Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
12. 07. 2009.
После кривичне пријаве Независног удружења новинара Србије
Независно удружење новинара Србије (НУНС) поднело је кривичну пријаву против НН лица из неколико листова и ТВ станица у Србији оптужујући их за “допринос расту међунационалних нетрпељивости и мржње и директно стављање у службу ратне пропаганде током деведесетих година”.
Пријава НУНС уследила је месец дана након што је Тужилаштво за ратне злочине најавило да ће анализирати и одлучити да ли ће покренути кривични поступак против неких новинара и уредника. Док је портпарол Тужилаштва за ратне злочине Бруно Векарић објашњавао да је повод за истрагу против новинара недавно окончање суђења за злочине у Вуковару и Зворнику где су сведоци помињали утицај медија на њихову „борбеност“, НУНС је акценат ставио на потребу да се одвоје они који су се у периоду деведесетих бавили ратном пропагандом од оних који то нису чинили.
Уз пријаву против НН лица из НУНС-а су у Тужилаштво послати и текстови и ТВ прилози које су прикупљали и анализирали.
С друге стране, Удружење новинара Србије (УНС), организација из које је настао и НУНС почетком деведесетих због неслагања с начином на који су „коришћени“ новинари, овакав потез НУНС-а> оцењује као помоћ Тужилаштву за ратне злочине.
Они који су служили ратној пропаганди бившег режима требало је да буду и предмет лустрације, али на многе “случајеве” већ је пала прашина и њеносадашње подизање више личи на препуцавање између два новинарска удружења, него на могућност да неко за “убијање речима” одговара.
Професор на Правном факултету у Београду др Јовица Тркуља, врсни познавалац лустрације, оцењује за наш лист да све што људи не могу да реше међу собом износе пред суд али и додаје да се ту одмах поставља ново питање – да ли је сваки проблем у нашем друштву у надлежности суда.
Мислим да је НУНС закорачио на клизав терен судског доказивања нечије кривице без чврстих доказа. То што мислимо да је неко од новинара подстрекивао на рат, неће помоћи суду да о томе донесе одлуку. Да би донео пресуду суд мора да повеже последицу и узрок, тј. да је лажни, злонамерни медијски извештај имао за директну последицу извршење ратног злочина. Без тога нема одговорности медија. Стога је веома дубиозна намера Тужилаштва за ратне злочине у Београду да пред специјални суд изводи српске новинаре за које сумња да су пре скоро две деценије, у медијима подстицали на ратне злочине.
Бојим се да ће истраге судова у Србији (а вероватно и у другим постјугословенским државама) бити искоришћене за већ виђени сценарио када су у питању ратни злочини и суочавање с тамном страном наше прошлости – за скидање сопствене одговорности и њено пребацивање на оне друге. Тиме ће се, поново, на перфидан начин одговарност главних актера и профитера рата натоварити на леђа новинарима.
С друге стране, зашто тужбе сада, а не знатно раније? Хоће ли то бити задовољање правде или нови круг пакла цензуре, прогона политичких вештица... Да, требало је то на време решити лустрацијом – црвеним картоном за све оне који су се са позиција јавних функција грубо огрешили о права својих суграђана, како се Пандорине кутије зла наше “неумрле” прошлости не би стално изнова отварале - каже професор Тркуља.
Чак и ако се са оволиким закашњењем крене у лустрацију новинара, по истом рецепту се може захтевати да се она спроведе и у другим сферама јавног живота. Сасвим сигурно има и оних који би радо анализирали и прикупљали прилоге о својим политичким опонентима из блиске нам прошлости. Због измирења политичких партија, а ова власт је доказ да прошлост није пресудна за владање нити да је потребно одрећи је се, тешко је поверовати да ће икада ико поставити питање одговорности оних који су данас на власти, јер без њих власти не би било.
Лустрација треба да једнако важи за све. Стога се чини да је овде по ко зна који пут промењен редослед корака. НУНС је можда требало да предложи лустрацију политичара, па потом и својих колега. Али оно што су НУНС и остала медијска удружења морали да ураде, а нису, јесте да се озбиљно и одговорно позабаве сами собом и прочисте се од „кукоља“ у сопственим редовима. Они су као и политичари болне теме одговорности, непрофесионализма, грубог кршења стандарда струке – гурнули под тепих и постигли консензус о ненападању.
Они би данас своју неиспуњену задаћу да „увале“ другима, судовима за ратне злочине, који тај задатак по дефиницији не могу успешно решити. Наш саговорник подсећа да је још од 1990. често говорио и писао да су у југословенској ратној трагедији прво пале прејаке речи од којих се страдало као од метка, а потом су почеле да падају бомбе.
- Истицао сам да је медијски кредо овде био и остао производња политичке лојалности, манипулација поданицима и индустријско обликовање јавног мњења. Одговорност новинара је за то огромна и они нису и не смеју бити изнад закона. Међутим, бојим се да је акција тужилаш тва политички мотивисана, јер је усмерена на ислеђивање само новинара, а не и политичара - подстрекача на рат и злочине, којих, на жалост, има на јавним функцијама и у власти. Да је било лепе среће да буду пре свих лустрирани они који су управљали бродом наших живота, али и они који су им били опозициони чистачи палубе, можда бисмо о свему данас говорили растерећеније. Тада би било смисленије говорити о грешкама новинара. И то не само наших него и других - закључује професор Тркуља.
Антрфиле : Мртво слово на папиру
- Што се тиче политичара, треба лустрирати не само оне који су били возачи нашег “аутобуса на путу за бездан”, односно оне који су учествовали у власти суморног последњег десетлећа 20. века, него и њихове сувозаче. На жалост, сви они су уз секундирање медија, политичких странка, скупштина и водећих организација „цивилног друштва“ постигли консензус да Закон о лустрацији од јуна 2003. године до данас остане мртво слово на папиру. Тако су лустрациони возови у Србији дефинитивно прошли - објашњава професор Тркуља.
Љ. Малешевић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.