Вести
27. 02. 2014.
Неће ово још дуго
Ако сте гледали телевизију ових дана, можда сте приметили да нам се ближе избори. Појавио се садржај јасно одвојен од остатка програма – ознаком "предизборни програм" или "политички маркетинг" или "плаћени термин".
Ово су "они дани" када се сви политичари удиде, постану ненормално коректни, хипер осетљиви на критику, а није реткост да покушају да се маскирају у обичне грађане.
Већ пре бројања, веома је вероватно да ће највише гласова добити СНС. То, наравно, не значи и могућност формирања владе, па се већ праве постизборне коалиције. У Врањској Бањи, рецимо, постоји нова већина у локалном парламенту где је само СПС у опозицији. Значи – све може!
На самом почетку ове мале анализе, желео бих да одам признање преводиоцима на знаковни језик, који улажу надљудске напоре да конфузне и често несувисле поруке наших политичара пренесу особама са оштећеним слухом.
РРА им је дала додатни задатак да експресијом дочарају и емоцију политичара, док ноншалантно саопштавају дотичне конфузне и често несувисле поруке, људи свака част, заиста вам није лако!
У недостатку великих идеја, спасоносних решења и суштинских разлика, странке, или тачније, лидери су се окренули креативном понављању само једне реченице – слогана којим код бирача желе да створе разлику.
Флоскула коју су лансирали ови избори тиче се изборног резултата – а постала је омиљена у свим штабовима – "успех је двоцифрени изборни резултат"! Лепота двоцифреног резултата је што варира од 10 одсто преко 51 одсто до 99 одсто, што би тешко могли сматрати вишепартијским системом.
Кад овако лепо дефинишете циљ, онда је све лакше. Додамо ли уз то опредељивање за пут у ЕУ, са друге стране политичког спектра остају само ДСС са поруком о политичкој неутралности, радикали са Русима, Шешељем и ултрадесничарима, те Двери, које кампању заснивају на директном прозивању Вучића.
Морам признати да се доследни евроскептицизам ДСС-а, уз неку врсту рационалног достојанства, прилично разликује од остатка понуде. Креативни искорак је руски имиџ господина Ненада Поповића (чак је почео да носи кошуље са руском крагном и везом). Но, сетимо се да је и Зорана Михајловић проговорила руски и цитирала Толстоја кад је требало пустити гасовод! За потребе избора смешкала би се и Бајатовићу.
Двери имају необичан приступ, јер се у кампањи користе реториком господина Вучића док је био у опозицији. Најављују борбу против изборне крађе пре избора и пре крађе, жале се на блокаду у медијима, директно позивају ППВ-а на ТВ дуеле било где и било када.
Што се тиче ултрадесних организација, за сада само стоје у оделима поред радикала Немање Шаровића, смешкају се и упадљиво ћуте. То вам је она омладина у спотовима што само одобрава на конференцијама за новинаре, а никада не проговара.
Уједињени региони се држе своје проверене праксе – на њиховим скуповима увек има невероватан број људи у публици – сви имају заставе, транспаренте, музикални су и супер су организовани. Флоскула коју сте морали да запамтите уз болну депилацију наусница лепљивом траком (у споту) гласи – Стоп (мора стоп нечему) политици стезања каиша!
То супер звучи, али до данас нисам разумео значење. Схватам ја макроекономски, оно што говоре нобеловци, али да ли влада мора почети да троши више, да ли смо ми грађани постали стипсе, или је по народној, дај – да би имао.
ДС и НДС су у врзином колу, а спаја их поменута жеља – двоцифрени резултат, ма шта то значило. И једни и други су се сетили пољопривреде као наше једине будућности.
Зато ваљда током кампање изгледају као сељаци који се споре око међе.
ЛДП је у кампањи направио највећи стилски искорак. У говорима Чедомира Јовановића се појавио фолклорни елемент: "чаша бистре и хладне воде са извора" коју нуди бирачима. Реч је о изворном мелосу, нема турбофолка, уз оријентални елемент "вакат је", који ме враћа љубави према севдалинкама. Тотално етно, риспект.
СПС се грчевито држи постигнутих резултата и воли да нам покаже Дачића у свакодневним активностима. Што он рече недавно: сваки дан је изборна кампања; истина, тако је у СПС-у већ 30 година. Једини "ивент" ће бити концерт Ане Бекуте 13. марта, баш уочи предизборне тишине. Открио сам симболику датума: годишњица Другог српског устанка, што би симболички дефинисало политику СПС-а у Милошевој традицији – мање рата и више дипломатије. Одговорност је велика – па Бекута свакодневно има кондиционе припреме на гајби са личним тренером.
На крају фаворити. СНС се током кампање понаша као да су у опозицији. РРА их је већ опоменула да у спотовима не могу да користе кадрове са логоима компанија – у негативном контексту. И даље им је омиљени облик политичке кампање моментални деманти уз изненадне конференције за новинаре. Апсолутни хит је случај "Стефановић версус Стефановић ", где су Небојша и Борко полемисали о украјинском сценарију у Србији. Оће ли код нас бити украјинског социјалног бунта, или ће наоружане групе упадати у кућу првог потпредседника и других политичких неистомишљеника – па их малтретирати пред фамилијом. Овај ниво расправе имам свакодневно у кући када се посвађају два тинејџера, па морам да утврђујем ко је први почео. Сваки родитељ, наравно, то мрзи највише на свету, јер зна да су у питању хормони, а не рационални разлози. Бранко Ћопић је то звао Магареће године, а Мика Антић – Плави чуперак. Ја у овом тренутку, свима желим много успеха и двоцифрене резултате!
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.