Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
11. 07. 2009.
Поново драконске казне за медије
Уколико медиј одређену особу третира као кривца, пре правоснажне одлуке суда, биће кажњен новчаном казном која одговара збиру вредности продатог тиража и вредности огласног простора продатог у броју у којем је објављена спорна информација, а уколико је таква информација објављена на насловној страни новина казна ће одговарати вредности седмодневног тиража и продатог огласног простора.
Ово је само једна од новина које доноси Предлог измена и допуна Закона о јавном информисању који је у четвртак усвојен на седници владе и који би, како је најављено, требало да се нађе у скупштинској процедури до краја јула. У образложењу предлога измена и допуна закона, наводи се да су ефикасније санкције за медије неопходне, а једна од њих је и казна од милион до 10 милиона динара уколико је малолетник учињен препознатљивим у објављеној информацији, док ће између два милиона и 20 милиона динара морати да плате медији који не објаве импресум прописане садржине, немају именованог одговорног уредника, не испуњавају обавезу чувања записа…
По том предлогу, свако ко буде желео да оснује дневне новине убудуће ће морати да располаже са најмање 50.000 евра на рачуну, а дупло већа свота је потребна за оснивање више дневних листова. Неће моћи да послују медији чији је рачун у блокади дуже од 90 дана а ако оснивач у тој ситуацији не обустави издавање новина, очекује га казна од милион до 20 милиона динара. Неке казне увећане су од 20 до 50 пута, каже Нино Брајовић из Удружења новинара Србије, што ће, према његовим речима, створити атмосферу страха у медијима.
– Новине у Закону представљају организовано одмагање медијима и кршење слободе, која се ограничава самом чињеницом да се тражи депозит или нека врста кауције сваком ко жели да се бави медијским послом. Сасвим је примерено да и медији, као и остала правна лица, послују под истим тржишним условима, а не под посебним као да је у питању финансијска организација, осигуравајуће друштво, пензијски фонд или банка. На овај начин подстиче се пракса да власници медија буду људи који имају много новца, припадају свету крупног капитала и иначе имају велики утицај у друштву, а никако они који само имају добре идеје – каже Брајовић.
Једна од добрих ствари нових одредби закона је увођење регистра јавних гласила, што су, како Брајовић истиче, УНС и Синдикат новинара Србије тражили још 2005. године. Насупрот томе, Независно удружење новинара подржава појачане казнене мере према гласилима која крше елементарне професионалне и етичке стандарде.
– Добро је што се јасно тражи одговорност оснивача гласила и главних и одговорних уредника јер се све набројане казне односе на њих. Подржавамо и појачавање мера казнене политике према дистрибутерима јер они не могу на основу сопствене воље да бирају коме ће да пруже своје услуге – изјавила је Надежда Гаће, председница НУНС-а за наш лист.
Постојећа гласила, од дана усвајања измена и допуна Закона о информисању у Скупштини, имаће рок од годину дана да се прилагоде новим правилима, па, како каже Гаће, није јасно како ће се поједине одредбе, поготово обавеза о полагању оснивачког капитала, примењивати на њих. Адвокат Слободан Кремењак, из адвокатске канцеларије „Живковић и Самарџић”, који се дуго бави питањима из области медија, каже да још није стигао да детаљно погледа предложене измене и допуне Закона, али да неке идеје нису нове.
– О увођењу регистра јавних гласила и транспарентности оснивача медија одавно се расправља. Министарство културе је припремало Закон о медијској концентрацији којим је било предвиђено увођење регистра и против тога се на јавној расправи нико из медијске струке није бунио – каже Кремењак.
Условљавање оснивача јавног гласила да на рачуну мора стално да има одређену своту новца како би могао да ради, Кремењака такође не изненађује и додаје да се томе прибегло вероватно због тога што од појединих медија судови годинама не успевају да наплате казне које су пресуђене јер су им рачуни у блокади. Измене и допуне Закона о јавном информисању су добре и иду у корак са проблемима на које се наилазило у пракси, каже Саша Јанковић, заштитник грађана. Велике казне, по његовом мишљењу, нису проблем.
– Закон нема смисла уколико казне за његову повреду не представљају никакву препреку за оне који га крше. Не може неко упорно да се огрешује о законске норме, а да не осети санкције за своја дела – каже Јанковић.
Заштитник грађана сматра да је једина мана овог предлога то што није прописана заштита за изворе информација од јавног значаја и због тога је он већ поднео Скупштини амандман на измене и допуне Закона, којим ће бити заштићени они који савесно објаве информације од јавног значаја.
– Предвиђени су тачни услови под којима неко може да изнесе информацију од јавног значаја, иако није овлашћен за то. Циљ нам је да се створе услови за потпуно и слободно информисање грађана. Ипак, заштита за изворе није безусловна и они морају поштовати прописане услове – објашњава Јанковић.
Антрфиле : Ружић: Принципијелан став СПС
Законска решења, која су предвиђала драконске казне за медије, последњи пут су примењивана у периоду између 1998. и 2000. године, у последњем периоду режима Слободана Милошевића и власти СПС-а, ЈУЛ-а и СРС-а. Наравно, друштвене околности данас су другачије, па и када је реч о партијама – министри СПС били су уздржани када је влада гласала о усвајању овог предлога закона. Бранко Ружић, шеф посланичке групе СПС-а и председник Извршног одбора, каже да је негласање питање принципијелног става њихових министара. Ипак, није желео да наводи конкретне разлоге за уздржаност министара што се тиче прихватања овог акта.
– Будући да ће се спорне измене и допуне Закона о информисању наћи у скупштинској процедури видећемо да ли може на неки начин да се измене па да буду прихватљиве и за нашу посланичку групу – изјавио је Ружић за наш лист.
Брадић: И слобода, и одговорност
Постојећи Закон о јавном информисању није довољно прецизан, па је долазило до злоупотреба и непоштовања, због чега су потребне измена и допуне овог закона, рекао је јуче у изјави телевизији Б92 министар културе Небојша Брадић. Он је навео да ће слобода медија бити јасно утврђена, али и њихове обавезе и одговорности.
Брадић је оценио да није било разлога за уздржаност министара из СПС-а поводом измена закона, јер он не личи ни на један закон из прошлости, пошто се у њему не помињу пленидбе или питање забране. „Верујем да ће закон имати већину не само у владајућој коалицији, него да ће му се придружити сви они који имају потребу да се ова сфера нашег друштва уреди”, истакао је Брадић.
Он је навео да су повећане и новчане казне за медије, као и да су досадашње, које је његово министарство подносило, биле од 40.000 до 100.000 динара.
Ј. Б.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.