој фази, медији у Србији нису "пали" на испиту, док су новинари прошли тест издржљивости, оцењује у разговору за Данас Право Владимир Баровић, доцент новосадског Филозофског факултета.
Колико је познато, једино у земљи на овом факултету постоји посебан курс за будуће новинаре о извештавању у време криза, где је наш саговорник предавач.
У првом реаговању, како видите медијско извештавање о катастрофалним поплавама и њиховим последицама?
- У првој фази кризе медији су углавном добро обавили посао, радили су оно што је у тим моментима најважније - информисали грађане, извештавали, организовали жива укључења, апеловали да се људи евакуишу уз Обреновца и осталих угрожених подручја. Оно што је добро јесте да у акутној фази кризе у медијима није било панике и новинари су и поред великог напрезања урадили велики посао, јер су људи у угроженом подручју путем медија били информисани о бројевима за евакуацију, о несталим лицима, поступању у тим условима. Поједини медији нису одмах разумели размере поплаве, колико је велики број угрожених насеља и са одређеним закашњењем су прилагодили систем рада кризној ситуацији. Ту се показала моћ медија који играју веома важну улогу у кризном комуницирању, јер они су канал на линији грађани - они који управљају кризом.
Као истраживача медија, које ситуације вас посебно интригирају?
- Посебно интригантне су ситуације када се крши новинарска етика, пласирају полуинформације и дезинформације, то је веома важан сегмент у извештавању у кризним ситуацијама. Такође је било примера емпатичког приступа у извештавању, али треба нагласити да је било евидентно велико професионално ангажовање новинара и новинарки, који су радили до крајњих граница издржљивости. Није лако извештавати када сте константно мокри, под стресом, саопштавате лоше вести... То је прави тест издржљивости и ту до изражаја долазе извештачи који могу да поднесу притисак, како у етичком тако и у професионалном смислу.
Каква је ваша оцена - да ли су интернет и друштвене мреже - Фејсбук и Твитер више допринели информисању или ширењу гласина и дезинформација?
- Друштвене мреже су веома важне за брзо информисање људи и имају одређену улогу у кризама, јер за кратко време велики број грађана подели одређене информације, али с друге стране је потребан опрез јер на њима можете поставити шта желите. Ту нема уредника, све зависи од добре или лоше намере појединаца. Када урадим коначну анализу и завршим истраживање ове кризе, имаћу комплетнији увид у ситуацију, али мој утисак је да су друштвене мреже имале двојаку улогу: с једне стране су пласиране важне информације о водостају и евакуацији, а с друге стране биле су испуњене гласинама и информацијама које је веома тешко проверити.
Какав је однос цензуре и информације у кризним ситуацијама?
- У кризним ситуацијама се у зависности од процене онога ко управља кризом, редукују информације, медијима се некада ограничава кретање по терену. Цензура се правда сузбијањем страха и панике међу грађанима и информације пласирају најодговорнији - штабови за ванредне ситуације. Ако говоримо о односу цензуре и информација у кризним ситуацијама, увек ће се прибећи редуковању оних података за које се процени од стране одговорних, да могу шкодити операцији спасавања угрожених.
Шта бисте препоручили новинарима?
- На Одсеку за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду имамо предмет "Извештавање у природним и изазваним катастрофама и несрећама" и велики број мојих студената завршио је тај курс. Доста њих се јавило и рекли су да оно што су научили о поплавама примењују у пракси. За квалитетно извештавање у кризама неопходна је благовремена обука и припрема, јер многе колеге колико сам видео на терену нису били адекватно обучени, припремљени, нису познавали терминологију, разлику између ванредне ситуације и ванредног стања, није у почетку у медијима било графичких приказа, а ко је до пре неки дан знао где се налази Моровић или Јамена? Препоручујем новинарима да увек етику и професионалне стандарде ставе на прво место, да не улећу у сензационализам и ексклузиву по сваку цену. Такође је веома важно да се добро припреме за кризне ситуације, јер заборављамо да је безбедност и обученост извештача од кључне важности за објективно и правовремено извештавање.
Биографија
Владимир Баровић је докторирао пре четири године на Факултету политичких наука у Београду на тему „Извештавање у кризним ситуацијама и етика новинарства“. Доцент је на Филозофском факултету у Новом Саду, где је и запослен на Одсеку за медијске студије. Добитник је више признања и награда за ангажовање на извештавању са кризних ситуација које су угрожавале регион. Од 2003. до 2007. радио је као новинар и уредник на Радио-телевизији Војводине. Почетком 2006. извештавао је за покрајински јавни сервис са поплава на Дунаву и Тиси. Објавио је у земљи и иностранству више радова на тему кризних ситуација, између осталог, монографију „Медијско извештавање у кризним ситуацијама“ и приручник „Медији и грађанска окупљања“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.