Вести
21. 07. 2009.
За оне против којих је подигнута оптужница претпоставка невиности не важи
Државни секретар за паравосуђе тумачи измене и допуне закона о информисању
Јавни тужилац ће покретати поступке против медија за утврђивање кршења претпоставке невиности по свом нахођењу, закон не гарантује да ту неће бити злоупотреба
Новинари и медији у Србији имају искуство с државним цензорима али уколико буде усвојен Предлог закона о изменама и допунама закона о јавном информисању биће приморани да и сами, осим аутоцензуре, због страха од високих казни и гашења, спроводе и меру цензуре својим саговорницима, било да је реч о политичарима, естрадним звездама или „обичним" грађанима. Практично, новинари ће морати да цензуришу своје саговорнике, на пример, председника или премијера Србије.
Адвокат Удружења новинара Србије Зоран Лакићевић наводи да медији према Предлогу закона могу бити кажњени иако имају пристанак неке особе да објаве одређену информацију.
„На пример, ако је нека особа прешла улицу на недозвољеном месту и није је видео полицајац, а затим новинару дала право да објави ту информацију, против медија може бити покренут поступак због нарушавања претпоставке невиности јер нико није доказао да је та особа прешла улицу на недозвољном месту. За овакав случај су запрећене казне и до 20 милиона динара или обавезна мера забране издавања гласила", објаснио је Лакићевић за „Борбу".
Према његовим речима, најновији Предлог закона о информисању даје могућност да медији буду кажњени за објављену истиниту информацију.
„Ако неко објави истиниту информацију и означи одређену особу као учинитеља, а то није доказао суд, медији ће бити кажњен. Изгледа да министар културе не разуме претпоставку невиности и истинитост јер се у закону поступци за ове две ствари одвајају. Један поступак води општински суд, а други Трговински суд који није специјализован за овакве случајеве", рекао је Лакићевић.
Адвокат додаје да оштећени може поднети тужбу против новинара и медија за клевету или тражити накнаду штете због неистинитих информација, док ће јавни тужилац покретати поступке против медија за утврђивање кршење претпоставке невиности по своме нахођењу.
„Нама само остаје да нагађамо како ће се понашати државни органи. Ко нам гарантује да неће бити злоупотреба и да поједини медији неће бити приморани да плаћају високе казне за објављене истините информације. Ја не браним Курир и њихове текстове, већ ће се због воље једног појединца и други медији довести у незгодну ситуацију. Највећа мана овог закона је непромишљеност и усмереност према недозвољеном циљу не само према онима који су део тог циља", рекао је Лакићевић.
Акценат овог закона је на новинарима који ће плаћати огромне казне за изјаве својих саговорника. Остаје нејасно да ли би били кажњени сви медији који су, на пример, објавили изјаву државног секретара у Министарству правде Слободана Хомена да ће новац за надокнаду породици Стајнахуер, чијег сина је претукао Миладин Ковачевић, бити исплаћен од одузете имовине окривљених за малверзације у ПИК „Земун", иако у том моменту против њих није донета правоснажна пресуда.
Адвокат Зоран Лакићевић каже да у овом случају медији могу да се позивају на члан закона који каже да новинари могу да пренесу документа државних органа.
„Они могу да се позову на тај члан, међутим, не знам да ли ће суд то уважити јер се овде ради о изјави државног службеника, а не документу, како предвиђа закон", сматра Лакићевић.
Државни секретар Слободан Хомен, међутим, има супротно мишљење.
„Против тих људи из ПИК „Земун" је подигнута оптужница, дакле постоје докази против њих и нема основа да се казне медији", рекао је Хомен. Он претпоставља да ће на почетку примене закона о информисању бити одређених проблема, као што је то случај код сваког новог закона када ступи на снагу.
„Немам намеру да браним или осуђујем закон о информисању. Сада не могу ништа да кажем, све док не видимо какву праксу ће судови заузети и како ће гледати на претпоставку невиности. Сигурно је да закон неће моћи ригидно да се примењује", рекао је Хомен.
Државни секретар не верује да ће после ступања на снагу закона о информисању јавне личности више него до сада водити рачуна о томе шта говоре у јавности.
„Овај закон одговорност више пребацује на новинаре него на јавне личности. Новинари ће морати да цене шта је претпоставка невиности. Сигурно је да новинари који пишу о судским поступцима неће имати проблема јер је у тим поступцима подигнута оптужница, а проблема ће бити када се пише о некој личности јер се ту мора проверавати да ли је ррекршена претпоставка невиности", рекао је Хомен.
На питање, да ли ће после ступања на снагу медији морати да примењују цензуру како би се заштитили од високих казни, Хомен је одговорио да је то питање за Министарство културе.
„Мој став је да сваки закон које је донело Министарство правде мора бити у складу с документима Савета Европе и Европске уније. Те законе су радили експерти и ту нема грешке. Пракса ће показати какав је закон о информисању", рекао је Хомен.
Антрфиле : Није срамота да се Влада предомисли и повуче закон о информисању
Посланици Скупштине Србије завршили су расправу о Предлогу закона о информисању, међутим, још није познато када ће се гласати о овом закону ни да ли владајућа коалиција има већину за његово усвајање.
Потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић рекао је јуче да Влада Србије још има времена да повуче закон о информисању из процедуре и оценио да то „не би била никаква срамота".
„Ово је био експресни поступак који је прешао као брзи воз и преко јавности и преко посланика. Сада је Влада на великим тешкоћама како да га изнесе на гласање јер је део владајуће коалиције најавио да ће бити уздржан или да га неће подржати. Још има времена да га повуче и то не би била срамота, већ гест који би јој донео поене", рекао је Самарџић.
Самарџић је додао да је, осим садржаја закона, важна и процедура његовог доношења, да ли је јавна расправа била коректна и да ли је довољно дуго трајала како би новинарска удружења изнела своје ставове, оценивши да је „цео поступак био експресан".
М. Обрадовић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.