Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
16. 07. 2009.
Катанац на недељнике
БЕОГРАД - Уколико Скупштина Србије усвоји предлог владе о изменама и допунама Закона о информисању већина недељних, месечних и периодичних гласила биће погашена због одредбе о обавезних 10.000 евра депозита, односно 50.000 ако издавач има пет или више таквих гласила.
Тако ће укрштенице, војни магазини или специјализовани часопис за молере без изузетка морати да у сваком тренутку на рачуну имају поменуту суму. Уредници и власници периодичне штампе огорчени су на овакву одредбу јер им отежава и компликује пословање и трајно заробљава капитал.
Владан Динић, власник и главни и одговорни уредник недељника Сведок, каже да има да плати 10.000 евра у динарској противвредности, али не зна зашто би то радио.
- Нигде у свету не постоји да паре служе низашта. Не зна се ни коме их дајете, ни ко њима располаже, ни ко их обрће. Морате свако јутро, ако Јелашићу падне на памет да подигне евро, да доплаћујете на рачун како не би пали испод 10.000 евра. А ако немате толики депозит, тужилац треба у року од 12 сати да предложи суду да обустави штампу новина, а суд је дужан да поступи по том захтеву.
Ако је суд „дужан“ да послуша, онда нам суд и не треба. Држава каже да са 630.000 евра помаже медије, мада не знам које, а с друге стране ће кроз депозите свих новина прикупити 20 милиона евра - каже Динић и додаје да нови закон предвиђа да се морају знати власници медија, а да је то засада случај само с њим и власником Курира Рајом Родићем.
Роберт Чобан, власник „Колор прес групе“, која има 43 периодична издања, објашњава да би ова групација за све фирме унутар ње морала да има на рачуну више од 200.000 евра.
- Имали бисмо толико, али сматрамо то бесмисленим, нарочито у условима рецесије и кризе ликвидности. Управни одбор Асоцијације медија послао је Влади Србије списак неодрживих одредби овог предлога Закона о информисању. Оснивачким капиталом од 50.000 евра новинске компаније доводе се у неравноправан положај у односу на остале субјекте на тржишту.
Обрачунавање казни према вредности продатог тиража и огласа, односно седмострукој вредности, не познаје ниједан закон на свету. Висина казни је и до 100 пута већа у односу на досадашње, што отвара могућност злоупотреба од „адвоката-уцењивача“, који ће се појавити као и 1998. године када је усвојен „Шешељев закон“ - наглашава Чобан.
Зоран Кнежевић, в. д. глодура краљевачких Ибарских новости, такође каже да је то превелик износ за његов лист којем предстоји приватизација. Он није знао да одговори да ли ће приватни капитал бити заинтересован за куповину ако закон предвиди овакве услове, веома ризичне за пословање.
Главни и одговорни уредник Сомборских новина Иса Басарић противи се изменама закона, иако његов лист „тренутно добро послује“.
- Против сам било које врсте ограничења слободе информисања, мада сматрам да Курир некад претерује на насловним странама. „Сомборске“ су биле више пута на удару оног закона из 1998. године. Ионако су многи медији на просјачком штапу, а неки се већ затварају. Мислим да закон неће проћи - сматра Басарић.
Н. Булатовић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.