Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
08. 07. 2009.
Угрожена независност медија националних мањина
Предлог да национални савети мањина буду оснивачи електронских медија новинарска удружења и стручњаци једногласно оцењују као лош. Републичка влада је на прошлонедељној седници усвојила Предлог закона о националним саветима националних мањина. Према предлогу који је сачинило Министарство за људска и мањинска права, национални савети убудуће могли би да буду оснивачи и власници не само листова, већ и радио и ТВ станица.
Наиме у члану 18. предлаже се да „Национални савет може, на начин утврђен законом, самостално или заједно са другим правним лицем, оснивати установе и привредна друштва за обављање новинско-издавачке и радио-телевизијске делатности, штампања и репродукције снимљених медија и вршити права и обавезе оснивача”.
Република, АП или јединица локалне самоуправе као оснивач јавних предузећа и установа које у целини, или претежно, информишу на језику националне мањине могу у споразуму са националним саветом у целини или делимично пренети оснивачка права на национални савет.
– То није добро решење јер се држава тако и даље уплиће у медијску сферу насупрот демократским искуствима али и важећој домаћој регулативи. Закони о јавном информисању и радиодифузији такву могућност не познају. Национални савети су легитимни репрезенти мањинских народа у Србији, али ако не директно државни, они су ипак парадржавни органи. Тако се и утицај власти може одразити на медије – каже др Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука и члан радне групе за израду медијских закона.
Решење да национални савети буду потпуни или делимични власници електронских медија он схвата као плод „притисака политичких олигархија мањинских народа”.
Забрињавајуће је што је у припреми овог закона држава посегла за решењима која се косе са другим законима. Слична збрка, због које је заустављена приватизација медија, десила се крајем 2007. Тада су усвојени закони о локалној самоуправи и главном граду који су омогућили држави да буде оснивач медија, што су претходно искључили други медијски закони. Ако овакво решење прође, Вељановски сматра да ће „то бити нови допринос регулаторној конфузији”.
Да је предложено решење лоше, оцена је и Удружења новинара Србије.
– Нема дилеме да национални савети не треба да буду власници ни штампаних ни електронских медија. Ти савети често су експозитуре политичких странака националних мањина, посебно код оних бројнијих као што је мађарска, где доминантан утицај има једна странка те мањине, па тај национални савет и овакав власнички концепт постаје продужена рука једне политичке странке. УНС ће искористити све могућности да скрене пажњу да то није добро решење – наводи Нино Брајовић генерални секретар УНС-а
Понуђеним предлозима није задовољан ни НУНС.
– Приватизација се мора завршити а држава треба да помогне мањинским медијима после приватизације. Независно удружење новинара Србије сматра да положај мањинских медија не сме да се дерогира приватизацијом, под условом да држава нађе адекватан начин да им помогне да опстану. Јасно је да многи нису комерцијални и да би тешко опстали на тржишту и зато је потребно да им држава помогне у складу са специфичним правима мањина, гарантованим Уставом и међународним стандардима. Али не тако што ће медији мањина остати у државном власништву. Национални савети искључиво се финансирају из буџета. Ако новим законом дозволите да национални савети, сем штампаних могу да оснивају и радио и ТВ станице, да ли то значи да ће држава повећати издвајања за финансирање таквих медија и шта је са другим медијима и постојећом неравноправношћу на тржишту између приватизованих и оних који се и даље финансирају из буџета – наводи Светозар Раковић, генерални секретар Независног удружења новинара Србије.
М. Петрић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.