Вести
11. 04. 2014.
Катарза и манипулација
Зна се, али нема доказа, то је реченица која се годинама могла чути у структурама безбедности поводом нерасветљених убистава са политичком позадином, какво је ликвидација новинара Славка Ћурувије. Реченица нелогична и контрадикторна, сама по себи - ко је тај ко зна?
Одакле зна? Ако се зна, зашто истражни органи не раде свој посао и не нађу начин да се дође до доказа? Ако се не може доћи до доказа, да ли их је неко сакрио или обрисао? Може ли због тога неко да одговара? Или не може, зато што је под нечијом заштитом.
Један мањински део јавности сматра да је, како би избегао могуће постављање свих ових питања, Александар Вучић показао вољу која је недостајала његовим претходницима. Политичку вољу, дакле, захваљујући којој је, као и подршци самих новинара оличених у Верану Матићу, истрага о Ћурувијом убиству поново отворена.
У међувремену - од отварања истраге у јануару до 15. годишњице Ћурувијног убиства у априлу, политички распоред снага се драстично променио. Не само да је политички простор оних који Вучићу могу да спочитавају да је био министар информисања у време Ћурувијиног убиства драстично сужен поразом на изборима, него је уздрман и морално-идеолошки концепт тиме што су за убиство директно осумњичени припадници некадашње Државне безбедности. Дакле, најдиректније државни службеници, а не припадници неке од државне контроле одметнуте криминализоване јединице. Стога, можда тешка срца, отварање случаја Ћурувија мора се тумачити као знак Вучићеве решености да своју будућност веже за проевропску политику суочавања са државним злочинима.
Али, чиме ће то тачно резултирати, сада се поуздано не може знати. Нема информација да ли ће и када оптужница, најављена за март, бити подигнута, те да ли ће бити заснована само на сведочењу контроверзних сведока попут Милорада Улемека Легије. Мада је Србија видела досад много великих суђења, и даље је тешко замислити како би изгледао процес за Ћурувијино убиство по таквој оптужници. Да ли би браниоци читали у судници изјаве и саопштења политичара из времена Ћурувијиног Дневног телеграфа, а који су и сада на власти?
Браниоци су, иначе, већ тражили да се и истрага услед вишег интереса отвори за јавност, а неочекивано се том захтеву супротставио управо председник Комисије за истину о убијеним новинарима, тврдећи да то није пут катарзе, него манипулације. А као и сваке године од 11. априла 1999, породица, пријатељи и новинари обележиће дан када је Ћурувија изрешетан, и на ову годишњицу без судског епилога.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.