Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
10. 07. 2009.
Највише страдала истина
Београд - Некадашњи директори Политике и РТБ-а Живорад Миновић и Душан Митевић, књижевници Брана Црнчевић, Добрица Ћосић и Матија Бећковић, ратна репортерка Телевизије Нови Сад Милијана Балетић, некадашњи дописник Ројтерса Вјекослав Радовић, само су нека од имена која се помињу у кривичној пријави коју је Независно удружење новинара Србије поднело Тужилаштву за ратне злочине против НН лица у Радио-телевизији Београд, Радио-телевизији Нови Сад, Политици и Вечерњим новостима, због ширења лажних информација за време ратних сукоба у Србији деведесетих година прошлог века.
Бруно Векарић, портпарол Тужилаштва за ратне злочине, каже за Данас да ће тужилаштво анализирати кривичну пријаву НУНС-а и на основу материјала који је сакупљен у претходном периоду видети да ли постоје елементи кривичног дела.
- Уколико будемо нашли елементе кривичног дела, утврдићемо ко је одговоран за њих - указује Векарић.
У кривичној пријави НУНС-а се наводи да је Политика крајем јануара 1991. објавила коментар Милорада Вучелића да се „морамо до краја и без илузија и самообмана суочити са чињеницом да се у Хрватској, међу Хрватима, до сада није нашао нико ко би изрекао бар једну реч осуде јавним планерима касапљења и новог усташког геноцида над Србима и свим другим непоћудним“.
Коментар Славка Будихне, објављен 16. фебруара на РТБ, оптужује Српски покрет обнове да је „продужена рука усташког хрватског режима“. У текстовима „Злочини на салашу“ и „Штит од талаца“, које су Вечерње новости објавиле 13. новембра 1991. и 20. новембра исте године, аутори Т. Бакић, Д. Стојић и М. Петровић писали су о хрватској „животињској природи“. О хрватском „варварству“ писало се у истом листу у текстовима „Усташе убијају - и своје“ и „Крајишници заузели Саборско“ 12. и 17. новембра 1991, а потписници су Н. Ненковић, М. Јаношевић и М. Бошњак.
Милијана Балетић, ратна репортерка Телевизије Нови Сад, коју гледаоци памте по извештавању са првих линија фронта у Дубровнику и у Вуковару, није штедела речи да опише шта раде „усташки кољачи“ и да на махове искритикује оне који им не пружају отпор.
Вест о „масакру“ 41 детета у основној школи у Борову, насељу у Вуковару, 20. новембра 1991. прво је објавио тадашњи дописник агенције Ројтерс Вјекослав Радовић, а због демантија који је сутрадан уследио, њему је у тој кући уручен отказ. Вјекослав Радовић каже за Данас да ће тужити председницу НУНС-а Надежду Гаће, Зорана Остојића из ЛДП, као и директора медијске документације Ебарт Велимира Ћургуз-Казимира због неистина у вези с текстом о вуковарским бебама.
- После 18 година желим да окончам хајку на мене. Ја нисам аутор те приче, нити сам имао било какве везе с тим текстом. Баш ме занима како ће Надежда Гаће да докаже на суду да сам ја то написао - наглашава Радовић.
Такође, у кривичној пријави се наводи да је агенција Тањуг била главно помагало РТВ Београд и „патриотској“ штампи. Један од примера је да је у извештају из Власенице у Босни, који је пренела Политика 1. октобра 1992, репортер Тањуга, уз све гнусне детаље мучења, пренео како су Србе у Босни пекли на ражњу.
Антрфиле : НУНС: Медији у служби ратне пропаганде Извршни одбор НУНС-а сматра да су поједини медији у Србији, крајем 80-их и почетком деведесетих година 20. века, током распада СФРЈ, прво знатно допринели расту међунационалних нетрпељивости и мржње, а затим се и директно ставили у службу ратне пропаганде. „Медијско манипулисање у ширењу националне и верске мржње прерасло је у отворено подстицање дискриминације и непријатељства, чиме су створене психолошке претпоставке за најбруталније ратно насиље и злочине“, саопштио је НУНС.
Ј. Диковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.