Вести
28. 04. 2026.
СИНОС: Законом у потпуности спречити дискриминацију у области рада
Синдикат новинара и медијских радника Србије (СИНОС) доставио је Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Сектору за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности, своје предлоге у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације.
Предлог се односи на потпуно препознавање дискриминације у области рада, која је тема члана 16. постојећег Закона о забрани дискриминације, али и на прихватање универзалног значења појма дискриминације у свим областима живота. Сада се овај закон, па и члан 16, тумачи само у вези са постојањем евентуалног личног својства. Другим речима, ако је неко на свом радном месту, за рад истог квантитета и квалитета, плаћен мање или не ужива равноправно неко право или погодност као остали запослени, сматра се дискриминисаним само ако има неко доказано лично својство или ако може да докаже да је дискриминисан због претпостављеног личног својства. У супротном, сама чињеница да је особа објективно дискриминисана на раду, не кандидује је за заштиту по Закону о забрани дискриминације, нити по било ком другом закону, чак добија тумачење од надлежне инстанце да је „сама пристала на такав уговор, потписавши га“.
Вишедеценијска пракса је показала да се посебно уговори из сфере ванрадних односа злоупотребљавају, да се по овом основу људи ангажују и више од двадесет година, да се од њих захтева једнак или чак виши квалитет рада од стално запослених а истовремено немају право на плаћени одмор и боловање, уз нижу накнаду од нивоа зарада запослених на упоредивим пословима, па и испод тзв. минималца, док им се уговори обнављају на три или шест месеци, односно 120 радних дана у случају уговора о привременим и повременим пословима. Будући да су ангажовани по оваквим уговорима пристали да их потпишу и раде под таквим условима, ситуација се погрешно тумачи као добровољно пристајање на такав третман, а ради се о егзистенцијалној примораности коју послодавци злоупотребљавају.
Зато СИНОС сматра неопходном корекцију схватања, тј. дефиниције дискриминације у постојећем Закону о забрани дискриминације и, посебно, у вези са садашњим чланом 16 који се односи на дискриминацију у области рада. Предлажемо да Закон о забрани дискриминације ову појаву третира универзално, да дискриминацију дефинише у оригиналном значењу – да је то оно што у суштини и јесте: поступак којим се неко ставља у неравноправан положај према другима, или како Речник српског језика у издању Матице српске прецизира: дискриминација је ограничавање, оспоравање права која некоме припадају; прављење неоправданих разлика међу људима (расних, националних, верских, социјалних и др.); довођење, стављање у неравноправан положај према другима, обесправљивање. Ако се оваква пракса може јасно уочити и доказати, није потребно тражити разлог у личном својству или претпостављању личног својства – дискриминација је прекршај по себи, који може исходити и из мотива несразмерне експлоатације рада оних који су у позицији мање моћи од других, посебно у односу на послодавца, па су због тога реално обесправљени.
Уколико се, међутим, дискриминација врши баш јасно због личног својства препознатог у досадашњем Закону, наравно да је то тежи прекршај и као такав може такође бити препознат и у Закону као тежи прекршај. Проблем је у томе што садашњи закони у Србији, па и Закон о забрани дискриминације, игноришу универзално значење појма дискриминације и због тога „маскирану“ дискриминацију не препознају и тако је нехотице подстичу. Како је већ објашњено, у садашњем законодавству непрепознате су злоупотребе постојећих закона, којих (злоупотреба) у ЕУ нема, па се и не санкционишу у тамошњем законодавству, које је узор нашим законима. СИНОС, дакле, указује да постоје облици дискриминације непрепознати у садашњем Закону, и зато сматра да треба проширити њену дефиницију. Ако смо једнаки пред законом, треба да будемо једнаки увек и пред сваким, па и пред послодавцима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.