Вести

04. 06. 2026.

Аутор: Радмило Марковић Извор: БИРН

Како је држава помогла дивљу градњу медијског могула на Дедињу

Пет надземних нивоа уместо два, милионски станови и казна мања од 2.500 евра: случај сувласника неких од најпопуларнијих радио станица - Јат, ТДИ, Каролина и Лола - показује како институције помажу инвеститорима блиским властима.

Фирма Maxim media, чија је власница и директорка Ружица Крџић, почела је 2022. године изградњу луксузног објекта на Дедињу, у близини стадиона ФК Црвена звезда, у Маглајској улици. Имала је грађевинску дозволу за укупно седам станова и два надземна нивоа. Међутим, фирма је сазидала чак пет надземних нивоа. 

Упркос томе, Прво основно јавно тужилаштво у Београду је одлучило да Крџић, као одговорно лице инвеститора, не гони за кривично дело – грађење без грађевинске дозволе – већ је предмет послат у Привредни суд, где су фирма и директорка одговарали за привредни преступ.

За кривично дело грађење без грађевинске дозволе предвиђена је затворска казна за инвеститора и извођача радова, као и новчана казна, док санкција за привредни преступ укључује само новчану казну. 

Пресудом Привредног суда у Београду из марта 2025. године, фирма Maxim media и Ружица Крџић као одговорно лице проглашени су одговорним за привредни преступ из члана 203. Закона о планирању и изградњи – конкретно став 1. тачка 3. Закона, односно да су наставили са грађењем објекта после доношења решења о обустави грађења. 

Иако је за тај привредни преступ предвиђена новчана казна од 1,5 до 3 милиона динара за привредно друштво, Маxим медиа и Крџић су кажњени укупном новчаном казном од 280.000 динара – фирма са 250.000 а Ружица Крџић са 30.000 динара, односно, укупно мање од 2.400 евра.

У фебруару 2026. године, инвеститор Maxim media поставио је огласе на један од сајтова за продају некретнина. У понуди су 13 станова на продају и још два за издавање.

Цене ових станова се крећу од 6.000 па до скоро 8.500 евра по квадрату, док се два понуђена стана издају за 3.000 и 3.500 евра месечно. Најскупљи стан, од 243 квадрата, продаје се за скоро два милиона евра, док тражена цена за свих 13 станова који су на продају износи скоро 13,5 милиона евра.

Прво основно јавно тужилаштво је одговорило БИРН-у да је инвеститор имао грађевинску дозволу и да је инспекција утврдила да се објекат градио супротно техничкој документацији, што је привредни преступ, а не кривично дело.

Фирма Maxim media и Ружица Крџић нису одговорили на питања БИРН-а.

Хронологија инспекцијског надзора 

Грађевинска инспекција је обишла градилиште у Маглајској улици у октобру 2022. године. Тада је на ред дошла контрола изградње темеља – једна од две ситуације када је грађевинска инспекција дужна да обиђе градилиште. 

Грађевинска инспекторка Милица Матић је тада утврдила да је инвеститор дограђивао мимо грађевинске дозволе у свим правцима: како у ширину и дужину, тако и у висину. Касније ће се – новим инспекцијским надзором из јуна 2024. године – утврдити да уместо приземља и повученог спрата, објекат заправо има приземље, три спрата и повучени спрат.

Својим решењем грађевинска инспекторка је наредила инвеститору да уклони бесправно изграђене делове објекта. У априлу 2023. инспекторка Матић је поднела Првом основном јавном тужилаштву (Прво ОЈТ) кривичну пријаву против Ружице Крџић као одговорног лица у фирми Maxim media. Месец дана касније, у мају 2023, исто тужилаштво је примило и кривичну пријаву за нелегалну градњу истог објекта једног грађанина.

Приликом контролног инспекцијског надзора у јулу 2023, инспекторка Матић је утврдила да инвеститор није поступио по решењу из октобра 2022. и не само да није уклонио бесправно изведене радове, како му је наложено, већ да је уклонио постављену траку са градилишта и наставио са извођењем радова.

Кривични законик прописује тежу казну за наставак изградње без грађевинске дозволе након издатог решења о обустави радова – тада је, за инвеститора и извођача радова, предвиђена затворска казна од једне до осам година (за „обичну“ нелегалну градњу је предвиђена казна затвора од три месеца до три године). 

Крџићи и Maxim media   У октобру 2015. Maxim media је купила телевизију Студио Б за нешто више од пола милиона евра. До тада је та телевизија била у власништву Града Београда. У том тренутку, Maxim media је била власник више радио станица, попут Хит ФМ, ЈАТ, ТДИ и Каролина, а Ружица Крџић је била једини власник Маxим медије. У јануару 2026. Милош Крџић постаје сувласник фирме са 50 одсто власништва.  Након приватизације Студија Б, у ову телевизију су почела да се сливају средства Града Београда кроз конкурсе за суфинансирање медијских садржаја – како директно, тако и путем повезаних фирми, о чему су медији писали. Истовремено, предузеће је умногостручило губитак у првим годинама након приватизације. У јуну 2018. телевизију Студио Б купује Саша Благојевић, који је годину дана раније купио и таблоид „Ало”. Ружица Крџић и њен супруг Милош Крџић су мањински сувласници у фирми Maxim Media Plus, у којој је Саша Благојевић већински власник. Ова фирма је власник великог броја локалних медија у Србији, попут Радија ЈАТ, Радија 5 Нови Сад, Радија Лола, ТДИ радија, Радија Каролина…  Ружица Крџић је, као председница Асоцијације дигиталних и електронских медија (АДЕМ), током 2025. активно учествовала у процесу избора кандидата за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ). АДЕМ је био један од предлагача кандидата за чланове Савета РЕМ-а, а њихов кандидат Милош Гарић је на крају био и изабран за члана Савета, упркос противљењу његовој кандидатури појединих удружења новинара и невладиних организација. Гарић је претходно био државни секретар у Министарству информисања и саветник министра Бориса Братине. Током скупштинских расправа у новембру 2025, посланице владајуће коалиције Дуња Симоновић Братић (СПС) и Наташа Јовановић (СНС) похвалиле су Ружицу Крџић за њено учешће у поступку избора кандидата за Савет РЕМ-а.

У августу 2023, Одељење за грађевинску инспекцију доставило је Првом основном јавно тужилаштву у Београду допуну кривичне пријаве, наводећи да постоји основана сумња да је почињен управо тај, тежи облик кривичног дела грађење без грађевинске дозволе (став 3), као и да постоји основана сумња да је извршено још једно кривично дело – скидање и повреде службеног печата и знака. За ово дело је предвиђена новчана казна, или казна затвора до једне године.

Ружица Крџић је преко адвокатице Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поднела жалбу на решење грађевинске инспекције, а у фебруару 2024. Александра Софронијевић, данас министарка, а тада државни секретар Министарства, поништила је  решење градске грађевинске инспекције из октобра 2022, којим је наложено рушење бесправно подигнутих делова зграде.

Тадашњи државни секретар, сада министарка, Александра Софронијевић је, у образложењу поништавања решења грађевинске инспекције, написала и да је у току поступка инспекција имала „многобројне пропусте”, те да је „оваквим радом дошло до одуговлачења поступка”.  

Између осталог, у жалби су изнете тврдње и да је Maxim media поднела захтев за легализацију овог објекта. Слично је написала и Ружица Крџић у изјашњавању полицији у септембру 2023. године.

„Изведени радови на објекту у Маглајској (…) су предмет озакоњења у коме још увек није донета одлука”, написала је Крџић полицији у писаној изјави и додала да је у току поступак измене Плана детаљне регулације, који обухвата и парцелу где се налази објекат, те да тај план предвиђа повољније урбанистичке параметре од тада важећег плана.

„(Тиме се) у потпуности обезбеђујују услови да предметни објекат, чија је изградња започета пре више од десетак година, буде у целини озакоњена у свим својим постојећим капацитетима, односно да се стави у режим законито изграђених објеката”, написала је Крџић у изјави полицији.

У јулу 2024. године тужилац Никола Стојановић доставио је наредбу Писарници Првог тужилаштва да се предмет преведе у уписник привредних преступа. У септембру је Привредни суд примио оптужни предлог и по њему донео пресуду у марту 2025. године. 

Шта пише у пресуди Привредног суда

Привредни суд је написао да је привредно друштво – извођач радова у периоду од 4. октобра 2022. до 14. јула 2023. године „градило објекат без грађевинске дозволе и изводило радове супротно техничкој документацији”, те да су, након што је донето решење о обустави грађења, фирма Maxim media као инвеститор и још једна фирма као извођач радова наставили са грађењем објекта.

Образлажући своју пресуду, судско веће Привредног суда у којем је судија Гордана Ратковић била председник, а судије Милан Јелић и Вера Симић чланови већа, написали су да је суд „ценио чињенице и околности које утичу да казна буде већа или мања” и нашао више олакшавајућих околности за окривљене.

Између осталог, олакшавајуће околности биле су и да окривљено правно лице „предузима мере да отклони утврђене незаконитости и да је у току поступак легализације објекта”, те „да је дошло до измене ПДР-а, који укључује и предметну парцелу којом су предвиђени повољнији урбанистички параметри у складу са планом генералне регулације грађевинског подручја, чиме су обезбеђени услови да предметни објекат буде озакоњен са свим постојећим капацитетима”.

Због ових олакшавајућих околности, суд је изрекао окривљенима новчане казне испод минимума – предвиђена казна за ову врсту привредног преступа је од 1,5 до 3 милиона динара, а досуђена је укупна казна од 280.000 динара.

Прво основно тужилаштво и градња на Дедињу

БИРН је питао Прво основно јавно тужилаштво у Београду због чега је предмет, уместо да гони као кривично дело, пребацио у Привредни суд.

Јер, грађевинска инспекторка је поднела кривичну пријаву, а не пријаву за привредни преступ, иако по Закону о планирању и изградњи има право да поднесе и једну и другу пријаву, у зависности од дела.

Тужилаштво је одговорило да је након спроведених истражних радњи „утврђено да је за објекат у Маглајској издата грађевинска дозвола”, те да је од стране надлежне грађевинске инспекције утврђено „да се објекат градио супротно техничкој документацији што у конкретном случају представља привредни преступ, а не кривично дело грађење без грађевинске дозволе из члана 219а Kривичног законика”.

У кривичној пријави коју је поднела грађевинска инспекторка Милица Матић, наводи се да је пријава поднета због основане сумње да је инвеститор „извршио кривично дело грађења без грађевинске дозволе” (члан 219а Kривичног законика, став 2). Матић је неколико месеци касније поднела и допуну кривичне пријаве због тога што је инвеститор наставио са изградњом и након затварања градилиште, као и због скидања и повреде службеног печата.

БИРН је у претходном периоду имао увид у пресуде за дивљу градњу у Првом основном суду у Београду. Овај суд је донео више пресуда за кривично дело грађење без грађевинске дозволе, у коме је Прво основно јавно тужилаштво гонило инвеститоре за то дело, упркос постојању грађевинске дозволе – у тим предметима су инвеститори имали грађевинску дозволу, па „пробили” спратност и изградили више спратова од дозвољеног.

Тужилаштво није одговорило на питања БИРН-а о томе у чему је била разлика у овим случајевима и зашто и те случајеве није слало на Привредни суд.

Уједно, БИРН је додатно питао и због чега тужилаштво није поступало по допуни кривичне пријаве грађевинске инспекције, у којој не само да се тражи гоњење за теже кривично дело – наставак градње након решења о обустави радова – већ и за још једно дело: скидање и повреда службеног печата и знака.

Ни на ова питања није било одговора из Првог основног јавног тужилаштва.

Више јавно тужилаштво у Београду је по закону непосредно „изнад” основног тужилаштва, и по закону „прати и усмерава основна јавна тужилаштва са свог подручја с циљем уједначеног поступања“.

Претходна дивља градња Maxim media Јавност је први пут сазнала за градитељске подухвате фирме Maxim media током 2016. године, када су о нелегалним радовима у улици Kосте Рацина – такође на Дедињу – писали Н1 и недељник НИН. Био је ово један од првих примера како нелегална градња недопуштено постаје легална, путем тада тек донетог Закона о озакоњењу објеката. Овим конкретним примером бавио се и тадашњи Заштитник грађана, који је у децембру 2016. детаљно описао хронологију дивље градње на овој локацији. Инвеститор је у новембру 2015. започео градњу без грађевинске дозволе, више пута му је инспекција затварала градилиште траком и обустављала радове, донето је решење о рушењу нелегално изграђеног објекта, међутим, инвеститор је упорно скидао траку и настављао радове. У априлу 2016. је инвеститор добио грађевинску дозволу за укупно 1605 квадрата, односно, 430 квадрата надземне површине, пробио је и ту квадратуру и напокон у јулу 2016. озаконио нови објекат у предмету који је носио ознаку „2014”. Уместо дозволом предвиђених шест станова и 10 гаража, озакоњено је 16 станова и 14 гаража, односно, више од 3000 квадрата.

Међутим, они нису одговорили на питања БИРН-а у вези са потенцијалним неједнаким поступањем Првог тужилаштва.

Откуд озакоњење и када је грађен објекат?

Нико се из тужилаштва, а ни Привредног суда није бавио питањем захтева за озакоњење објекта саграђеног у Маглајској улици на Дедињу. Привредни суд је чак постојање тог захтева узео као олакшавајућу околност за окривљену Ружицу Kрџић и фирму Maxim media.

Ружица Kрџић је у писаној изјави полицији 2023. године тврдила да је изградња објекта у Маглајској заправо почела „пре десетак година”, и да је фирма поднела захтев за озакоњење.

Међутим, из сателитских снимака и јавно доступне документације је јасно да изградња новог објекта није почела „пре десетак година”, како је тврдила Kрџић. 

БИРН је питао Управу Града Београда када је поднет тај захтев и за коју површину објекта, али није било одговора.

Kако пише у Обавештењу из Секретаријата за послове озакоњења од 5. маја 2021, које се налази у списима предмета Привредног суда, овај захтев носи ознаку XXXИ-10 број 351.21-8506/2014, и потом је „презаведен” под нови број –  XXXИ-10 број 351-21-61914/2020. Обавештење је потписао Игор Беговић, а на челу Секретаријата, који је сада укинут, тада се још увек налазио Немања Стајић.

Међутим, ни тужилаштво ни суд се нису запитали – откуд захтев за озакоњење из 2014. године за зграду која је почела да се зида током 2022. године.

Јер, Maxim media је добила грађевинску дозволу за изградњу у фебруару 2022. године, радови су уредно пријављени у марту 2022. и грађевинска инспекторка је отишла у контролу изграђених темеља у октобру исте године, када је установила и пописала бесправно изграђене делове зграде.

И званични сателитски снимак Републичког геодетског завода из 2020. године показује да је на парцели у том тренутку стара, мала породична кућа, која је и дан-данас уписана у катастар непокретности.

Сателитски снимци између августа и октобра 2021. године на Google Earth Pro показују да је стара кућа срушена управо у овом периоду. Стога, није јасно како је могуће да у мају 2021. у Секретаријату за послове озакоњења постоји захтев за озакоњење зграде, која у том тренутку још није ни постојала и изграђена је тек неколико година касније.

Законом о озакоњењу могуће је било озаконити само објекте који су завршени – односно под кровом – до доношења закона у новембру 2015. и видљиви на сателитским снимцима Геодетског завода.

БИРН је питао фирму Maxim media када је поднет захтев за озакоњење и за коју површину објекта, међутим, није било одговора до закључивања текста.

У претходним годинама БИРН је много пута писао о нелегалној градњи и нелегалним озакоњењима у Београду. У текстовима из 2023. и 2025. године детаљно су објашњени начини на које су зграде које нису испуњавале законске услове ипак бивале озакоњене – један од начина био је и да се користе антидатирани и стари захтеви за легализацију за зграде које су биле грађене након 2015. године.

Управо због овога БИРН је упитао и Прво и Више јавно тужилаштво у Београду – зашто Прво ОЈТ није пријавило Вишем јавном тужилаштву о постојању захтева за озакоњење објекта у Маглајској, када је јасно да не може постојати захтев из 2014. за објекат који тада није постојао.

„Евентуални поднети захтев за озакоњење не може бити предмет извршења нити једног кривичног дела из надлежности Вишег јавног тужилаштва у Београду”, одговорило је Прво основно јавно тужилаштво.

Више тужилаштво није одговорило на питања БИРН-а.

Све врсте институционалне „помоћи”

Међутим, овде се не исцрпљује „помоћ” коју су разне институције пружиле инвеститору у овој прилици.

Локацијске услове за изградњу новог објекта у Маглајској је издала тадашња градска секретарка за урбанизам и грађевинске послове Бојана Радаковић у новембру 2021.

У овом документу, она се позвала на правила грађења према тада важећем Регулационом плану просторне целине Дедиње и дозволила инвеститору максимални индекс изграђености на парцели од 0,7.

Овај индекс означава колико је укупно могуће сазидати бруто развијене грађевинске површине изнад земље: укупна површина парцеле, у овом случају 1391 квадратни метар – помножи се са 0,7 и добија се колико „надземних” квадрата инвеститор сме да сазида.

У овом конкретном случају, та надземна површина износи максимално 973,7 квадратних метара. Бојана Радаковић је потписала локацијске услове за изградњу 961 „надземног” квадрата.

Међутим, проблем је био у томе што у тада важећем Регулационом плану за Дедиње није уопште било речи о „индексу изграђености”, него о – коефицијенту изграђености.

Kоефицијент изграђености се не односи само на „надземне” квадрате, већ на површину целог објекта, у коју улази површина свих изграђених етажа, па и подрума и сутерена.

Дакле, уместо да, према тада важећем плану, инвеститор Maxim media добије локацијске услове да сазида објекат од нешто мање од 1000 квадрата, он је добио толико надземно, односно површину целог објекта од нешто више од 3000 квадрата.

БИРН је средином 2023. године већ писао о сличном развоју догађаја код много познатијег инвеститора – Жељка Митровића. И за њега су Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове и тадашња секретарка Бојана Радаковић у јуну 2020. године дали локацијске услове са индексом изграђености, уместо коефицијентом изграђености.

На овај начин је тада Жељку Митровићу било омогућено да, уместо укупно око 2.000 квадрата, сазида око 2.000 надземних квадрата, док је површина целог објекта била већа од 6.000 квадрата.

Град Београд је тек у новембру 2023. усвојио измене и допуне Плана генералне регулације, којим је, између осталог, прописано и да се коефицијент израчунава као индекс изграђености. Спорне локацијске услове за Маглајску улицу Бојана Радаковић је донела две године раније.

Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове није одговорио на питање БИРН-а због чега су инвеститору дали услове повољније него оне који су били тада важећи.

Локацијским условима фирми Maxim media је било дозвољено да максимални индекс заузетости на парцели буде 35 одсто. Ово значи да основа надземног дела објекта сме да максимално заузима 35 одсто од укупне површине парцеле.

У конкретном случају, то је значило да Maxim media на својој парцели од 1391 квадрат може да изгради објекат са максимално 487 квадрата у основи.

Међутим, анализом сателитског снимка сада већ изграђеног објекта, види се да основа објекта, односно, његова хоризонтална пројекција има, угрубо, око 800 квадрата.

Kако на новинарска питања одговара РГЗ? По Закону о државном премеру и катастру, Републички геодетски завод је задужен да, између осталог, по службеној дужности прати промене на непокретностима, у циљу обезбеђења ажурности. У овом закону се наводи да се праћење „врши упоређењем података катастра непокретности са подацима добијеним периодичним снимањем територије Републике Србије из ваздуха или подацима добијеним другим методама и поступцима”. Међутим, у катастру непокретности на овој парцели и даље је уписана само стара породична кућа, иако је срушена пре скоро пет година, а на њеном месту је сада вишеструко већи објекат, који уопште није уписан у катастар, нити су уписани станови који су сада на продају. БИРН је питао РГЗ због чега ова зграда није уписана у катастар. Међутим, уместо одговора, из Завода је дошао следећи допис: „Поштовани Радмило, Имајући у виду да нам континуирано упућујете питања која или нису прецизно формулисана или која нису из оквира надлежности Републичког геодетског завода, на шта смо Вам до сада више пута указивали, овога пута наш одговор ће бити нешто нетипичнији, у нади да ћемо пронаћи модел који ће Вам бити разумљивији. Kако се представљате као истраживачки новинар, било би очекивано да пре постављања питања најпре истражите тему и надлежности институције којој се обраћате. Чак и вештачка интелигенција данас уме да препоручи да је за добијање правог одговора потребно прво поставити право питање – и то на правој адреси. На тај начин бисте Ви могли да се бавите истраживањем и темама које отварате, а Републички геодетски завод пословима за које је основан и за које је законом надлежан. То би уједно допринело и ефикаснијој комуникацији, без непотребног трошења времена на питања (а и одговоре) која не спадају у делокруг рада овог органа. Не споримо Вашу амбицију, нити очигледну фасцинацију грађевинарством и начином на који функционишу инвеститори у Београду, али бисмо Вас ипак упутили да одговоре на та питања потражите тамо где је то и предвиђено – на факултетима, у стручним школама, стручној литератури и у разговорима са људима који се тим послом заиста баве. Такође можете се консултовати и са професионалним корисницима система: геодетским организацијама, адвокатима итд. Уосталом, у Београду се о инвеститорима понекад више сазна у локалима него кроз дописе институцијама које за то нису надлежне. Републички геодетски завод нема у опису својих послова едукацију новинара, нити улогу тумача грађевинских и инвестиционих процеса. У нади да ћемо Вам олакшати Ваш истраживачки део посла, подсећамо вас да Републички геодетски завод води јединствену евиденцију катастра непокретности и поступа искључиво по поднетим захтевима за упис, уколико су за то испуњени законом прописани услови. Срдачан поздрав, Група за интерну комуникацију и односе с јавношћу“