Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Пропаганда или информисање
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

10. 07. 2009.

Извор: Време

Пропаганда или информисање


Да ли је глобално информисање у свом савременим технолошким форматима запечатило судбину краткоталасног радија и да ли је концепција таквих програма зрела за ропотарницу историје. Када је у марту 1935. године у Краљевини Југославији започело емитовање програма за иностранство био је то одговор на пропаганду растућег фашизма у Европи, нешто слично што је BBC (British Broadcasting Company) већ радио.

Онда је дошао рат, а после су се снимали ратни филмови и у многима од њих постоји сцена како окупирано становништво, у потаји кришом, чучи око радио апарата и помно слуша вести са фронта о напредовању савезничких снага. Тада је то код нас било познато под именом Радио Лондон. Слушао се током окупације и програм Радио Југославије који је емитован из града Уфа на реци Урал. Биће да је већ тада постављана сцена за оно што ће доћи после ослобођења, а посебно у време Хладног рата, када је и етар био поприште љуте борбе за сваку људску душу.

Светски сервис BBC, Радио Москва, Глас Америке (VOA), Радио Слободна Европа (RFE), Радио Франс интернасионал (RFI), Дојче веле (DW) тек су неке од таквих радио станица, али су у Србији и државама еx-Југославије најпознатије. Сваки од ових програма био је јасно профилисан, прецизно усмерен, речју креирали су га с великом пажњом тимови експерата како би што поузданије постигли циљ – својом "истином" победити "истину" оног другог. Знаке навода можете и обрисати, нећете погрешити. Американци су први схватили да се прави ефекат не може постићи ако је све помешано у једном лонцу па су за политику и "рат у етру" користили RFE, а за промовисање "вредности америчког живота и културе" користили таласе VОА. Овај програм био је нарочито популаран међу београдском младежи после Другог светског рата из простог разлога што су ту могли да чују најбоље америчке џезере, Елу, Сачма, Бенија Гудмена... Остале мејџоре углавном је интересовала само политика па се нису ни трудили да повуку сличан потез. А политика је била не оштра, него ђон до ђона, песница до песнице, тешке речи су се користиле нештедимице, поготово кад су лидери/диктатори били у питању, па је већина ових радио-станица у многим земљама имала третман "државног непријатеља".

Рушење комунизма постао је приоритет већине поменутих радио-станица, а од педесетих година па до пада Берлинског зида пре две деценије, како се повећавао број дисидената у земљама "иза Гвоздене завесе", многи од оних који су успели да побегну из земаља "социјалне правде и једнакости за све", постали су аутори прилога или редовни учесници програма ових радио-станица. Код нас је можда најпознатији опус књижевника Борислава Пекића чија су Писма из Лондона, наизглед обичне приче о британској свакодневици, а у ствари суптилни и литерарно бриљантно написани есеји говорили више о ситуацији у држави из које је отишао, били незаобилазно штиво за већину младих интелектуалаца "шездесетосмашке провенијенције".

Па ипак, бар када је о Србији реч, политичка оштрица се временом тупила како је расло "кредитирано благостање" грађана, а мирну површину политичке баре само би понекад усталасао покоји "интелектуални ексцес", док је тема о "демократији Западног типа" била резервисана углавном за књижевне часописе који су деценијама били "чувари ватре". Долазак Слободана Милошевића на власт, посебно његов заокрет ка национализму, био је довољан повод да се ватра распламса. Смене уредника, прогон "неподобних" новинара и довођење "лојалних кадрова", речју оштра контрола медија означила је и почетак "ренесансе" краткоталасних програма (Short Wave). Тада се први пут догодило да неке од поменутих радио-станица почну да користе и прилоге или извештаје новинара из земаља за које емитују програм. Власт је тада смислила и назив за њих – "страни плаћеници и домаћи издајници".

Оно што је била једна од одлика и можда највећа вредност програма и емисија поменутих радио-станица, посебно у доба распада земље и ратова у еx-Југославији, била је велика количина, квалитет и кредибилност информација од којих неке никада нису могле да се чују у вестима званичних радио-станица. Речју, кратки таласи су поново били у моди. Међутим, паралелно је текао процес фуриозног технолошког напретка – сателити, компјутери, дигитализација... Све то као да је наговештавало сумрак кратких таласа, чак до те мере да су многи произвођачи радио-апарата избацили SW опцију из понуде својих производа. Ипак, политички догађаји су показали, у неким земљама Европе поготово, да је тај потез био не само преурањен, већ и потпуно погрешан. Не само због тога што је свакој, па и демократски изабраној власти својствено да понеке ствари гурне под тепих, што је по дефолту вест пар еxцеланце за програме из иностранства на језику земље за коју емитује.

Речју, док је политике биће и специјализованих програма чије програме контролишу и финансирају велике државе попут Америке, Русије, Кине, Енглеске, Француске... И на крају, чак и летимичан поглед на списак језика на којима се праве програми, на пример Светског сервиса BBC, јасно показује где је све усмерен политички интерес владе те земље па је спремна да финансира редакцију, новинаре, дописнике, техничаре, речју све који учествују у прављењу програма на том језику.

Ако вас не мрзи, узмите карту света па заокружите подручја које покривају емисије на албанском, арапском, изери, бангла, бурманском, карипском, француском, кинеском, хауза, хинду, индонежанском, кињарванда, кирундском, киргискском, македонском, непалском, пашту, персијском, португалском (обе варијанте, европска и латиноамеричка), руском, српском, синхали, сомалијском, шпанском, свахили, тамилском, турском, украјинском, урду, узбечком и вијетнамском. Зашто сам набројао све ове програме? Па, из једноставног разлога што у појединим деловима поменутих земаља нису видели ни миш од компјутера, нити имају у речнику превод речи "дигитализација".

Радио, незаменљив и супериоран какав јесте по својим медијским карактеристикама (мало "радијске препотенције" просто моооорам да покажем), биће још дуго основни, а понегде и једини начин за пласирање информација. Кратки таласи најдаље стижу, нема тачке на кугли земаљској до које не могу да добаце. Баш као што то могу и политике великих, али и малих земаља, првих зато што желе да шире утицај, а малих углавном због тога што желе да саопште другима "праву истину о себи".

Антрфиле : Интернационални радио Србија

После завршетку Другог светског рата програм ове радио-станице, тада Радио Југославија, емитован је на таласима Радио Београда као део заједничког програма. Самостална фирма основана је декретом тек 1977, а програм је стартовао годину дана касније, фебруара 1988. године. Краткоталасни предајник и емисиони стуб били су у Бијељини, а када је почео рат у Босни и Херцеговини комплетна техника пребачена је у Стублине крај Београда.

Авиони НАТО-а су 1999. уништили и главну зграду и све предајнике и емисионе стубове. По прекиду агресије и потписивања Кумановског споразума опрема је обновљена и од тада до данас Интернационални радио Србија емитује програм и на кратким таласима, али и осталим фреквенцијама које шаљу преко сателита. Језици на којима се обраћа слушаоцима су енглески, француски, немачки, руски, шпански, арапски, албански, грчки, италијански, мађарски, кинески и, наравно, српски.

Од 2001. године број запослених је смањен за више од сто, па данас овај програм који се емитује 24 сата прави око 150 новинара, преводилаца, техничара и људи који опслужују интернет сајт. Интернационални Радио Србије финансира се из буџета, али је управо због тога његова будућност неизвесна. Расправе треба ли Србији државни радио или не, у току су. Ову врсту дилеме нису имале неке државе из окружења, Хрватска на пример, која због имиџа у свету, али и због бројне дијаспоре на свим континентима о укидању "кратких таласа" уопште не размишља.

Д. Радуловић

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси