Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
16. 07. 2009.
Повући закон о медијима!
БЕОГРАД - Владимир Водинелић, професор Правног факултета и један од аутора важећег Закона о информисању, у интервјуу за Прес тврди да је Предлог измена закона који је на иницијативу Г17 прошле недеље усвојен на Влади Србије у директној супротности са Уставом Србије и Европском конвенцијом о људским правима!
Водинелић сматра да је овај предлог закона скоро немогуће поправити и да га већ данас треба повући из скупштинске процедуре!
- Пошто се ради о врло важној уставној слободи медија и изражавања, овај предлог измена и допуна Закона о информисању мора да на иде на широку јавну расправу. Тај предлог се тиче свих нас, свих грађана Србије, нарочито људи из струке, а не само Владе или неког појединца у њој. Србија сада важи за земљу у којој је степен слободе медија висок. Ако би којим случајем овај закон прошао, не смем ни да замислим како бисмо изгледали у очима Европе! Људи моји, овај предлог закона директно крши Устав Србије и Европску конвенцију.
- Конкретно, како то Предлог закона крши Устав и Конвенцију о људским правима?
- Прво, казне су превисоке! Пазите, најмања прописана фиксна казна сада је, уместо 100.000, чак два милиона динара, а највећа, уместо милион, чак 20 милиона! Законодавац би морао унапред да размишља да ли би применом тог закона дошло до бројних жалби Европском суду у Стразбуру и да ли постоје велике шансе да држава изгуби судске спорове. У овом случају то је врло, врло могуће! Јер суд у Стразбуру је после спора „Толстој Милошевски против Уједињеног Краљевства“ увео стандард ког се сада строго придржава.
Сада се, наиме, сматра недопустивом свака казна која доводи до угрожавања егзистенције медија или новинара. Такође, запрећена казна не сме да буде недопустиво висока јер она то одвраћа медије од објављивања информација које су од значаја за јавност. И коначно, сама фиксна казна је противна идеји кажњавања.
- Законом су предвиђене и казне у висини укупног тиража и продатог огласног простора на дан објављивања информације или током седам дана...
- Овим одредбама повређен је принцип једнакости. Како, молим вас, могу за различите грешке да се добијају исте казне?! И зар се тим казнама, које се могу кретати и више од 100 милиона динара, медијима директно не прети гашењем?! Када би неки овакав предмет стигао у Стразбур, углед наше земље у свету био би нарушен, а државна каса празна јер бисмо морали да платимо милионске одштете!
- Шта мислите о одредби којом се за медије уводи обавезни депозит од 50.000 евра?
- Ми то нисмо имали 100 година уназад! У закону из 1898. новине су у Србији имале обавезу да положе 5.000 талира. Занимљиво је да сада траже 50.000 евра! Власти директно гуше слободу медија, као што су радили пре више од једног века! У 19. веку кауција је служила као одбрана власти. Положена свота била је гарант да ако се новина огреши, власт има одакле да наплати казну. То је одавно изумрло као правни статут. Тога нигде у свету више нема! Савремено право има потпуно супротну идеју: да штити слободу медија од власти и других центара моћи. Не можете тражити кауцију од медија да би могли слободно да говоре! Па, то право, без икаквих предуслова, гарантују им и Устав и Конвенција о људским правима.
- Предвиђа се и затварање медија ако је рачун у блокади 90 дана?
- Е, то је тек флагрантно кршење Устава и закона! Не могу се забранити целе новине или програм на ком је информација пласирана! На предлог јавног тужиоца окружни суд може да забрани емитовање или штампање одређене информације, и то само оне која позива на насиље и рушење уставног поретка. И та се мера користи само ако се објављивањем информације наноси непоправљива штета која се не може ничим другим спречити осим том мером. Ево, рецимо, колико је то деликатно. Ако, на пример, неки медиј објави да се одржава геј парада и успут позива да се геј активисти туку, то по европским стандардима не можете забранити. Јер постоји полиција која то може да спречи. Дакле, чак ни ту не можете употребити забрану!
- Шта још замерате ауторима овог закона?
- Проблем је што медиј мора бити акцијско друштво или друштво с ограниченом одговорношћу. Дакле, организовани као привредна друштва. И то је ограничење које нема оправдање ни у Уставу, ни у Европској конвенцији. Ограничење је дозвољено у мери која је неопходна. Овде то није случај. Да илуструјем, то значи да НВО не би могла да направи лист, билтен који би био подељен у целој Србији.
Антрфиле : Мотиви су у реду, све остало није!
- Неки би вам могли замерити да сте оштар критичар јер вас Министарство културе као једног од аутора није консултовало око измена и допуна?
- Мотиви за доношење Измена и допуна Закона о јавном информисању су у реду. Оно што се може прочитати у свим прописима о слободи медија јесте да у слободи изражавања постоји и одговорност. И тачно је да не поштују сви медији кодекс новинарске етике. Свуда у свету постоје правила која кажу да се не сме угрозити интегритет малолетног лица, не сме се бесконачно задирати у приватност или објављивати порнографски садржаји. Међутим, овај начин није у реду. У Предлогу закона много је правно неприхватљивих одредби. То се мора поправити!
Б. Бојић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.