Вести
27. 08. 2026.
„Пројектно суфинансирање медија доживело фијаско“: Медијска и новинарска удружења упутила Министарству препоруке за измене процеса
Пројектно суфинансирање медијских садржаја у Србији ове године је доживело потпуни фијаско, те су новинарска и медијска удружења данас упутиле званичан допис Министарству информисања и телекомуникација са препорукама за унапређење читавог процеса, речено је на представљању Анализе процеса пројектног суфинансирања медијских садржаја и препорука, које је организовала Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) у Прес центру УНС.
Допис Министарству послат је у име АНЕМ, Удружења новинара Србије (УНС), Независног удружења новинара Србије (НУНС), Локал Преса и Асоцијације медија.
Кристина Ковач Настасић из УНС, представљајући Анализу пројектног суфинансирања у 2026. години, истакла је том приликом да се овај систем удаљио од сврхе која подразумева суфинансирање информисања у јавном интересу, што се нарочито показало током конкурса у текућој години.
Она је нагласила да су до данас завршена 153 конкурса на којима је подељено 1,84 милијарде динара, односно 15,7 милиона евра, да су 22 локалне самоуправе расписале конкурсе после законског рока 1. марта, а да Врбас и Гаџин Хан и даље то нису учинили.
„Медији који су били критички оријентисани према власти остајали су ове године без подршке или су добили минималне износе, док су они који систематски крше етичке и професионалне стандарде добијали највише средстава. Примера ради, релевантна новинарска удружења која се деценијама баве медијском сценом и побољшањем услова рада новинара нису ове године добили ни динара“, навела је Ковач Настасић.
Она је истакла и да Јединствени информациони систем (ЈИС), који је покренуло ресорног министарство, не испуњава своју сврху, да је непретражив и да је немогуће утврдити када се који документи објављују, јер се антидатирају.
„Пројектно суфинансирање доживело је фијаско ове године. Највише средстава добили су провладини медији. Када посматрамо медијске групације које су добиле највише средстава, рекордер је су издавачи таблоида Ало и Информер са својим ћеркама фирмама који су добили више од 185 милиона динара, односно више од 1,5 милиона евра, док су на другом месту медијске куће из групације Радоице Милосављевића са 122 милиона динара. Систем пројектног суфинансирања се потпуно удаљио од сврхе због којег је успостављен, а то су транспарентност и подршка јавном интересу. Овај систем ове године није остваривао сврху служењу јавном интересу већ се показао као механизам расподеле јавног новца познатом кругу медија и издавача. У години 2026. у потпусноти је обесмишљен овај процес“, навела је представница УНС-а.
Медијска консултанткиња Наталија Братуљевић, која је представила усаглашене препоруке медијских удружења, нагласила је да ако Србија настави с овом праксом, јавни новац ће наставити да финансира „форму без садржаја и медије без публике“, док критичко новинарство, које захтева демократија, остаје без системске подршке.
Међу препорукама које је представила су да је неопходно промена система бодовања чланова комисија које оцењују пројекте и дају предлоге расподеле средстава, да је потребно све податке објављивати у машински читљивом формату како би сви могли да претраже и виде колико је сваки власник медија добио јавног новца и како је који члан конкурсне комисије оцењивао пројекте, да предност при оцењивању треба да имају локални медији са сопственом продукцијом и континуитетом у информисању локалне заједнице, као и да постоје прецизни критеријуми за екстерне евалуације подржаних пројекта.
„Удружења траже да медији које је регулаторно или саморегулаторно тело санкционисало пет или више пута током године не могу да учествују на конкурсима, јер новац буџетских корисника не сме одлазити онима који крше професионалне и етичке стандарде“, навела је Братуљевић.
Снежана Милошевић из Локал Преса оценила да се пројектно финансирање изродило у нешто што се зове „механизам за гашење локалних независних медија“, а да га карактеришу и ниска доступност релевантних вести у пројектима који су одобрени од стране комисије, угрожен медијски плурализам и поплава фантомских медија и удружења.
„Дошли смо до потпуне злоупотребе пројектног суфинансирања. Анализа на територији Шумадије показала је да се више од 60 одсто одобрених пројеката бави културним наслеђем и туризмом, што није садржај који је од јавног интереса за грађане који живе у тим градовима. Затим, средства се додељују локалним медијима које су у последњих шест месеци купили национални и на којима се реемтиује програм њихових власника и где нема сопствене продукције и програма“, објаснила је Милошевић.
Раде Ђурић из НУНС-а додао је да у Србији постоје контролни механизми који би свему томе могли да стану на пут, али да се не користе.
„Важно је да се изборимо да информације постану јавне како бисмо могли да изнесемо све ове ствари о којима причамо и како би контролне институције могле да раде свој посао. Мора се утврдити да ли се ова средства суштински и наменски троше, односно у коју сврху су медији користили новац свих грађана“, рекао је Ђурић.
Изабела Бранковић из Асоцијације медија напоменула је да је један од главних проблема што Министарство информисања и телекомуникација не уважава препоруке релевантних медијских и новинарских удружења.
„Нису угрожени само локални медији у Србији, већ и други професионални и независни медиј који воде борбе без обзира на то што поштују кодекс и све професионалне стандарде. Данас се поставља питање улоге читавог овог процеса, јер је инжењеринг достигао врхунски ниво махинација и манипулација“, закључила је Бранковић.
Адвокат Вељко Милић истакао је на скупу да је једини механизам који је преостао – покретање кривичних пријава и активирање тужилаштва.
„Да је ико икада ухапшен за малверзације на пројектном суфинансирању, а било их је сигурно доста, данас не бисмо причали о оваквој ситуацији. Суштина је да медији који шире говор мржње, увреде и таргетирају људе добијају средства за пројекте и то изгледа тако што се у четири дана пред крај године у тим медијима појаве текстови који су подржани, а у којима нема никаквог доприноса јавном интересу, нити нечег новог“, оценио је Милић.
Председник Управног одбора АНЕМ Веран Матић навео је да се 40 година бави новинарством и да овде никада професионални и независни медији нису могли да очекују добар третман.
„Данас се даје новац онима који су највећи кршитељи кодекса и највећи произвођачи лажи. Реч је о стратегији за уништавање независних и професионалних медија и то је процес који траје и зато морамо да градимо нове стратегије како да омогућимо локалним и другим медијима да преживе ову голготу. Велики број њих је на издисају и то је нешто што заједно треба да радимо и разговарамо са представницима међународне заједнице. Треба да им кажемо да је овде готово све уништено захваљујући овој власти и да ЕУ мора да омогући механизме да медији преживе да не бисмо дошли до „спаљене земље“ када је реч о професионалном новинарству“, додао је Матић.
Комплетна Анализа процеса пројектног суфинансирања медијских садржаја за 2026. годину доступна је на овом линку.
Препоруке које су медијска и новинарска удружења упутила званично Министарству информисања и телекомуникација могу се преузети на овом линку.
Пројекат Асоцијације независних електронских медија „Партиципативно праћење реализације процеса суфинансирања пројеката“ који је подржан од стране холандског Министарства спољних послова кроз програм МАТРА. За садржину анализе искључиво је одговоран АНЕМ и та садржина нужно не изражава званичне ставове Краљевине Холандије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.