Вести
17. 03. 2014.
Дување балона
Окончана је прва епизода српског изборно-медијског игроказа. Све је од почетка било јасно и познато, прецизно дефинисано, са млитавим заплетом и предвидивим расплетом.
Такозвана предизборна кампања, ма колико бескорисна била, представљала је колективно дување балона великих очекивања и големих надања. Све беше у циљу величања лика и дела једног човека (Александра Вучића) и партије му (СНС). Балон ће, дабоме, све оне који су учествовали у његовом пуњењу подићи у стратосферу нереалног и имагинарног.
Док тамо горе, у сусрету са нечим стварним и опипљивим, не буде кобно пробушен. Следи пад. Приземљење. Тврдо. Болно.
У тој акцији - како се на основу интерних сондажа у партијским централама - већ и у изборном дану дало наслутити, учествовао је тек сваки четврти међу нама.
И мало и много, како се узме и изваже. Ништа неће променити општи утисак чак и ако бројање гласова покаже да је међу таквим, са снажним плућним капацитетом, била и трећина грађана Србије. Мањина, извесно јесу. Али, победничка мањина!
Закони демократије такво понашање толеришу и победницима, таквим какви су, додељују све атрибуте власти и полуге владања. Они који су изборног дана остали код куће, гласали за губитнике или цртали по гласачким листићима, могу само да се љуте. И у гневу размишљају шта им је у будућности чинити.
Конкретни резултати избора? Хм... шта год тим поводом изјављивали партијски апаратчици, сви су, дефинитивно, добили мање гласова него што су се надали.
Али, тврдим, па готово сви одреда, ипак су уписали мнооого више него што су, објективно посматрано, заслужили.
Крунски сведок за тврдњу је наше свакодневље, необориви аргументи су наши животи у истом.
Заправо, странке су, хајде уз незнатне изузетке, добиле обрнуто пропорционално својим истинским заслугама. И том, нажалост, ружном свакодневљу и нама у њему, и након избора неће бити тачка, већ тек запета. Оно, такво, хита даље...
Медији у том игроказу? Страшно! Ако су појединачни дувачи у споменути балон уложили све своје психофизичке капацитете и то транспоновали у снагу сопствених плућа, онда су медији, огромна већина њих, у том надувавању користили оријашке компресоре.
Одиста се не сећам - а памтим слоновски добро и дуго - да је једна странка (будућа победничка, дакако) уочи избора на разним телевизијама овдашњим имала нешто мање минута, сати, дана... од свих осталих партија заједно! Неколике агенције прецизним мерењима током целе кампање наведено белодано доказују.
А тек новине, људи драги. Понеке су биле ангажованије у безочном навијању за једну једину странку (СНС) него што се то могло видети на изборним флајерима те исте партије.
Потпуно је свеједно да ли је овај срамотни ангажман последица финансијско-политичких преференција власника и уредника, појединачна склоност ка аналној спелеологији, жестока (ауто)цензура, брига за голи новинарски (?) живот... епилог је исти: непоправиво изневеравање и тотална распродаја својих узуса часног новинарског заната.
Је ли, бар, ту и томе тачка? Може ли тако више и јаче? Сумњам. Али, сигуран сам, може исто као до јуче. Још неко време...
Надам се да су макар понеки медијски хроничари или архивари депоновали поједине насловнице новина, ауторске текстове у њима, телевизијске емисије и прилоге и сачували их за историју српске новинарске бруке. Устребаће!
Толико овог (пред)изборног дана. Кључни игроказни заплети тек следе. И ми у њему. Хтели не хтели! Јер, добро је знано и безброј пута у пракси проверено и доказано, да постоје две важне радње у људским животима после којих нема кајања. Или се, бар, исто не признаје. У смислу исправке, илити поправног за учињено.
Једна од тих радњи извесно није заокруживање имена и партија на изборним листићима. Друга? Па, разумемо се, нисмо деца... (Макар деца, каткад са том радњом, имају врло директне везе.)
Коментари (1)
Остави коментар20.03.
2014.
PUŠTANJE BALONA NIZ VETAR
Mesecima. iz dana u dan čitam "Vesti iz medija" i svo to vreme se divim očiglednoj nepristrasnosti u uređivačkoj politici Udruženja novinara Srbije u zastupljenosti štampanih medija, kao i raznolikosti objavljenih tekstova pojedinih autora. Uz veliko poštovanje za raznolikost i nepristrasnost, ponekad bivam zaprepašćen sadržajem objavljenog teksta, koji je po mom mišljenju, najblaže rečeno napisan-na granici zdravog razuma. Jedan od tih i takvih tekstova je "Duvanje balona". Međutim, odmah da kažem, posle kratkotrajne analize teksta i ja bih ga predložio za publikovanje, ali iz sasvim drugih razloga, koji se, ubeđen sam, bitno razlikuju od onih koje je imalo Udruženje novinara Srbije. Osim toga predložio bih da se uvrsti u program nastave Škole za izučavanje novinarskih veština. Takođe da se priloži kao važan dokument za Istoriju srpskog novinarstva.
ОдговориUstrebaće! U to sam ubeđen!
Budućim generacijama novinarske profesije može poslužiti kao očigledan primer kako se novinar može zloupotrebiti za propagandne svrhe, ne uvažavajući stvarna događanja i argumente, bez poštovanja osnovnog načela novinarstva-istinitost!
Moguće je reći: "Takozvana predizborna kampanja, ma koliko beskorisna bila...". Da, ali ne iz proizvoljno i tendeciozno navedenih razloga, već zato što je faktički bila već objavljena nekoliko meseci pre zvaničnog početka predizborne kampanje.
"Sve beše u cilju veličanja lika i dela jednog čoveka (Aleksandra Vučića) i partije mu (SNS). Balon će, dabome, sve one koji su učestvovali u njegovom punjenju podići u stratosveru nerealnog i imaginarnog." Ustvari, istina je da je kampanja Srpske napredne stranke vođena sa mnogo grešaka koja i nije doprinela znatnijem povećanju rejtinga, već je izazvala smanjenje izlaznosti birača a to je značilo i smanjenje legitimiteta što je od velike važnosti za tretman svake vlasti.
"Sledi pad. Prizemljenje. Tvrdo. Bolno." Postoji li još neka reč za procenu budućnosti srpskog naroda. Danas je najlakše biti negator. Novinar nije gatara, vrač. Da li ikako postoji alternativa naše društvene stvarnosti. O tome nema reči. Zašto? Koliko je bilo potrebno napisati reči da bi se izrekla istina i krivica za stanje koje vlada u svim segmentima naše društvene zajednice.
"A tek novine, ljudi dragi". Zar autor "Duvanje balona" ne čita šta objavljuju "Novosti", "Blic", "Politika", "Akter", "Press", "Novi Magazin", "Pečat", "Nin", ali šta je najčudnije- izgleda da ne čita ni novine za koje piše.
Zašto je potrebno da "Duvanje balona" ode kao prilog dokumentaciji Istoriji srpskog novinarstva? Verujem da će doći vreme kada naša pokoljenja neće znati "da postoje dve važne radnje u ljudskim životima posle kojih nema kajanja". Posle svega napisanog ne bi bilo iznenađenje da je autor završio priču i o toj drugoj radnji. Jer, nadajmo se da će "Makar deca..." dovoljno odrasti da ne pocrvene od stida kada se prisete "Duvanja balona".