Вести

22. 04. 2014.

Аутор: Драгољуб Дража Петровић Извор: Недељник

Зашто је важна Оља Бећковић

Некако јој је увек било битније да то што ради схвате они који схватају. А, сви остали имају, брате емисије рекордног рејтинга. Макар га буџили офуцаним кримосима, офуцаним пиплметрима и још офуцанијим форама. Те емисије више личе на: “Лаку ноћ, Србијо”. Док њој и даље говоре: “Добро вече, Оља”.

 

Када сам први пут гостовао у "Утиску недеље" укућани су за мном просули лонче испред лифта. "Да тече ко вода". То ми се последњи пут десило пред полазак на неки компликован испит током студија. Који сам, наравно, пао. Колеге су ме унапред прежалиле: "Пази се оне вештице!" - били су једногласни у оцени да Оља Б. има неке паранормалне способности због којих су у средњем веку спаљивали на ломачи. Увек брижна мама ми је рекла: "Зар ниси могао да одбијеш? Ти стварно ниси нормалан". Кад је већ кренула шпица Вива Воxа и сам сам себи рекао: "Петровићу, шта ти је ово требало у животу?"

Тек сам после увидео да ти "Утисак недеље" ипак треба у животу. Гостовање тамо ваља уписивати у "си-ви". Код мене пише: "Успешно преживео три Утиска".

Околиш тог студија из кога се емитује најдуговечнија емисија на српским телевизијама, изузимајући ваљда само "Београдску хронику", делује некако сабласно у недељно вече. Налази се у некој шуми поред аутопута Београд - Загреб. "Ту су 'земунци' укопавали оне своје пацијенте" - размишљао сам те вечери пре "ватреног крштења" док сам напудерисан пушио испред улаза у мрклом мраку, у потпуној тишини, чекајући почетак. И надајући се да ту емисију нико неће да гледа. Такорећи, призивао сам Кристијана на Пинку...

"Сунце ти жарено, знам неке које после гостовања у 'Утиску' нисам видео годинама. Шта ако се и они налазе у овој шуми?", црне мисли пролазиле су ми кроз главу док сам нервозно колутао димове. "Шта ако је Оља стварно оно што се прича по граду. И госте који јој се не свиде после емисије закопава у тој шуми уз неке древне ритуале који се у фамилији Бећковић преносе с колена на колено?!", пало ми је на памет, јер ја, као и сви Срби, верујем у вештице. А посебно верујем у Ољу Бећковић.

Оља је те вечери стигла последња, некако чудновато насмејана. Поздравила се са свима, отишла да се шминка. Нас тројицу су спровели у студио. Ставили су ме да седим у столицу најзгоднију за бег. Она крајње десна из Ољине визуре. Одмах лево из моје визуре је излаз из студија, али ту је и неких десетак типова који глуме камермане, организаторе и сличне типове, мада сам био убеђен да им је тајни задатак спречавање гостију да већ око 21.30 часова збришу.

Уопште се не сећам шта је после било. Још један доказ да Оља Б. има неку магију. Зачара госте, па после гледај ти, буразеру, на Јутјубу шта си причао два сата. Знам да сам по изласку из студија затекао охрабрујући СМС: "Добар си био". Од маме! Остали неутрални посматрачи нису били нешто одушевљени.

"Каква је Оља?", питали су ме сутра већ у тролејбусу на путу за посао.

"Лафица! Стварно је океј... Понудила се чак после емисије да нас развезе по кућама", био сам искрено одушевљен пред непознатим сапутником у тролејбусу.

"Шта вози? Метлу?", бриљирао је он до Славије са разним потпитањима. Ту сам схватио да Оља & ја имамо једну заједничку црту - лепак смо за онај дијагностицирани део нације. С тим што се њој јављају само да гласају за утисак, а мени нон-стоп.

Својевремено, има томе седам-осам година, чујем да на Вождовцу живи неки Паја Цвећар, незванични светски рекордер по броју јављања у Утисак недеље. Паја сва своја укључења педантно снима на - магнетофон. Јербо нема видео рикордер. Сви Пајини снимци имају у себи пријатан звук микрофоније, јер да би Паја снимио на магнетофон, мора да појача ТВ апарат до даске. Одем код Паје да правим репортажу. Не зна се да ли је био више одушевљен он или ја. Човек је у "Утиску" видео шансу да реши неке комуналне проблеме. Чуо је својевремено да ће асфалтирати само Улицу Милунке Савић, удаљену од његове 25 метара, а остале три околне неће. Ставио прст на чело: што ми четири километра од Славије да будемо неасфалтирани, и даље у блату, а толике донације се дају баш за инфраструктуру?

"Искористим прилику да се јављам тим поводом. Кажем им неколико речи о теми, а онда обрнем причу на асфалтирање. Једанпут је био гост Човић. Мало о теми, а онда питам: 'Да ли ви знате да ми овде, четири километра од Славије, пливамо у говнима?' Оља, коју изузетно ценим, јес да уме да буде арогантна и има мало осветољубивости, стално ме убрзавала. Каже, може, реците, али брзо. Кажем ја њој: 'Не могу ја да причам ни као Матија, ни као Његош. Нисам ни један ни други. Ја сам Паја са Вождовца.' Тада ме је прекинула и никад више да ме пусти. Елиминисала ме. Јер, они имају у телевизији неке уређаје, и кад се мој број појави, они јаве Ољи и искључе ме. Или режија каже: 'Зваћемо вас' и не јаве се. Узму број, а не зову'".

Паја је Ољи после послао сто и једну ружу кад је премијер Коштуница био гост.

"Рекли су да је то изјављивање љубави, а ја сам послао да улепшам емисију, мислећи да ће они то ставити као сценографију. После сам чуо да је обезбеђење имало крваве руке, јер је морало да провери да се случајно у некој од ружа не налази бомба", причао ми је Паја, манекен оних који се јављају у "Утисак". И због којих Ољу сматрају незваничним рекордером у залупљивању слушалица.

Знам, опет, неколико људи који су гостовање у "Утиску" доживели много теже од мене. Један колега је био толико изненађен & увређен да је написао текст који је и сам касније окарактерисао као "скромни допринос враћању полемике у камено доба". Текст и јесте био веома неолитски за тог колегу, једног од најбољих српских новинара. И даље сам убеђен да га није он писао. Него му га потуриле неке барабе. Звао се: "Императиви Секулине женке".

Наслов је смишљен у вези са околношћу да је Оља као млада дипл. глумица својевремено имала неку епизодну ролу у серијалу оних Бајићевих "Секула". Углавном, круна тог текста била је реченица којом је колега описивао шта би рекао Ољи Б. да је којим случајем одлучио да демонстративно напусти "Утисак" када га је она нешто приупитала, што се њему није свидело: "Немам прави одговор на питања: а што јој све ово ниси треснуо у фацу & што си иш'о кад си знао да си тамо најебао? Али, боље и ово него да сам усред емисије устао и промуцао: 'Дај, бре, кучко... носи се сама са својим фрустрацијама!'"

Сличан утисак у "Утиску" стекао је и Александар Вучић. Било је то ономад, када се први пут у историји "Утисак недеље" емитовао у уторак. Само Вучић и Чак Норис могу "Утисак недеље" да помере за уторак - причала је тада чаршија, очекујући да од тога неће ништа добро да испадне. Урбана легенда каже да се Оља много наљутила јер јој је неко дојавио да уместо Саше Радуловића угости Сашу Вућића, те је првог потпредседника и првог водитеља свих емисија у којима гостује то вече третирала ко маче мушкатле. Или ко Панта питу. Прва две паузе за рекламе била је тишина, а друге две бурно - препричавала је Оља касније атмосферу, јер је током целе емисије код "првог" међу нама провејавала она: "што си иш'о кад си знао да си тамо..."

"Нисам оставила добар утисак на кретене који су саветовали Ђинђића", рекла је својеверемено образалажући зашто се покојни премијер у њеној емисији појавио само једном. Изгледа да Оља не оставља добар утисак ни на остале кретене који саветују велике српске рефоматоре. Има један актуелни који се скоро бунио да је последњих педесетак Ољиних емисија било посвећено њему. Цитирајући неког свог саветника Небојшу који је дошао до тог открића гледајући свих педесет. И гостујући бар у три.

Испоставило се да многи овдашњи "љубимац народа" са вољом народа лако излази на крај, али с Ољом народа му иде нешто теже. Тај њен необични дар да попу каже поп, бобу боб, особито да попу каже да је боб, а бобу поп, вазда је нервирао српске политичаре навикнуте да "бечење" по телевизијама користе за промоцију своје раскошне лепоте и ренесансне памети. Тако да некад не знаш да ли пратиш презентацију телешопа или политички интервју. Многи од њих воле да водитељки унапред доставе питања, а после јој доставе и одговоре. И плус јој поставе додатна питања која јој нису доставили. А на које водитељка треба да одговори госту. Чест обичај у српком етру.

Тадић се после пада с власти није ни појавио у једном Утиску. Било је то време кад је веровао да је, ако већ није председник, оно макар почасни председник Србије, па га је шокирало присуство још два госта. А можда га је изнервирало и што се Оља у Недељнику мало раније благонаклоно изјаснила о његовом изненадном одласку у хисторијске читанке. Иако су јој с једне стране увек замерали да пре емисија иде на консултације у Крунску. Док су ови из Крунске тврдили да иде на консултације у Браће Југовића.

Тома је, опет, у Утиску одавно признао да му није жао што су убили Ћурувију. После чега за њега у нормалним државама "развијене демократије" нико жив не би гласао све и да уважите могућност како та изјава може бити професионална деформација. Србија му, међутим, дође земља у којој народ много више цени оне који признају да им није жао што је неко убијен, него оне који су му то питање поставили. Вештица, то да пита онаквог човека & хуманисту!

Заправо, нема никога међу нама коме Оља Бећковић бар једном у животу није ишла на живце. У томе, изгледа, и јесте тајна њеног успеха. И шарма.

"Оља шармантна! Е, Петровићу, шта ти је ово требало у животу", рећи ће сада неко, мада треба размислити изистински - да ли је ико на српским телевизијама видео нешто шармантније од оног Ољиног лаганог скидања бубице са кошуље, три искорака у лево и враћања разбацаних папира Душку Вујошевићу док је овај "у лајву" објашњавао Небојши Човићу да је морални гмизавац. А он њему да је белосветска битанга. Био је то тренутак када кажете: "Хеј, па нисмо баш сви одлепили". Мада је некима у тим секундама изгледало као да први пут у историји телевизије водитељка напушта сопствену емисију изнервирана гостима. И спрема се да им каже: "Дај бре морони..., носите се сами са својим фрустрацијама".

Или онај моменат када Оља стиже испред студија у горепоменутој шуми, пре нареченог дуела, а тамо је чека 20 новинара и фоторепортера. Шта би ви реклу у таквој ситуацији? Она се насмејала и уздахнула: "Боже господе!" Био је то један од оних утисака који није на листи.

Оља не гаји превише илузија о памети оних које угости. Песимиста је што се тиче човека. Још није написала роман за разлику од већине осталих српских ТВ ауторки. "Оља, извините, а ко вам смишља ове називе предлога?" - често је питање које ваљда треба да нам укаже како размишља аудиторијум - уопште не сумњају да Сања Пинк Маринковић има таленат да напише бестселер (мада је нико не пита: "Ко вам пише романе?"), али им је вазда сумњиво да Оља уме сама да осмисли десет наслова недељно. Притом болно духовитих. Па кад, рецимо, министар просвете погрешно одговори на матурско питање, те после тога почне да се вади како је намерно омашио, она то објасни у две речи: "Нађа Команечи". По чувеној румунској гимнастичарки. Иако то углавном пола широког аудиторијума не схвата. Мада се она никада није ни трудила да је сви укапирају. Некако јој је увек било битније да то што ради схвате они који схватају.

А сви остали имају, брате, емисије рекордног рејтинга. Макар га буџили офуцаним кримосима, офуцаним пиплметрима и још офуцанијим форама. Те емисије више личе на: "Лаку ноћ, Србијо". Док њој и даље говоре: "Добро вече, Оља". Из тог поздрава ипак исијава неки оптимизам. И чини нам се да није баш све у овој земљи отишло у повијесну материну.