Вести
23. 05. 2014.
Новинар ризиковао живот да би помогао унесрећенима
"Кад се чамац затресао, оставио сам камеру и спустио децу на под. Да смо се тада преврнули, не би нам било спаса". Новинар ТВ Пинка Младен Мијатовић, искусни новинарски вук, ексклузивно за Информер испричао је како је са својом екипом спасавао децу из угрожених подручја. Шест дана и ноћи Младен је провео у Обреновцу, Ваљеву, Шапцу, Лазаревцу, Крупњу и на Убу, одакле је из прве руке обавештавао грађане о тренутном стању.
Испричао нам је да уживо све изгледа много језивије и да ће му заувек остати у сећању сцена када је у околини Обреновца са екипом спасилаца спречио утапање деце. Он је из чамца снимао, али је у једном моменту морао да остави камеру да би спасао људске животе. Ишли смо чамцем ка Белом пољу, вода је била висине око три метра. Возили смо између два реда бандера. Знакови се нису видели од воде, аутомобили су били испод нас.
Људи су нам са тераса махали, дозивали нас и запомагали прича Младен који је све снимао, али је у једном тренутку био угрожен и он и сви који су били у чамцу. У једној од тура убацивали смо децу у чамац. Све се заталасало, чамац је почео жестоко да се тресе и ја сам оставио камеру и загрлио ту децу. Спустио сам их на под чамца, држао их да неко случајно не би испао. То су све била мала дечица која вриште, плачу, дозивају родитеље. Да смо се преврнули, не би нам било спаса објашњава Мијатовић. Спасавање по мраку Он открива да спасиоци нису имали предаха ни током ноћи.
Хеликоптером смо дошли до места Ројковац и кренули камионима по људе. Био је потпуни мрак, сабласна слика. Викали смо да изађу они који желе да се евакуишу. Много људи се одазвало и то су углавном били старији људи, преплашени и исцрпљени. Противтерористичка јединица која је спасавала те људе показала је своје умеће и храброст. То је била баш јака, тужна и тешка сцена. Када смо их укрцали у хеликоптер, многи од њих су се уплашили јер су први пут летели. Једну жену су на носилима унели прича Младен, који каже да су спасени људи највише стрепели за своје ближње.
Питају нас: „Сине, јеси ли видео мог сина, ћерку?“ Па нам говоре њихова имена... Разочарају се кад схвате да немамо одговор на њихово питање. Када смо слетели, пилот је, напола насмејан а напола уплакан, рекао: „Хвала што сте слетели са нама, видимо се у неком бољем тренутку“, прича Мијатовић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.