Вести

05. 08. 2026.

Аутор: Даница Ђокић Извор: Цензоловка

Никад више коришћења вештачке интелигенције међу добитницима Пулицера: Помаже у истраживању, али не пише нити уређује

Осам добитника и финалиста избора за Пулицерову награду, најпрестижнијег признања за новинаре у САД, пријавило је ове године употребу вештачке интелигенције током рада на причама – за разврставање и претрагу хиљада докумената, преводе непрепознатљивог писма, па чак и за проверу новинарске анализе. Ипак, ВИ је остала само помоћни алат, није коришћена за писање и уређивање прича

Од претраживања мноштва записника институција и превођења бележака масовног убице написаних на псеудоћирилици до сређивања десетина хиљада докумената – за то су новинари, овогодишњи добитници или финалисти за Пулицерову награду, користили алате вештачке интелигенције (ВИ) при изради награђених или номинованих прича.

Организатори Пулицера, најпознатије новинарске награде у Сједињеним Америчким Државама, од 2024. године захтевају од кандидата у новинарским категоријама да напомену да ли су и на који начин користили ВИ у раду на пријављеним текстовима. Ове године је то урадило рекордних осам добитника и финалиста.

Ниеман Лаб, сајт о новинарству који је покренула Ниеман фондација на Универзитету Харвард, издвојио је четири примера награђених или номинованих прича, описујући како су новинари за рад на њима користили ВИ:

– новинари Волстрит џорнала су истраживали пропусте у упозоравању на смртоносне поплаве у Тексасу;

– редакција Минесота стар трибјуна је дешифровала и преводила белешке масовног убице написане непознатим писмом;

–  Асошијетед прес је анализирао хиљаде докумената о америчкој улози у изградњи кинеског система масовног надзора;

– новинари Њујорк тајмса су истраживали да ли је Трампова наклоност према крипто-индустрији утицала на поступке америчке Комисије за хартије од вредности и берзе против крипто-компанија.

Администраторка Пулицерових награда Марџори Милер нагласила је за Ниеман Лаб да постоји јасна разлика између послова у којима је употреба ВИ у новинарском раду примерена, попут прикупљања и анализе података, и оних у којима није, као што је писање или уређивање новинарског текста.

Новинари ће, како је објаснила, морати да „гарантују и увере” жири да је пријављени рад произвео човек, чак и када је ВИ коришћена као помоћно средство.

Милер је најавила и да ће од наредне године увести питање о коришћењу ВИ и код пријављивања књига, након недавне контроверзе изазване тврдњама да се у појединим награђеним књижевним делима појавио текст наводно генерисан вештачком интелигенцијом.

Пулицер додељује награде за књижевнике (проза и поезија), као и за писце биографија, мемоара и аутобиографија, књига из области историје и опште публицистике. Сви ће 2027. морати да пријаве да ли су користили услуге ВИ.

Волстрит џорнал: Кључни документ међу хиљадама страница

После смртоносних поплава у округу Кер у Тексасу, новинари Волстрит џорнала покушали су да утврде да ли се слично догађало и раније у овој области. Одговор се крио у мноштву записника, дневних редова и транскрипата са састанака локалне власти.

Редакција је најпре направила програм који је са сајта округа аутоматски преузео ове документе, како новинари не би морали појединачно да их отварају и преузимају.

Интерни алат Волстрит џорнала WSJPT, чије име алудира на ChatGPT, од сваке странице је направио кратак преглед. Новинари су, затим, комбиновали различите ВИ алате са једноставнијим методама обраде и претраге текста, како би пронашли делове који се односе на раније поплаве.

Џон Вест, новинар Волстрит џорнала, рекао је за Ниеман Лаб да коришћењем овог алата не уклањају потребу да људи истражују гомилу докумената – нити да би то учинили и кад би могли – већ да уз помоћ ВИ покушавају да разврстају гомилу тако да се најрелевантније ствари нађу на самом врху.

Вест је појаснио да су новинари прочитали сваки одељак који су алати вештачке интелигенције означили као потенцијално релевантан, а потом и сваки релевантан документ у целости.

Тако су, у мноштву записника, открили кључни документ у вези са поплавама, са седнице из марта 2016. године, када је тадашњи шериф Расти Хиерхолзер тражио да се, поред система који шаље снимљене телефонске позиве, поруке и мејлове, поставе и сирене на отвореном. Ово је предложио зато што током поплава 2015. године неки људи нису добили телефонска упозорења.

Новинари су открили и да његов предлог тада није спроведен.

Минесота стар трибјун: Превод псеудоћирилице

После масовне пуцњаве у католичкој цркви у Минеаполису, где је убијено двоје деце, а више од 20 људи рањено, редакција Минесота стар трибјуна пронашла је Јутјуб снимке жене која је пуцала. На њима жена листа стотине страница својих бележака, написаних писмом које новинари нису могли да препознају.

Инжењерка редакцијске лабораторије за вештачку интелигенцију Дана Ћуе (Chiuex) уносила је снимке екрана на којима се виде белешке у пословну верзију ChatGPT-а, који је препознао псеудоћирилицу – начин писања енглеских речи словима која личе на руско писмо – и направио почетни превод.

Уредник истраживачког новинарства ове редакције Том Шек је у тексту за Поинтер детаљније описао овај процес: Дана Ћуе је у почетку ручно заустављала снимак и правила снимке екрана сваке странице, а затим је написала програм који их је аутоматски издвајао из видео-снимака. ChatGPT је тако направио први превод стотина страница бележака масовног убице.

Превођење, међутим, није било ни потпуно аутоматско, ни поуздано.

Шек је за Поинтер навео да је ChatGPT повремено понављао или погрешно читао речи јер није могао да разазна рукопис, па су новинари уносили квалитетније слике и упозоравали га да претходни превод није тачан.

Алат је одбијао и да обради поједине записе са насилним, расистичким и другим проблематичним садржајем, због чега су морали да прилагођавају захтеве које су му задавали, представљајући их као одломке из књижевне фикције пријатељице која је од ChatGPT-а тражила коментар.

Преведене белешке затим су унете у NotebookLM, алат заснован на Џеминију за рад са документима и белешкама. Редакција је помоћу њега претраживала имена, претходне послове или и места која је нападачица посећивала, попут продавница оружја и стрелишта.

Ни стручњаци нису прегледали сваку од стотина преведених страница.

Новинари су издвајали одломке важне за причу, које су потом провериле две експерткиње за руски језик.

Већи део почетног превода био је тачан, али су уочене и важне грешке. ChatGPT је на једном месту превео да нападачица никада није имала „оца или блиског пријатеља или члана породице”, иако је заправо написала да никада није доживела „смрт блиског пријатеља или члана породице“. Шек је упозорио да је таква грешка могла да доведе до погрешног закључка о њеном породичном животу.

„Постоји разлог због ког ВИ прави ове грешке. Поред халуцинирања, преводила је снимке екрана из видео-снимака на којима се налазио текст писан руком, на страном језику. Људи преводиоци били су неопходни за додатну контролу”, навео је Шек, додајући да је редакција проверавала трагове добијене помоћу вештачке интелигенције тако што је разговарала са више од 50 људи, уз коришћење судских докумената и података са друштвених мрежа.

Асошијетед прес: Прављење архиве докумената уз помоћ ВИ

Истраживање Асошијетед преса, ове године награђено Пулицером, о улози америчких технолошких компанија у изградњи кинеског система масовног надзора, трајало је готово три године.

АП је после освајања Пулицерове награде навео да су новинари на више континената истраживали како су велике компаније из Силицијумске долине значајно помогле у стварању овог кинеског система, којим се крше људска права.

У посебном тексту о раду на овом истраживању, АП је објаснио да су новинари разговарали са више од сто извора и прегледали десетине хиљада докумената. Међу њима је било више од 20.000 процурелих интерних мејлова и велика база података кинеске компаније за надзор Ландасофт, хиљаде страница поверљивих државних докумената, планова и финансијских евиденција, стотине маркетиншких материјала и више од 4.000 понуда у кинеским јавним набавкама.

Гаранс Бурк, истраживачка новинарка АП-а која је радила на пројекту, објаснила је за Ниеман Лаб да је вештачка интелигенција била кључна да та огромна архива постане прегледнија и претражива.

Новинари су од алата тражили да пронађу уговоре одређених компанија, направе кратке прегледе државних докумената, издвоје имена људи и технологије за даљу проверу и прикупљене податке организују у базе којима су новинари могли лакше да управљају.

Бурк наводи да су ВИ алати помогли новинарима да ефикасније претраже и прегледају велики број докумената, али да нису заменили процес новинарског рада и провере:

„Новинари су ручно прегледали документе пронађене помоћу вештачке интелигенције, независно процењивали тачност сажетака које је генерисала вештачка интелигенција и нису цитирали те сажетке.”

АП је открио да „технологија за надзор – коју често производи Силицијумска долина и која се, упркос санкцијама, продаје уз благослов америчке владе – широм света све више прати кретање грађана који нису учинили ништа лоше”.

Тако, наводи АП, у руралном делу Кине дом једне породице окружен је сигурносним камерама које упозоравају власти сваки пут када покушају да оду у Пекинг како би се жалили на локалне функционере; у близини Сан Антонија возач је заустављен у оквиру тајног програма америчке Граничне патроле, која користи читаче регистарских таблица како би пратила милионе возача и притварала оне чије кретање сматра сумњивим; у Гази технологија заснована на вештачкој интелигенцији помаже израелској војсци да одлучи кога да убије…

Њујорк тајмс: ВИ проверава рад новинара

Док су поменуте три редакције користиле алате ВИ за припрему материјала који су потом људи проверавали, новинари Њујорк тајмса сами су преузели, прочитали и разврстали више од 10.000 докумената, истражујући да ли је наклоност Доналда Трампа према крипто-валутама утицала на поступање америчке Комисије за хартије од вредности према крипто-компанијама, током његовог другог мандата.

Тек када су новинари завршили вишемесечну анализу материјала, употребили су вештачку интелигенцију да провери да ли су негде погрешили.

Према подацима које је администраторка Пулицерових награда Марџори Милер изнела за Ниеман Лаб, материјал је обухватио хиљаде саопштења Комисије за хартије од вредности и берзе и списе из више од 700 поступака пред савезним судовима.

Новинари су анализирали све ове поступке и за сваки од њих утврђивали да ли се односи на крипто-индустрију, која га је администрација покренула или наследила и како је завршен.

После новинарске анализе, модел GPT-5 добио је документа из тих поступака и детаљна правила према којима су их новинари већ разврстали. Његове ознаке упоређене су са новинарским, а кад год се нису слагале, новинари су се враћали оригиналном документу и поново га читали.

GPT-5 је указивао на места на којима би могла да постоји грешка у већ завршеном људском раду.

Истраживање Њујорк тајмса показало је да је Комисија за хартије од вредности и берзе, након Трамповог повратка у Белу кућу, ублажила поступање у више од 60 одсто крипто-случајева који су тада били у току. У некима је тражила да се поступак паузира, у другима је покушала да смањи казне, а поједине тужбе је потпуно одбацила.

У осам случајева из којих се Комисија повукла, тужене компаније или појединци имали су везе са Трампом или његовом породицом, успостављене пре окончања поступка или убрзо потом.

Њујорк тајмс, међутим, није пронашао доказ да је Трамп вршио притисак на Комисију да помогне одређеним компанијама, нити да су компаније донацијама или пословним везама покушале да утичу на поступке против њих. Сама Комисија одбацила је тврдње о политичком фаворизовању и навела да је променила политику из правних разлога и због другачијег схватања својих овлашћења према крипто-индустрији.