Вести

16. 07. 2009.

Извор: Време

Власт и медији - веселе деведесете

Владајућа коалиција се довела у парадоксалну ситуацију у којој је  Социјалистичка партија Србије, позната по гушењу медија током деведесетих,  преузела улогу заштитника медија и медијских слобода?!

Социјалисти Ивице Дачића  одбили су, наиме, да на седници владе подрже Предлог измена Закона (иза којих  стоји Министарство културе) "јер не желе да буду оптужени да раде исто оно што  су радили у прошлости". Шлаг на торту свакако су биле Вучићеве оцене да је нови  закон гори чак и од његовог, по злу запамћеног закона из 1998. године.

Можда би се за Радисава Рају Родића, медијског тајкуна, могло рећи да је,  уколико се у Скупштини Србије накупи довољно гласова за усвајање измена  Закона о информисању, у опасности да страда од "бумеранг ефекта". Од судбине  власника "Курира", "Гласа јавности" и свачег још, међутим, занимљивије би  могло бити питање да ли би Србијом у наредном периоду могле да полете још неке  убојите направе кружног кретања?

Познато је, наиме, да је Родићу, приликом оснивања "Курира", од кључне помоћи  у лансирању и етаблирању тог таблоида био Млађан Динкић (кључни играч у  рушењу владе Зорана Живковића, коме је "Курир" послужио као одлично средство у  борби за смањење наклоности бирача према влади наследника Зорана Ђинђића).

Такође је познато и да су управо на иницијативу Динкића и његовог Г17 плус, из  чијих је редова министар културе Небојша Брадић, припремљене измене Закона о  информисању – смишљене, по општој оцени, управо зато да "стану у крај"  загађењу јавног простора које потиче од писања "Курира" и, нарочито, нападима  на самог Динкића ("љубав" између Динкића и "Курира" завршена је 2005, када је  други Родићев лист, "Глас јавности", објавио фељтон о судбини српског новца  изнетог на Кипар, који је, наводно, Динкић пронашао, али никада није враћен у  Србију).

Питање је, међутим, да ли би и самог Динкића и владу чији је он члан, могао  погодити бумеранг (макар и са одложеним дејством) након што су у јавност  пласирали текст измена Закона о информисању, који је, по оценама дела  јавности, дела медија и једног од два професионална новинарска удружења,  изнесеним до припреме овог броја "Времена", у уторак – све друго само не  допринос слободи штампе?

ПРОТИВ "КУРИРА" ...И ОСТАЛИХ: Много је, наиме, примедби на текст предложених  измена, али и на метод и разлоге због којих се целом послу пришло. Уместо  примене постојећих законских решења, захваљујући којима би дивљање  појединих медија, њихов терор над појединцима, али и целокупној српској  јавности, био немогућ, држава је приступила доношењу нових прописа који прете  да угрозе опстанак не само "Курира" и сличних живописних производа на папиру,  него и потпуно недужних, али изразито сиромашних, српских гласила.

Ту  невероватну појаву објаснио је Влајко Сенић, посланик Г17 плус, још  невероватнијом тврдњом да примена већ постојећих закона "није у надлежности  министара из Г17 и зато се прибегло овом решењу"! Да ситуација буде гора –  послу са сумњивом мотивацијом (по многим оценама, реч је о обрачуну са једном  медијском кућом, а не о успостављању принципа који важе у целом цивилизованом  свету) влада је приступила на ако не бахат, а онда свакако трапав начин – без  организовања јавне расправе током које би представници професије могли да  изнесу своја мишљења и предлоге.

 А да ситуација буде трагикомичнија – владајућа коалиција се довела у  парадоксалну ситуацију у којој је Социјалистичка партија Србије, позната по  гушењу медија током деведесетих (уз несебичну помоћ некадашњег љутог  радикала, данас продемократски, проевропски и напредно оријентисаног Александра  Вучића) преузела улогу заштитника медија и медијских слобода?! Социјалисти  Ивице Дачића одбили су, наиме, да на седници владе подрже Предлог измена Закона  (иза којих стоји Министарство културе) "јер не желе да буду оптужени да раде > исто оно што су радили у прошлости". Шлаг на торту свакако су биле Вучићеве  оцене да је нови закон гори чак и од његовог, по злу запамћеног закона из  1998. године!

 КАКО ДО ПОДРШКЕ: Седница Скупштине Србије на којој би посланици требало да  разматрају Предлог измена Закона о информисању заказана је за четвртак, када  ће овај број "Времена" већ бити на киосцима. У уторак, када је лист припреман,  није било познато на који начин влада планира да накупи довољан број гласова  за усвајање измена закона, с обзиром на неспремност свих странака чланица  коалиције да стану иза Предлога Министарства културе. Појавила се само  информација да посланичка група Демократске странке спрема амандмане на Предлог  упућен Скупштини, што је протумачено као покушај кључне владајуће странке да  "избегне велику бруку".

 "Велика брука" би, према мишљењу критичара предложених законских измена,  могла бити логична последица доношења прописа који предвиђа могућност гашења  медија по кратком поступку (додуше, не у року од 48 сати пред прекршајним  судом, као у Вучићево време), чудну повезаност права на изражавање (издавање  новина) и финансијске ситуације и разне друге, најблаже речено, необичне  одредбе. Упадљиво неправедно према медијима и новинарима, рецимо, делује  решење према коме је, у случају да је рачун медијске куће у блокади дуже од 90  дана у претходних годину дана "оснивач дужан да без одлагања обустави  издавање јавног гласила"?! И све то у ситуацији када је 61.000 предузећа у  Србији у блокади?! Обустава рада, према предложеним законским изменама, нужна  је и у случају пада оснивачког улога испод прописаног нивоа, који је за добар  број сиромашних српских медија једноставно – недостижан.

ГДЕ СМЕ ДА СЕ ЛАЖЕ: Не много рационалније делују и одредбе о забрани кршења  претпоставке невиности (према којима су казне фиксне и нису повезане са > степеном увреде, него са дневним, односно недељним приходом "клеветничког"  медија) или одредба према којој оснивач јавног гласила не може пренети нити на  други начин располагати правом на јавно гласило или правом на издавање јавног  гласила. Најспорнија би, међутим, могла бити чињеница да одредбе новог закона,  чије је предлагање, наводно, мотивисано потребом "уношења већег реда и  одговорности у сфери медија", важе само за штампана гласила која се  дистрибуирају на територији целе Србије, а не и на локална гласила. Да ли би то  могло да значи да ће, убудуће, лагање неким медијима бити дозвољено, а неким  не? И какве све то има везе са "уношењем већег реда и одговорности у сфери  медија"?

Заузети покушајима скупљања посланичке подршке (како цела прича не би добила  потпуно политичку димензију и довела до закључка о ослабљеном капацитету  владе) и припреме амандмана на предложени текст (у циљу већ поменутог  "избегавања велике бруке") представници власти нису дали конкретне одговоре на  та и друга питања (попут питања Љиљане Смајловић, председнице Удружења  новинара Србије:

 "Уколико неко за неког државног званичника каже да је, на  пример, лопов, да ли ја то смем да пренесем и на који начин ће се то  тумачити?").

Стигла је само најава да предложени текст темељно разматра и  друго новинарско удружење (Независно удружење новинара Србије), које је у  старту било благонаклоно према новим решењима, да би онда биле примећене и  неке нелогичности. НУНС је најавио да ће предложене измене упоредити са  европском праксом и стандардима, а београдска канцеларија ОЕБС-а "неутрално" је  саопштила да "проучава измене и допуне Предлога закона о информисању, као  њихово усклађивање са европским стандардима".

С друге стране, Министарство  културе саопштило је да су "сви конструктивни предлози добродошли", али да се  "неће одустати од увођења принципа одговорности за поштовање основних норми  професионалног и објективног новинарства".

В. Дидановић