Вести
17. 05. 2014.
Национални недељници
Узак круг сарадника, узак круг саговорника, уско све некако, брате, а опет широко, то јесте тиражно. Шта да се ради! Слобода штампе. За то смо се борили! То је нама наша борба дала.
Руку на срце, недељник „Недељник“ није лош недељник.
Неки „Недељнику“ набијају на нос да је ту мач националан, али „националних“ недељника има свуда по свету, па кад је томе већ тако, онда је боље да буду као „Недељник“, а не као „Печат“.
Да ли ово значи да је Лалић бољи уредник од Вучеле. Ма јок, море. Само кад би, почем, хтео, Вучела, стари лисац, направио би новине да ти памет стане. Па зашто то не чини? Зато што би добре новине продао у тиражу од три-четири хиљаде примерака, а Вучела такве тираже не воли.
О такозваној ремитенди да и не говорим. Еј, море, Књижевна реч (књижевни лист, дакле) - у којој смо и Вучела и ја вактиле уредниковали - знала је да изађе у десетак хиљада примерака, а сад ће Милорад (и то о свом трошку) да штампа три-четири хиљадице. Ма иди, бежи. Јесте се он преумио, јесте се окренуо исихазму, али марксиста у њему још увек живи. Знате оно - квалитет се рађа из квантитета.
И прочаја. А „Печат“ је, ваистину, бременит и квантитетом и квалитетом. Ту се, раме уз раме, против Империје и кемтрејлса боре Че Гевара и Свети Сава, Свети Василије Острошки и Троцки и - уопште - једно веома шарено друштво. Али општенационалним и свесрпским претензијама упркос, мени, да простите, „Печат“ личи на мало, јавно тајно друштво. Узак круг сарадника, узак круг саговорника, уско све некако, брате, а опет широко, то јесте тиражно. Шта да се ради! Слобода штампе. За то смо се борили! То је нама наша борба дала.
Недељник „Недељник“ пак има ширу уређивачку концепцију. Ту рецимо пишу и наш Дража и онај Апостолски (коме ће на крају и поћи за руком да постане духовит), два, дакле, господина који се нипошто не могу сврстати у „националну интелигенцију“; ту се објављују интервјуи са разноразним личностима; нема у „Недељнику“ страха од Твитера и глобализације, али ја - наџак какав сам - ипак морам да закерам. Закерао сам и ономад, кад Доброслав даде јубиларни, стоти „последњи интервју“, не зато што га је Доброслав дао, него зато што сам подозревао да је Доброслав нахушкан на давање интервјуа. Он, човек, није то непознато, нема мере, није једини, није то космички проблем, али једна професионална редакција би требало да је има.
„Недељникова“ је, међутим, није имала ни са најрецентнијим „ударним“ интервјуом, са патријархом Иринејем. Шта ми је ту засметало? Ех, шта. Да учини патријарху, колегијум „Недељника“ је патријархов интервју - усред латиничног издања - одштампао ћирилицом? Шта то мени смета? Ништа под милим Богом. Питам се само зашто се „Недељник“ у целини не штампа на ћирилици, па кад му интервју да рецимо Бади Савић, да га штампа латиницом. И још једна ствар. Видите ли ви, честнејши публикуме, да је Оверлорд и пре рока испунио обећање. Београд је већ на води.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.