Вести
03. 05. 2026.
ЕФЈ: Заштита јавних медијских сервиса као кључне инфраструктуре демократије
Јавни медијски сервиси у Европи налазе се под нападима без преседана: од Финске до Италије, преко Француске, Словачке, Литваније и Чешке Републике. Поводом Светског дана слободе медија, Европска федерација новинара (ЕФЈ) залаже се за јавне медијске сервисе као кључну демократску инфраструктуру, наглашавајући да су њихов квалитет, независност и стабилно финансирање неопходни за подстицање информисане и плуралистичке јавне дебате.
Реч је о домино-ефекту који се већ неколико година одвија пред нашим очима: европске владе покушавају да ослабе, поткопају или успоставе већу политичку контролу над јавним медијским сервисима. Готово свуда користи се иста реторика, пре свега под утицајем популиста и екстремиста, који тврде да су јавни медијски сервиси левичарски, прескупи и да више нису релевантни за ширу јавност. Европски акт о слободи медија (ЕМФА), који је на снази од августа 2025. године и који посебно има за циљ заштиту и јачање јавних емитера и њихових новинара, чини се релевантнијим него икада. Ипак, тек треба да покаже своју стварну вредност.
„Кључно је нагласити да нема одговора на популизам, нема одбране истине и нема инклузивне јавне дебате без новинарства. Али чак и унутар јавних медијских сервиса, нарочито међу руководством, често изостаје разумевање једне кључне истине: без снажног, професионалног и независног новинарства – нема јавног сервиса“, изјавила је председница ЕФЈ-а Маја Север, новинарка хрватског јавног сервиса ХРТ.
Према подацима Европске радиодифузне уније (ЕБУ), реално финансирање јавних медијских сервиса у 27 држава чланица ЕУ смањено је за 7,4 одсто током протекле деценије. Смањење буџета, укидање ТВ претплате, пад прихода од оглашавања и реструктурирање управљања довели су до тога да се од новинара у многим земљама тражи да раде више са мање ресурса.
У Француској се Франс Телевизионс суочава са незабележеним смањењем државног финансирања, што доводи до смањења броја запослених, резова у продукцији и стварању програма, као и страховања од политичког утицаја на уређивачки садржај, будући да финансирање постаје предмет све шире дебате. Последњих месеци, крајња десница покренула је истражну комисију о „неутралности, функционисању и финансирању јавног емитовања“, под сумњом за левичарску пристрасност и недостатак неутралности, у покушају да дискредитује јавни сервис и наруши поверење у њега. Годину дана пре председничких избора, слабљење јавног медијског сервиса у Француској делује као погрешан одговор.
У Литванији се ЛРТ тренутно суочава са великом кризом након што је ревизија његове „политичке неутралности“ и финансирања довела до предлога законских реформи, укључујући замрзавање годишњег буџета ЛРТ-а у наредне три године и промену посебних правила која уређују разрешење генералног директора.
У Чешкој Републици нови владин предлог закона предвиђа суштинску промену модела финансирања Чешке телевизије (ЧТ) и Чешког радија (ЧРо), без одговарајућих консултација, чиме се отвара простор за правну несигурност, спољне притиске и слабљење уређивачке аутономије.
У Италији је РАИ оптерећен континуираним утицајем владе на управљање, политизованим именовањима и последичним укидањем емисија и одласком новинара. Током протекле године, РАИ се суочио и са додатним буџетским резовима, као и са предлогом закона који је тренутно у разматрању у парламенту, а чији је циљ реформа његове управљачке структуре.
На граници Европске уније, у Уједињеном Краљевству, ББЦ је најавио највећи талас отпуштања у последњих 15 година, док се у Босни и Херцеговини БХРТ налази у егзистенцијалној финансијској кризи због нефункционалног модела финансирања и нагомиланих дугова.
Позитивно је, међутим, охрабрујуће видети широке јавне демонстрације подршке јавним медијским сервисима у овим земљама, са великим бројем грађана који устају у одбрану својих јавних сервиса од покушаја њиховог подривања. У Швајцарској су грађани недавно подржали снажан, независан и квалитетан систем јавног емитовања, одбацивши „СБЦ иницијативу“, којом се тражило смањење годишње медијске претплате за Швајцарску радиодифузну корпорацију (СБЦ).
Јавни медијски сервиси свакако морају спровести значајне реформе како би се прилагодили новим навикама у информисању и носили са политичким окружењем које је непријатељски настројено према критици. Фокус би, међутим, требало да буде на јачању професионалне етике и транспарентности, улагању у квалитетно информисање и укључивање публике, истраживачке програме и плуралистички садржај, уз посвећеност потпуној транспарентности и одговорности према јавности.
То је једини начин да јавни медијски сервиси остану незаобилазан део критичне инфраструктуре у информационом екосистему којим доминира неколико дигиталних монопола, који су суодговорни за пад новинарства и положаја новинара.
„Јачање улоге јавних медијских сервиса мора бити на врху политичке агенде сваког демократског лидера. Оно би требало да заузме важно место и међу приоритетима сваког грађанина, као јавно добро које припада свима, у информационом окружењу вођеном економијом пажње, која даје предност Ренате Шредер.
Поводом Светског дана слободе медија, ЕФЈ истиче незаменљиву улогу јавних медијских сервиса као кључне демократске инфраструктуре, као и професионализам новинара који у њима раде, у ери којом доминирају друштвене мреже, у којој се дезинформације и погрешне информације неконтролисано шире, а темељно, независно новинарство постаје све ређе јавно добро.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.