Вести
09. 04. 2014.
Оксиморон
У Србији ништа тако брзо не успе да никне, па, богами, и да расте, као његово величанство - медији! Тако, каквог ли апсурда, док је нас све мање (годишње смо у минусу за 30.000 становника), новина и електронских медија је све - више!
Нико прецизно не зна колико их је, број се буквално мења из дана у дан, или од избора до избора, али се процењује да штампаних има више од шест стотина, а електронских око петсто. Није ли то, ипак, превише за седам милиона становника, од којих је већина функционално неписмена (не уме да разликује маглу од суштине) и при том склона некритичком мишљењу и размишљању.
Истргнут из контекста, број медија непознаваоцу прилика у Србији би могао да сугерише да је ова земља ем демократска, ем подстиче слободу медија. Међутим, ситуација је далеко од такве идиле.
Овде је израз „слободни медији" још оксиморон - стилска фигура која сједињује два противречна појма као, на пример, јавна тајна или поштени лопов.
Одавно је то било јасно и Европској унији, која нас већ (пре)дуго притиска да се тог оксиморона ослободимо. Није да нисмо хтели, али, у земљи Србији увек има неко ко медијским слободама срећу квари. Тако је влада Мирка Цветковића на хитној, телефонској, седници у септембру 2011. године усвојила Медијску стратегију, усклађену са европским стандардима, не бисмо ли (коначно) добили датум за потписивање Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП).
Датум нисмо добили (због рањавања немачких војника на Јарињу, граничном прелазу на Косову), али смо добили још један у низу наших апсурда - да се нешто што је Влада усвојила као хитно не примењује, ево, већ годинама!
Да то не може више тако, бар кад је слобода медија у питању, недавно нас је у Бриселу подсетио, ко други, него наш „омиљени" европарламентарац Јелко Кацин на скупу „Медијске слободе и преговори о чланству: проговори, Србијо".
Скуп је организовала Група либерала и демократа у Европском парламенту, а учествовали су и новинари, представници Владе Србије и званичници Европске комисије. Кацин је указао да је нужно да држава „откаже" своја власничка права у медијима, да јавност има увид у њихову власничку структуру и да је успон таблоида забрињавајућа појава, посебно што они информације добијају директно из државних тела.
Иза произвољног државног финансирања и комерцијалног оглашавања у медијима, неретко стоје и министарства и политичке странке, истакао је даље Кацин, што доводи до „пријатељског приступа" према властима у таквим медијима, док тако потребан критички приступ изостаје.
Известилац за Србију у ЕП је посебно нагласио да, ако Србија жели да успешно оконча преговоре са ЕУ, онда мора да отклони утицај политичара и власти на медије, расветли убиства новинара и стане на крај „таблоидизацији".
У расветљавању убиства новинара (Дада Вујасиновић, Милан Пантић, Славко Ћурувија...) Србија коначно напредује, малим корацима, али свакако напредује. Ова два друга услова се, у економској и свакој другој кризи у којој се налази наше друштво, чине као - немогућа мисија! Бар за сада.
За две године, ако Александар Вучић испуни предизборно обећање да ћемо живети боље, можда и медији у Србији постану слободни. Бар онолико колико су слободни у Белгији или Великој Британији, на пример.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.