Вести
24. 07. 2009.
Сакрили закон од Савета Европе
Моника Лајхнер из Канцеларије Савета Европе каже да Министарство културе није тражило експертизу стручњака СЕ о Предлогу закона о информисању, иако то готово увек траже сва остала министарства
БЕОГРАД - Министарство културе није приликом израде Предлога измена Закона о јавном информисању поштовало устаљену праксу и затражило мишљење Савета Европе да ли је закон писан по европским стандардима, сазнаје Прес.
У Канцеларији СЕ у Београду речено нам је да предлагач закона обично тражи експертску анализу стручњака те институције, али да то у случају „Брадићевог закона“ није урађено!
Моника Лајхнер, задужена за односе са јавношћу у Канцеларији СЕ у Београду, каже за Прес да у случају спорног закона о информисању експертиза није тражена.
СЕ: Дипломатска препорука
- Пракса је да држава доставља предлоге закона Савету Европе и тражи експертизу наших стручњака у Стразбуру. Они потом дају своје мишљење, које држава може да усвоји или не усвоји. Ми од Министарства културе нисмо добили захтев да наши стручњаци дају мишљење о Предлогу измена и допуна закона о јавном информисању. А, тачно је, како је то Пресу рекао државни секретар Министарства правде Слободан Хомен, да то министарство за све своје законске предлоге тражи нашу експертизу. Генерално, то чине и остала министарства. Истина је и да Комитет министара СЕ даје годишњи извештај о Србији, али ја сада не могу да кажем да ли ће у том извештају бити речи и о овом закону. Он још није ни усвојен у Скупштини Србије - каже за Прес Лајхнерова.
Уколико би, пак, СЕ у свом извештају установио да закон није усаглашен са европским стандардима, Моника Лајхнер каже да би „Србији дипломатским језиком била дата препорука да се закон измени“ како би наша земља несметано наставила пут европских интеграција.
Истовремено, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Драгана Николић-Соломон критички упозорава да се неким изменама и допунама закона о информисању „предлажу превисоке новчане казне за медије, које могу довести то њиховог затварања“.
- Према пракси Европског суда у Стразбуру и Европској конвенцији о људским правима, висина новчане казне не сме да спутава слободу медија, јер се онда те казне могу сматрати цензуром. ОЕБС у складу са тим обазриво гледа на Предлог закона о информисању, који држави практично даје овлашћења да затвара медије. Одговорна држава мора обазриво да поступа и води рачуна о материјалном стању новинара и медија. Новчане казне не смеју да воде затварању медија - каже Драгана Соломон.
Наша саговорница додаје да је Министарство културе само обавестило ОЕБС да ће радити на изменама закона о информисању „како би спречило злоупотребу и повећало одговорност медија“.
- ОЕБС, међутим, није знао детаље предлога. Ми поздрављамо све напоре успостављања правног оквира за уређење медијске сфере и подизања одговорност новинара. Али, одговорност се не постиже само законом, на томе морају да раде и сами медији. Најбоље је када се новинари сами договоре путем саморегулације. У том смислу ОЕБС ће подржати све напоре да почне да функционише Савет за штампу. Ми, иначе, поздрављамо измене којима се повећава одговорност компанија за дистрибуцију и успоставља регистар јавних гласила, као и мере којима се прецизније утврђује одговорност оснивача јавних гласила и уредника због кршења претпоставке невиности и права малолетника - оцењује Соломонова.
Амбасадори још размишљају
Амбасадор Француске Жан-Франсоа Терал каже за Прес да је са својим европским колегама и представницима ОЕБС-а већ разговарао о Предлогу закона о информисању.
- Ми још увек разматрамо Предлог и о томе разговарамо са својим европским партнерима и ОЕБС-ом - каже Терал.
И заменик амбасадора Аустрије у Србији Волфганг Вагнер каже да та амбасада прати реакције јавности на закон „и о томе разговара са колегама из других амбасада“.
- Немамо став јер још немамо експертизу Предлога. Нас, нажалост, нико није консултовао, тражио нам савет или мишљење, иако смо стекли велико искуство током израде закона о медијима у нашој земљи - каже Вагнер.
Антрфиле : Хомен: Шта сам хтео да кажем
У редакцију Преса јуче је стигло појашњење дела интервјуа државног секретара у Министарству правде Слободана Хомена, који смо објавили у јучерашњем броју. У појашњењу се каже да је Хомен, рекавши да не зна шта је писац предлога хтео да каже, настојао да објасни да он, као неко ко није учествовао у изради Предлога измена и допуна Закона о информисању, није у могућности да адекватно коментарише и образложи поменути предлог.
Б. Бојић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.