Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
21. 07. 2009.
Терор над непослушним медијима
Када смо штампали опозиционе новине и трпели терор ЈУЛ-а, онда смо били добри. Кад су дошли на власт заборавили су пријатеље
Пре 10 година затражио сам помоћ од Војислава Шешеља, који је тада био потпредседник владе, да се одбраним од државног терора, и ево шта ми је тада рекао:
„Рајо, увек си био искрен, па и ја морам да будем. Рећи ћу ти шта мислим о теби и твојој судбини. Замисли да живиш у неком америчком градићу који је поделило пет-шест разбојничких банди, зна се чији је који кварт, зна се чија је која зграда, улица, зна се ко је чији човек. Све је подељено, а ти си дечачић, накривио си качкетић, узео си трубу и трубиш и мислиш да је град твој јер си се у њему родио. Ко год прође поред тебе, лупи ти чвргу, ко је љут, лупи ти шамар, кога наљутиш, пребије те, а кога много увредиш, убиће те. То ти је судбина данас, то ће ти бити судбина целог живота. Ево, нудим ти, дођи код мене у странку, имаћеш заштиту.“
Шта се променило од тада? Други су људи на власти, али исти су методи којим држава терорише непослушне медијске куће.Почнимо са подсећањем од новембра 1988. године, кад сам се вратио из иностранства и формирао фирму „АБЦ продукт“ као прво друштво капитала у оној старој Југославији. Том капитал друштву обезбедио сам заједно са својим страним партнером више десетина милиона долара. Новац је уложен у докапитализацију и ревитализацију пропалих друштвених фирми.
СЛУЧАЈ СПО И ДАНА И ВУК ДРАШКОВИЋ
Све је било нормално у пословању док сам радио производњу, трговину, велепродају, малопродају, али кад сам докапитализацијом купио штампарију „Глас“, моје муке почињу. Првих дана сам штампао Српску реч, опозиционо гласило Српског покрета обнове и брачног пара Драшковић. Кад је завршено штампање и одношење највећег дела тиража, упала је полиција и запленила све што је затекла.Данас, 20 година касније, тај исти СПО гласа за закон који је много гори од онога против кога смо се ми борили деведесетих година.
СЛУЧАЈ СРС И ШЕШЕЉ
Од оснивања радикалног гласила Велика Србија, у мојој штампарији је штампано у тиражу до 1.000.000 примерака по броју, као и више од 50 његових књига и већи део пропагандног материјала, али је Радикална странка и поред тога од друге половине 1999. године престала да ради са нашом штампаријом и остала дужна значајан износ.
СЛУЧАЈ ЂИНЂИЋ И ДС
У време оне шетње кроз Београд коју су грађани звали „шерполонција“ Демократска странка на челу са Зораном Ђинђићем је 2.12.1996. године са мојом штампаријом „АБЦ графика“ потписала Уговор о штампању листа Демократија. Лист је достигао тираж од преко 100.000. Горица Мојовић и Љубинка Милинчић су ми као гаранцију плаћања штампе донеле три акцептна налога која је потписао покојни Зоран Ђинђић, пошто нису имали паре да финансирају штампање листа. Ја сам ту гаранцију прихватио и штампао лист Демократија, али дуг је стално растао и ни до данас није исплаћен.
Демократска странка је та која сада доноси овај закон, који је много гори од онога којим сам ја кажњаван због подршке њима.
СЛУЧАЈ ЧЕДА ЈОВАНОВИЋ И БИЛТЕН ПРОМЕНЕ
Дана 20.9.1999. године склопљен је уговор са Чедомиром Јовановићем као приватним лицем за штампање ДОС-овог билтена Промене. Одштампали смо 37 бројева. За сваки број Министарство за информисање, чији је тадашњи министар био Александар Вучић, подносило је захтев за покретање прекршајног поступка који је потписивала заменик министра Радмила Вишић. Сваког дана је доношено решење у ком је првоокривљени „АБЦ графика“, а другоокривљени Славољуб Качаревић као директор, са драконски изреченим казнама. Сваког дана је заседало Веће за прекршаје као првостепени орган и доносило пресуде, све се завршавало у року од 24 сата.Господин Јовановић ће, како сада ствари стоје, подржати овај закон, који је гори од онога.
ЗАПЕЧАЋЕНЕ РЕДАКЦИЈА И ШТАМПАРИЈА
У ноћи између 29. и 30.9.1999. године финансијска и редовна полиција запечатили су редакцију Гласа јавности и сваку од машина на којима је штампан овај лист и друге новине. После бројних протеста домаће и стране јавности, финансијска полиција је три дана касније допустила да се скину ови печати и настави са издавањем Гласа јавности, уз услов да издавач на рачун финансијске полиције уплати сав новац којим је у том тренутку располагао на жиро рачуну.
Поред наведених листова, штампали смо и остале: лист крагујевачких социјалиста ЛИД, дневне новине Наша борба, Блиц, 24 часа, Глас јавности, НТ Плус, недељнике НИН, Време, Европљанин, Православље, Књижевне новине, Панчевац, Зрењанински недељник, Земунске новине, Ваљевске новине, Чачански глас. Једном речју, штампали смо све што је наручилац - клијент био спреман да плати.
СТЕЧАЈ У ШТАМПАРИЈИ
Дана 27.1.2000. године, на Светог Саву, после вишемесечног терора пореске полиције уведена је стечајна управа у штампарију „АБЦ графика“, а све на основу исфабрикованих тужби Министарства за информисање и немогућности плаћања драконских казни. Крајем 1999. године извршена је заплена свих машина и опреме штампарије „АБЦ графика“ од стране Пореске управе и дата на јавну продају.Милена Арежина, председница Трговинског суда у Београду, својим потписом доноси разне фингиране и противзаконите привремене мере, блокира рачун „АБЦ продукта“ за више од пет стотина милиона тадашњих динара, као средство одмазде њених партијских колега из ЈУЛ.Дана 20.6.2000. године Милена Арежина уводи стечај над „АБЦ продуктом“. Заплењена је цела зграда штампарије, преостале машине и опрема, а ја сам сваког дана стрепео да ћу бити ликвидиран, пошто сам нашао начин да опстанем и наставим да штампам опозиционе листове и свој Глас јавности.
СУТРА:
Наставак прогона после 5. октобра 2000. године
Покретач дневних листова Глас јавности и Курир Радисав Родић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.