Вести
05. 04. 2014.
Веран Матић: Тужба на погрешну адресу
Веран Матић, главни и одговорни уредник информативног програма Б 92 и издавач књиге „Инсајдер моја прича”, Бранкице Станковић, у саопштењу каже: Лука Бојовић је поднео тужбу за накнаду штете против Бранкице Станковић, ауторке емисије „Инсајдер” и књиге: „Инсајдер, моја прича”.
Истом тужбом Бојовић је обухватио и „Самиздат” д.о.о. и Верана Матића, као издавача ове књиге. Тужба против Бранкице Станковић и „Самиздата” поднета је због наводне повреде части и угледа Луке Бојовића настале услед објављивања одређених тврдњи о њему у књизи „Инсајдер, моја прича”. Тврдње су, како пише у тужби, „наводно поткрепљене” службеним белешкама Министарства унутрашњих послова и Тужилаштва за организовани криминал, које чак и да постоје, по Бојовићу, представљају тајне податке. Он је тужбом захтевао накнаду нематеријалне штете у износу од 250.000 динара.
Није спорно да Лука Бојовић, као и свака друга особа која сматра да су јој права повређена, може да поднесе тужбу за накнаду штете. Међутим, када се говори о основаности тужбе, треба имати у виду то да је у конкретном случају реч о новинарки која је у књизи објавила званичне податке, на основу којих је изнела своје мишљење о околностима у којима се нашла од момента када јој је, након извршене безбедносне процене, додељено двадесетчетворочасовно полицијско обезбеђење.
Та објављена документа су аутентична и потичу од званичних институција задужених за безбедност, дакле свако оспоравање садржаја и аутентичности мора да буде усмерено на оне који су сачинили те акте, на основу којих су исти ти органи донели закључке да је живот новинарке Бранкице Станковић угрожен, то јест да постоји велика вероватноћа покушаја њене ликвидације. Сазнања званичних институција о томе да је организована ликвидација било кога нарочито новинара, јавног лица, никако не смеју остати тајна, већ управо обрнуто – јавност о томе мора бити на време обавештена.
Пошто се у тужби готово и не оспорава оно што пише у службеним белешкама, званичним документима, и пошто није било покушаја оспоравања чињеница из белешке, ову тужбу схватамо као директну поруку Бранкици Станковић и мени као издавачу, својеврсну фатву. У последњих неколико месеци десио се низ убистава у Србији и Црној Гори која се доводе у везу са актером тужбе, његовим пријатељима и супарницима. Због тога, ову поруку схватамо као још једно потенцијално цртање мете на леђима или челу ауторке „Инсајдера” због чега мислим да је потребна додатна професионална солидарност и да се новинари свих редакција коначно пробуде јер сутра то може да се деси и њима.
Иронично је то што је прва јача реакција на књигу која говори о опасности у којој се налази новинар који професионално обавља свој посао и несумњиво подиже стандарде у истраживачком новинарству, баш ова тужба, а не подршка професије која је у случају једне тако драстичне ситуације која је описана у књизи Бранкице Станковић скоро изостала.
Веома је важно да се о низу проблема са којима се новинари суочавају у нашој земљи, а о чему се говори у књизи „Инсајдер, моја прича” Бранкице Станковић отвори дебата и да иза најугроженијих новинара стане професија са недвосмисленим захтевом надлежним институцијама да се што пре отклоне узроци због којих више од пет година низ новинара у Србији мора да чува полиција.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.