Вести
22. 07. 2009.
Закон је ужас!
Предлажем Влади да повуче закон о информисању из процедуре и председнику Тадићу да га не потпише уколико он буде усвојен, овај закон је корак уназад за целу Србију у односу на њене жеље и идеје о уласку у ЕУ
БЕОГРАД - Професор Факултета политичких наука Раде Вељановски открива за Прес да њега, као председника Радне групе за израду медијских закона при Министарству културе, нити било ког члана нико није консултовао о изменама и допунама Закона о информисању!
Вељановски упозорава да предлог овог закона „брише медије са списка живих“ и крши члан 10 Европске конвенције о људским правима, који гарантује слободу изражавања. Он позива Владу да закон повуче из Скупштине и председника Србије Бориса Тадића да га не потпише.
- У Министарству културе одавно је формирана Радна група да се бави медијским законима, решење о формирању радне групе потписао је управо министар Небојша Брадић. Међутим, кад су рађене измене и допуне Закона о информисању, нас нико није консултовао - каже Вељановски.
- Зашто Министарство културе није консултовало сопствену Радну групу за израду медијских закона?
- Не знам. Али, то је очигледан индикатор да се свесно заобилазила стручна и заинтересована јавност. Свесно се Предлог закона о информисању припремао у тајности, свесно се гура и усваја на Влади и усред лета шаље у Скупштину по хитном поступку да би се све завршило на брзину! То су показатељи да се не ради о конструктивним и правим намерама да се поправи стање у медијима.
- Ко је онда уопште писао ове измене закона?
- И ја сам покушао то да сазнам, али нисам успео. Неко каже да је то рађено у Министарству правде, а неко у Министарству културе. У сваком случају, на релацији та два министарства је направљен овај текст. Нико не може да сазна ко је конкретно писао текст закона. Нико не може да сазна ко је иницирао припреме тог закона. Али, и не морамо тиме да се бавимо. Јасно је да је Министарство културе као ресорни орган задужено и за медије и трансформацију медијског система. Према томе, јасно је и ко иза овог скандала мора да стоји и ко мора да одговара, без обзира на то да ли је и неко други у томе учествовао.
- Тражите да се Предлог закона о информисању повуче?
- Под хитно! То би било најбоље, јер тај предлог се не може поправити. Неодговорни су сви актери у друштвеном и политичком животу који подржавају овај закон. Уколико Србија усвоји овакав закон, то ће бити изразит корак уназад у демократизацији нашег медијског система, а бојим се и корак уназад за целу Србију у односу на њене жеље и идеје о уласку у ЕУ. Зато одговоран приступ подразумева повлачење закона из скупштинске процедуре и(ли) његово непотписивање. Дакле, ако се деси да неким чудом, због политичких играрија, закон прође у парламенту, сматрам да председник Борис Тадић не би требало да га потпише. Треба сачекати септембар, повести јавну расправу и тек онда чинити интервенције у Закону о информисању.
- Зашто је закон непоправљив?
- Катастрофалан је! Уопште није усаглашен са европским стандардима и искуством, нарочито с Европском конвенцијом о људским правима, која у чл. 10 гарантује слободу изражавања. Тај члан је темељ за медијску регулацију у државама ЕУ и чланицама Савета Европе. Тачно је да се неки медији често огреше о стандарде етике и новинарске професије. Али, законском регулативом се само делимично може стати на пут непрофесионалном раду. И то мора да се ради врло пажљиво, како нежељени ефекти рестриктивне законске регулативе не би довели до аутоцензуре и гашења медија. Е, управо то никако не би смело да се догоди у једној европској, демократској држави. Без обзира на то да ли медиј греши, он не сме да доживи санкцију која ће га избрисати са списка живих. А бојим се да предложене мере управо то омогућавају.
Антрфиле : Држава медијима да омогући да раде, а не обратно
Како коментаришете чињеницу да је Министарство културе поднело амандмане на сопствени Предлог закона о информисању, седам дана после усвајања на Влади?
- Прво, то је признање да су урадили лош закон. Друго, Предлог закона измењен с некаквим амандманима и даље је у нескладу с демократским стандардима. Неће медије ослободити зебње да ће моћи нормално да раде, чак и преполовљене казне су драстично високе. Држава мора медијима да обезбеди услове да раде свој посао, а не обратно! Претпоставка невиности и заштита личних права не могу се штитити на начин на који је „законодавац“ замислио. Ових дана слушамо министре који говоре о некаквим кривицама, апсолутно не поштујући претпоставку невиности. Ако се тако буде говорило у политичком животу и међу носиоцима државних функција, шта медији да раде?! Да ли ће само медији бити санкционисани?! Клевете и увреде треба регулисати кривичним законом, а испитивањем како неки медиј излази а нема новца на рачуну, нити да плати казну, треба да се баве порески и инспекцијски органи. То нема везе са Законом о информисању!
Б. Бојић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.