Вести
05. 04. 2014.
Југослав Ћосић написао књигу о животу у Аустралији
Аустралијанци свуда стоје у реду, чак и кад су сами. Не трубе на семафору и не паркирају по тротоару, што ме је у почетку излуђивало, прича познати новинар.
Он је своје деветогодишње искуство емигранта описао у књизи “Време сна”. Аустралијанци се од Балканаца највише разликују у односу према друштвеним правилима понашања.
- Љубазни су сваког дана, а не само петком после подне. У Аустралији жене не штити само закон, штите их и мушкарци. Зими често ходају боси, а ми се плашимо и промаје. Међу пријатељима нема позајмљивања пара кад је тешко, за то тамо служе банке.
А банке, као што знамо, и нису баш неки пријатељи. Свако плаћа своје пиће, комшије се углавном не познају, а на Балкану је добар комшија закон: залива вам цвеће док сте на одмору, пали светла по стану због лопова прича Ћосић. Он је деведесетих био један од неколико десетина хиљада емиграната из зараћених балканских земаља које је Аустралија примила.
- Прво сам мислио да са Аустралијанцима нешто није уреду, да ће од толиких емиграната, што се каже, изгубити свој идентитет, да ће Кинези припојити Викторију Хонгконгу, да ће Грци изгласати своју републику... - прича Југослав.
Али не чудимо се само ми њима, већ и они нама. Недавно га је посетио пријатељ из Канбере и шокирао се када је у кафани у Скадарлији видео прасећу главу на колицима! - Чуде нам се и због надзиђивања зграда, количине пара коју трошимо на гардеробу, због броја пушача и телевизија, што таксисти зарађују више од лекара и професора. Чуде се јер баке и деке чувају унуке, а родитељи помажу децу и након тридесете...
Коментари (1)
Остави коментар28.08.
2017.
Svaka Vam cast gospodine Cosicu
Izuzetno lepa knjiga. Dirljiva,
Одговориmastovita, prepuna iznenadjenja,
sa dozom humoristicke ironije i
ostroumnog sarkazma.
Takodje dopada mi se i tekst gospodina Milojkovica.
Precizno i konkretno napisano.
Pozdrav od Milosa.