Вести
05. 09. 2026.
Шта пише у службеној белешци о сазнањима бившег шефа ПОСКОК-а у вези са убиством Славка Ћурувије?
На месту убиства Славка Ћурувије налазили су се и припадници Јединице за специјалне операције – пише у службеној белешци у коју је „Данас“ имао увид, а саставили су је оперативци СБПОК-а приликом разговора са Љубом Милановићем, бившим шефом јединице МУП-а ПОСКОК, у вези са његовим сазнањима о убиству власника Дневног телеграфа.
Службена белешка о Милановићевим сазнањима састављена је 2005. године у српској амбасади у Загребу, где је Милановић радио као саветник министра спољних послова Вука Драшковића.
Како је у белешци наведено, повод за разговор је допис Удружења новинара Србије у коме се од надлежних (посебно СБПОК-а) захтева да се, ради прикупљања чињеница и покретања са мртве тачке истраге о убиству новинара Славка Ћурувије, обави разговор са Милановићем.
Милановић је изнео све чињенице у вези са убиством Славка Ћурувије до којих је дошао док је био руководилац тима у јединици МУП-а Републике Србије „Поскок“.
Почетна сазнања о овом случају Милановић је добио приликом информативног разговора са одређеним лицима чија су имена и презимена у белешци зацрњена.
„Ова лица су била притворена због умешаности у разна кривична дела која су извршили као чланови екипе В.М. Међу тим кривичним делима су и припрема и ликвидација појединих лица из Београда. Кроз разговоре са њима Милановић је сазнао да је приликом ликвидације Славка Ћурувије на лицу места био П. З (погинуо у саобраћајној несрећи на Зрењанинском путу 2003. године), и његов венчани кум, обојица припадници ЈСО. Радећи на почетним сазнањима Милановић је идентификовао и лице које је, поред поменуте двојице, било присутно приликом убиства Ћурувије, а које се зове Ж., иначе полицајац из Добоја и припадник Сколетове групе (у документацији коју је Милановић предао налази се фотографија на којој је цела Сколетова група и Ж. међу њима)“, пише у белешци.
Даље се наводи да је приликом рада на случају Милановић открио да се на месту убиства налазио и бели голф, власништво 9. одељења Ресора државне безбедности, којим је тог дана управљао, по изјави диспечера возног парка РДБ-а, функционер ДБ чије је име навео.
„Тај функционер ДБ се везује и за покушај атентата на Вука Драшковића у Будви када је, као логистика групе, са лажном личном картом коју је издао ДБ Ужице, боравио у Будви нешто пре покушаја атентата. Са свим подацима и изјавама сведока Милановић је тада упознао свог начелника Кнежевића, који је јединици издао директиву да настави са радом на том случају. Међутим, тада се дешавају потешкоће које кулминирају суочавањем Легије и Милановића и премештајем Милановића из „Поскока“, а самим тим и склањањем са случаја „Ћурувија“. Случај преузима Драган Карлеуша.
У белешци стоји да је Милановић нагласио да не треба јурити за материјалним доказима око убиства (пиштољ, отисци…), већ треба направити стратегију којом ће се наћи најслабија карика у ланцу. С тим у вези, Милановић је оперативцима СБПОК-а предложио стратегију коју је и он хтео да примени, а која мора да резултира успехом.
Он је тада предложио инспекторима СБПОК-а да се, у договору са тужиоцем, изврши притисак на екипу РДБ-а (9. одељење) која је била присутна на лицу места, као и на диспечера РДБ-а, тако што ће се они означити као помагачи у извршењу тог кривичног дела.
Такође им је предложио да се функционеру ДБ-а, „који је гарантовано умешан у кривично дело“, понуди да бира да ли ће бити главни осумњичени или сведок-сарадник и да мора да постоји политичка воља за решавање случаја, јер је неопходно да свој допринос истрази дају тадашњи премијер Србије Војислав Коштуница, као и министри полиције и правде.
„Политичка подршка и допринос су неопходни како оперативци СБПОК-а који раде на расветљаванју убиства Славка Ћурувије не би доживели сличну судбину као Милановић. Такође се морају изрећи адекватне, максималне казне за извршиоце убиства на Ибарској магистрали, што ће унети раздор међу лица која су учествовала у убиству Славка Ћурувије. Своје излагање Милановић је завршио констатацијом да забелешка са овог разговора мора завршити код државног тужиоца како би се цела истрага покренула са мртве тачке“, пише у белешци.
Наша редакција је питала Љубу Милановића шта има да изјави поводом ове белешке.
„Да, тачно је да сам имао разговор са два оперативца, мислим из СБПОК-а, на тему убиства Ћурувије. Разговор је вођен у нашој амбасади у Загребу, где сам радио као министар саветник. О садржини самог разговора не бих се изјашњавао, али сећам се да сам говорио у диктафон и да сам се о сазнањима обраћао директно тужиоцу. Да ли је службена белешка о којој ме питате била део предмета, то не знам. Знам нешто друго са сигурношћу. Службена белешка са информацијама о сазнањима ко је учествовао у убиству Ћурувије нестала је из предмета. Лично сам је саставио и потписао. Тим потписом сам потписао и свој крај у ПОСКОК-у. Али то је друга тема. Праву истину зна ко треба да зна“, каже Љуба Милановић за „Данас“.
Он је рекао да је 2001. године разговарао са Милорадом Улемеком Легијом.
„Ја сам тада разговарао са Легијом и објаснио му да имам сазнања да су двојица припадника ЈСО били присутни на месту убиства Ћурувије. Он је одговорио да то није тачно, а онда сам му ја рекао да није на њему да то процењује. После тога ми је рекао да ће поменути доћи на разговор, међутим, они се никада нису појавили, а ја сам већ сутрадан склоњен из ПОСКОК-а, уз образложење да сам узнемирио Јединицу (ЈСО)“, каже Милановић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.