Вести
20. 03. 2014.
Муве (по Сартру)
Петар Луковић, новинар, и једини стварни победник ових избора, насмејао ме је до суза опраштајући се са свим губитницима нежним речима: „Збогом, мала моја пишо.“
Са оним који су у прошлим изборима помогли да Вучићу крене, а „алкапонцима“ демократског блока падну акције, тај Луковић не престаје да шаље исте, опроштајне пољупце. Та „нуспојава“ - која је пратила главну игру, за мене представља тајно место раскринкавања српске псеудограђанске паланачке свести. Вучић је лидер напуњен хелијумом. Али Вучић ће се издувати. Од животне важности за српско друштво је деконтаминација свега оног што кобајаги није Вучић.
Не слажем се да кривицу за резултате избора носе неизашли, напротив, сматрам их најнормалнијим делом популације, „антиботовима“ у сваком смислу, (разумеће ови с друштвених мрежа). Неизашли су последица, узрок је понуда. За кога гласати и зашто? А кад се питање постави тако, оно нас нужно враћа на претходне изборе и кампању, када се тзв. Друга Србија, и њени најумнији људи окупила око „белолистићке кампање“, е да би казнила „криминалце, алкапонџије, приватне подузетнике, лопине“ и осталу гамад из до тада неприкосновених странака (ДС, ЛДП, и њихових сателита. И ја их подржала). Сада су махом у ДС, и зашто онда да се гласа за ДС? Чеда се нудио Вучићу. Дакле?
У међупростору медијском и политичком дешавале су се, међутим, најзанимљивије деконтаминације, дератизације, мешале се карте и по неколико пута. Један портал, Е-новине Петра Луковића, био је у овој кампањи оптуживан да навија за Вучића. И то не би било ништа необично ни нетачно, простим увидом у садржај овог портала, да Луковићеве новине нису биле стожер и оне прошле кампање, и скоро једино место где су се белолистићи окупљали и имали медијску слободу. Оно што јесте необично је у простој чињеници да Луковићев портал није тјеком ове кампање радио ништа друго него што и сви они у прошлој тзв. „белолистићкој“, скупивши петљу да започети „заједнички подухват“ кажњавања ДС, ЛДП (у прошлој) настави сам, у логичан крај, па ком опанци, ком обојци. Испаде победа, што се мене тиче - пирова.
Нисам се мешала у њихова посла ни пре ни сад. Зашто баш о овоме пишем? Јер је најупечатљивији феномен изборне кампање. Политичка Србија се заиста врти управо око тог кључалог лонца чија се ватра не гаси допуњавана дрвима која додаје уредник Е-портала. Чак га је и непогрешиви Коракс, сасвим погрешно, означио као дворску луду у оноликој конкуренцији од прошле кампање до ове, где сваки дан свако мења мишљење. Луковићево гостовање на Пинку код озлоглашеног Д.Ј. Вучићевића врхунским неморалом прогласили су они који су били задужени за опозиционо навијање или спиновање, или оне и они који су у прошлој кампањи били прологомена за Вучићев тријумф у овој, на којој је сада сасвим неважно где ће ко да гостује.
Шта су онда они хтели, даме и господо, сви ти критичари властитог чеда (Вучића), а на шта Луковић као новинар и еротоман није пристао? Хтели су, оно што народ (љутите се на Вука Караџића) каже: „Да се хебу, а да им не уђе!“
Даћу вам један пример за крај, јер немам места за ширу елаборацију: Када су ономад Луковић и твитераш Крле 22 гостовали на Пинку код Вучићевића, нема ко није од дојучерашњих Луковићевих истомишљеника повраћао. Али нити један мајчин син не постави питање које се тиче Вучићевића: Није ли то она „медијска брука“ од новинара који је недавно од Југослава Ћосића био оптужен да је „примао новац од земунаца“ да пише против Ђинђића? Д.Ј. Вучићевић је то тада демантовао, али га та прича прати, не од јуче. Не сугерирам, верујте, ништа, немам идеју како је то Д.Ј.В. постао кључна медијска фигура, кад му је Вучић само последњи у низу љубимаца док је на власти. Тај Вучко, ко год био, Луковића баш и није гледао у очи. После пар недеља гостовао је у једној „грађанској емисији“ где се свима милосне мајке нај.., а где одговора није било. Зашто, не знам. Само указујем зашто су ови избори добри само у нуспојавама.
Цар је го, али цар није Вучић. Вучић је балон од хелијума. Дворани су голи цареви, али е-расплет тек очекујем.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.