Вести
07. 10. 2026.
Оштрије казне за нападе на новинаре у Црној Гори
На иницијативу Синдиката медија Црне Горе лака тјелесна повреда ће бити оштрије кажњавана уколико је то кривично дјело почињено на штету медијских радника
Најновијим измјенама Кривичног закона Црне Горе проширена је листа кривичних дјела која прописују снажнију заштиту медијских радника и радница, односно особа која обављају послове од јавног значаја (јавно информисање), како је то дефинисано у тексту закона, јавио је Синдикат медија Црне Горе (СМЦГ).
На иницијативу СМЦГ, прихваћено је да кривично дјело “Лака тјелесна повреда” (члан 152) добије квалификовани облик, односно да буде прописана строжа казна, уколико је дјело почињено на штету медијских радника.
Тако се, како се додаје у саопштењу, у новим измјенама унесеним у Кривични законик наводи да ће се наношење лаке физичке повреде особи која обавља послове од јавног значаја, при обављању или у вези са обављањем тих послова, казнити затвором од шест мјесеци до двије године.
СМЦГ пише да су од 2023. године на снази одредбе Кривичног закона Црне Горе које прописују снажнију кривично-правну заштиту медијских радника, те су на листи кривична дјела са квалификованим обликом “Угрожавање сигурности”, “Тешко убиство”, “Тешка тјелесна повреда” и “Принуда”, када се изврше према особи која обавља посао јавног информисања, у вези обављања тог посла.
Тадашњим измјенама, како је навео СМЦГ, преформулисано је и кривично дјело “Спрјечавање штампања и растурања штампаних ствари, емитовања програма и објављивања информација” тако да се обезбиједи строже кажњавање за ометање или спрјечавање објављивања информација од јавног значаја путем медија.
Иако су након недавне јавне расправе од четири предложене прихваћене три иницијативе СМЦГ, у коначној верзији Закона о измјенама и допунама Кривичног законика унесен је приједлог који се односи на квалификоване облике кривичног дјела лаке тјелесне повреде.
Није прихваћен приједлог да се уведе заштита код прогањања
СМЦГ пише и да једна од предложених иницијатива која је након јавне расправе усвојена и која се односила на кривично дјело принуде и у оквиру које су биле предвиђене строже казне када је принуда извршена према особи која обавља послове од јавног значаја, у вези са обављањем тих послова, није се нашла у коначном тексту Закона о измјенама и допунама Кривичног законика Црне Горе.
Синдикат објашњава да је овом иницијативом било предложено да за принуду према особи која обавља послове од јавног значаја буде предвиђена казна затвора од шест мјесеци до пет година када је ријеч о основном облику дјела, док се за тежи облик предвиђа казна затвора од једне до осам година.
Други важан приједлог за измјене и допуне Кривичног законика Црне Горе, како додаје СМЦГ, који је прихваћен након јавне расправе, али се није нашао у коначној верзији документа, односи се на кривично дјело угрожавања сигурности, које се у пракси често доводи у везу са угрожавањем безбједности новинара.
СМЦГ истиче и да је иницирао проширивање основног облика овог кривичног дјела, како би се, поред пријетње нападом на живот или тијело, обухватиле и пријетње другим озбиљним добрима, попут имовине, отмице и других облика озбиљног угрожавања. Као правнотехничко рјешење предложено је да се норма прошири пријетњом „неким другим тешким злом“, чиме би се омогућило да се у оквиру кривичноправне заштите обухвате различите врсте озбиљних пријетњи.
Истакнуто је да би уношење овог приједлога у измјене и допуне Кривичног законика било од посебног значаја за новинаре, имајући у виду да пријетње новинарима често не подразумијевају искључиво директну пријетњу физичком нападу, већ могу бити усмјерене и на друга добра и интересе.
Додаје се и да није прихваћен приједлог СМЦГ да се посебна квалификована заштита уведе и код кривичног дјела прогањања. Приједлог СМЦГ био је да се код овог кривичног дјела пропише строже кажњавање када је оно учињено према особи која обавља послове од јавног значаја, у вези са обављањем тих послова. Посебно је указано на податке из релевантних истраживања о заступљености овог облика угрожавања, нарочито када су у питању новинарке. Овај приједлог, пише СМЦГ, није прихваћен уз образложење да је таква заштита прописана кроз друга кривична дјела.
Предложене измјене, од којих се једна и нашла у коначној верзији Закона о измјенама и допунама Кривичног законика, резултат су вишегодишњег мониторинга и праћења случајева угрожавања безбједности, напада на новинаре и медијске раднике, као и детаљне анализе правног тима СМЦГ, навео је овај синдикат.

Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.