Вести
19. 07. 2009.
Нови закон гура новинаре у аутоцензуру
БЕОГРАД - Измене закона о информисању, које предвиђају драконске казне за медије, очигледно су неспретно припремљене, а и сами творци „новог закона“ сада увиђају да су неким решењима измишљали конструкције које се не могу одбранити принципима слободе штампе, каже Мирољуб Радојковић, професор на Факултету политичких наука и стручњак за комуникологију и масовне медије.
Професор Радојковић каже за Пресс да су амандмани на закон које је Влада усвојила правилно оцењени као исход сукоба једног политичара, односно једне странке, и једног таблоида, мислећи на сукоб Г17 Плус и дневног листа „Курир“.
- Нови закон очигледно води ка томе да новинари могу да подлегну аутоцензури услед опасности од високих казни, а са друге стране, уноси велику дискриминацију медијских установа у односу на правни положај других привредних предузећа - сматра Радојковић. Он каже да у Србији влада „опака политичка култура, у којој су медији до сада често злоупотребљавани за политичке обрачуне политичара“.
- Постоји велики простор у политици који не подлеже никаквој контроли и где је могуће да се политичари баве лагањем, а да за то не одговарају. Медији се инструментализују тако што им се достављају материјали који би блатили неку политичку опцију, а медији то објављују, јер им по природи одговара да имају ексклузиву. Ту се налази простор који треба очистити, да медији после тога не би били на тапету - каже Радојковић.
Професор Радојковић као једну од мера регулација односа у медијима истиче добро упознавање медија и правосуђа са Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама, и како се и на који начин штите приватна и лична сфера.
- Јасно је да медији морају да разликују шта је осумњичен, оптужен, окривљен и кривац. Али, то треба јасно рећи и органима гоњења и судовима, одакле пристижу саопштења за штампу. Нису криве новине ако пренесу непрецизно саопштење државних органа - сматра Радојковић.
Професор истиче и да би за регулисање српске медијске сцене било значајно да новинарска удружења активирају своје судове части.
- Не знам зашто није формиран и савет за штампу, који би функционисао као врста моралног суда. И, на крају, морамо имати правосуђе које је брзо и ефикасно, али које разуме специфичност медија, и које би сасвим ваљано могло да делује у оквирима постојећег закона, без икаквих амандмана - закључује професор Радојковић.
В. М.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.