Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Анестезија лицемерјем
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

21. 07. 2009.

Извор: Данас

Анестезија лицемерјем


Пажљивији посматрач наше медијске сцене је већ месецима сведок дефицита критичких текстова и емисија који би се бавили озбиљном анализом и критиком дешавања у нашем друштву.


Било би веома лепо да је то последица хармоничне и просперитетне атмосфере у којој се налази држава, али свима је јасно да се дешава нешто супротно. Користећи светску економску кризу, која је на путу да девастира оно што је преживело вишегодишњу домаћу економску кризу, партије и тајкуни некада заједно, обично појединачно, покушавају да дугорочно, можда и трајно елиминишу критичко јавно мњење. У томе им срдачно помажу водећи људи оних медија који су до колико јуче словили за „жестоке објективне критичаре друштвених аномалија“. Овде не мислим на оно ђубре од медија које се обично назива жутом штампом или таблоидима. О њима ћу касније.

Овде говорим о медијима који су изнад те септичке јаме српског новинарства, али који се данас, уплашени или добро плаћени, опредељују за ћутање, за спавање док корупција и криминал, примитивизам и глупост поново дубоко прожимају Србију. Као што сте већ и сами приметили, под изговором летње шеме данас нема ко да показује кажипрстом, полиграф је трајно расходован, а ни зрнца пешчаника не протичу радио таласима. ОК, ако вам је лети добро, онда ништа...

Пре неку недељу смо из једног дневног листа сазнали оно на шта су упућени упозоравали још пре две године. Тада се неколико стотина партијских апаратчика, владиних службеника средње и више категорије, по пет пута нижој цени од тржишне докопало државних станова. Поред невероватне цене и услови кредита су били риплијевски, практично су новац добијали на часну реч. Све је то тада влада др Војислава К. конвалидирала својом полутајном уредбом уз акламацију коалиционих и кохабитационих сарадника. „Витезови патриотске, социјално одговорне, легалистичке политичке елите“ предвођени „патријархом српске демократије“ су, исто као и Милошевићеви јуришници 1999. у време бомбардовања, поделили плен у време када огромна већина грађана не може да обезбеди себи минимум економске стабилности. Наравно да сам као и сви остали очекивао да сутрадан исти лист објави и имена срећних добитника ове отимачине, али то се није десило. Све се завршило за један дан и нико, ама баш нико, ни опозиција, није око тога правио велику галаму. Као да је то нормално или можда нема невиних ...

Уместо жестоке реакције јавности и јавне прозивке одговорних наредних неколико дана смо поновно били сведоци надметања у глупости, кроз изјаве владиних званичника, да ће наредне године бити изграђено неколико десетина хиљада станова по повољним ценама. Ваљда су хтели да кажу: ево биће и за вас, само будите у правој партији у правом тренутку. Нико није поменуо, а што је још горе нико од новинара их није питао, којим парама ће бити финансирани ти станови и по којим критеријумима ће моћи да се купе. Србија је под анестезијом и то ме неодољиво подсећа на стање од пре 15 година.

Постоје у Србији и новине за које озбиљни људи никада не дају изјаве нити их купују. То смеће је перманентно било на заједничком послу са онима који су саздани од истог материјала - лоше рециклираног употребљеног тоалет папира.

Многи часни људи су били њихова легитимна мета свих ових година. И моје име је преливано тонама фекалија које су излазиле из пера и уста тих уредника, аналитичара, сарадника, али и политичара и експерата који су врло радо, готово свакодневно давали изјаве и интервјуе за то смеће. Значајан број „новинара“ је каријером у овој врсти новина дошао до посла у јавном сервису, у министарским кабинетима, чак и у дипломатији. Не постоји ниједан политичар у постђинђићевској Србији који није користио њихове прљаве услуге. Те назовиновине су добијале озбиљне стимулансе из државних пара кроз рекламе јавних предузећа, кроз плаћене огласе државних органа. Оне су продукт политичке гарнитуре која им данас лицемерно спрема измене Закона о информисању, како кажу у намери да уведу ред на медијској сцени, као да су таблоиди аутохтона појава која нема везе са политичарима.

Господо драга, медијско ђубре ће нестати када са политичке сцене нестане политичко ђубре. Очистимо Србију! За то је потребан нови покрет састављен од људи који су успели да се сачувају од инфекције таблоидизације и партократизације српског друштва, од политичара којима није страна етика, од новинара и уредника који су на делу прави професионалци, од привредника чији велики новац и пословни успех немају флеке, од великог броја поштених грађана које стална борба за опстанак није деформисала. Да ли таквих људи има у Србији? Има, наравно! Да ли их има довољно? Видећемо ускоро...

Зоран Живковић

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси