Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  У рату с „Куриром“ цену плаћају сви медији
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

11. 07. 2009.

Извор: Борба

У рату с „Куриром“ цену плаћају сви медији


Предложеним решењима се заправо може ограничити слобода информисања, па и слобода критичког мишљења и говора, упозорио УНС

Измене и допуне Закона о јавном информисању, које је Влада Србије усвојила на последњој седници, наћи ће се у четвртак, 16. јула, пред посланицима Скупштине Србије на ванредном заседању парламента, најавила је јуче председница парламента Славица Ђукић Дејановић.

Остаје да се види како ће на усвојене измене, за које нису гласали само министри из СПС-а, симболично се на тај начин ограђујући од ригорозног закона из 1999. године, реаговати посланици у Скупштини, с обзиром на увођење знатно строже казнене политике и веће одговорности медија, али и дистрибутера.

Реагујући јуче на спекулације у неким медијима према којима су измене постојећег закона усмерене искључиво на гашење појединих редакција, министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, који је у континуираном спору с „Куриром“, није директно одговорио на питање новинара да ли ће тај закон утицати на гашење неких медија, али је казао да се тим законским актом не дозвољава стицање тиража изношењем неистина, лажи и лажног сензационализма.

„То је нелојална конкуренција новинарима који професионално раде свој посао, који извештавају о свим догађајима и који критикују владу ако треба и ако је влада то залужила“, рекао је Динкић у Крагујевцу.

Удружење новинара Србије изразило је забринутост због „брзине и нетранспарентности“ у доношењу Предлога измена Закона о јавном информисању.

„УНС сматра да се предложеним решењима, уместо увођења потребног реда и веће одговорности у овој области, заправо може ограничити слобода информисања, па и слобода критичког мишљења и говора“, пише у саопштењу. УНС је оценио да ће „увођење обавезног оснивачког улога од 50.000 евра који оснивачи непрекидно морају имати на рачуну отежати ионако лош економски положај медија а оснивач е јавних гласила издвојити у посебну категорију правних лица којима је чак ускраћена могућност да преносе право на издавање јавног гласила другим издавачима“.

„УНС сматра да ће увођење високог оснивачког улога за издавач е медије који се дистрибуирају у целој Србији значити гашење великог броја јавних гласила и њихово концентрисање искључиво у рукама власника крупног капитала“, пише у саопштењу. То новинарско удружење је оценило да ће прописивање забране издавања медија због привремене неликвидности отежати положај новинара и угрозити њихов радноправни статус.

У саопштењу УНС је истакао да драстично повећање казни за прекршаје и привредне преступе од 20 до 50 пута, могу у значајној мери имати ефекат застрашивања па и гашења медија.

 „Уместо да обезбеди ефикасан механизам кажњавања за прекрш аје и преступе држава прибегава умножавању врста и висина запрећ ених казни што је супротно европским стандардима“, пише у саопштењу. УНС, како се наводи, подржава предлог да се изменама Закона о информисању уведе регистар јавних гласила који ће водити Агенција за привредне регистре.

ВЕСНА ТАШИЋ

 Капитал и казне

Оснивач јавног гласила ће бити кажњен новчаном казном од милион до 20 милиона динара уколико не обустави издавање новина у року од 30 дана од дана смањења основног капитала. Законом ће такође бити дефинисана права и обавезе дистрибутера јавних гласила, а пре свега штампаних.

 Закон предвиђа новчане казне за дистрибутере који одбију да испоручују новине и магазине, ако за то немају економске разлоге. Суд ће о оваквим случајевима одлучивати по хитном поступку, а несавесне дистрибутере чекају казне. Мораће да плате пенале најмање у износу продатог огласног простора у тиражу новина који су одбили да дистрибуирају.

Казна за дистрибутера износиће од два до 20 милиона. За објављивање неистина, порнографских садржаја на насловним странама, слика жртава и других фотографија које крше људска права, казне ће бити ригорозније. Сада новинска кућа за овакав прекршај, на пример, мора да плати 40.000 динара и то после судског поступка који траје по годину дана.

Према предложеним изменама казном од милион до десет милиона динара биће кажњен оснивач ако, примера ради, објави фотографију малолетника уз информацију која вређа његово право или интерес. Главни уредник, истим поводом, може бити кажњен казном од 200.000 до два милиона динара.

Уколико је преступ учињен путем објављивања информације на насловној страни, оснивач ће бити кажњен новчаном казном у висини која одговара збиру вредности укупно продатог тиража у периоду од седам дана рачунајући од дана када је информација објављена и вредности продатог оглансог простора у том периоду.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси