Вести
28. 04. 2026.
Презир и мржња према новинарима Н1: Све је теже извештавати са скупова СНС
Пошто су извређани и таргетирани на седници Скупштине Србије, недавно је и председник Општине Земун Гаврило Ковачевић рекао да неће да прича „за блокадерско-фашистичко-терористичку телевизију“.
Новинарка Н1 Маја Николић прича о томе колико је тешко извештавати са скупова које организује СНС, зато што та партија и њени функционери, њихови чланови или људи који их подржавају, гаје страховит презир и неретко мржњу према телевизији Н1
„За блокадерско-фашистичко-терористичку телевизију нећу да причам“, рекао је председник Општине Земун Гаврило Ковачевић новинарки Н1 Маји Николић, која га је замолила да прокоментарише инцидент од претходне ноћи, када су симпатизери СНС-а напали грађане који подржавају студенте. Међу њима је био и глумац Драган Гаги Јовановић, кога је један мушкарац ударио у главу, а други попрскао бибер-спрејом.
Овакав речник високих функционера владајуће партије, који је још једном промовисан прошле недеље, током седнице Скупштине Србије, постао је уобичајен према новинарима Н1, али и осталим независним и професионалним новинарима.
Николић је остала професионална и након увреда, па је наставила да поставља питања Гавриловићу, на која је он ипак одговорио.
Овакви наступи политичара нису без последица, чак и кад стигну мање или више искрена извињења политичара. Они дају „муницију“ хулиганима и криминалцима да нападају. Прошле године је, према анализи Репортера без граница, било готово 100 физичких напада на новинаре, од чега је у готово половини случајева учествовала полиција.
Мају Николић је, заједно са сниматељем телевизије Н1 Иваном Павловићем, крајем новембра испред Скупштине физички напао Владимир Сретеновић, осуђени убица, који је боравио у тзв. Ћациленду. Он је пред очима полицајаца насрнуо на новинарску екипу, а затим им разбио камеру о асфалт и све то на неколико метара од групе полицајаца, који нису реаговали. Касније су се правдали да су били 30-40 метара од места догађаја, што није тачно према очевицима, али чак и да је тако, морали су да реагују и приведу насилника.
Не само што нису реаговали, него су касније дали синхронизоване исказе, наводећи практично исте реченице које су полицајци, како подсећа АНЕМ, давали после убиства новинара Славка Ћурувије.
Камере су све снимиле, али полиција до њих није дошла 30 дана после догађаја, колико се, наводно, такви снимци чувају.
Све скупа, за новинаре Н1 и друге медије никада није било опасније извештавати са терена и скупова на којима учествују СНС присталице.
Николић: Председник Земуна учио од паметнијих
„Никада није било лагодно извештавати са скупова које организује СНС, зато што та партија и њени функционери, па самим тим и њихови чланови или људи који их подржавају, гаје страховит презир према телевизији Н1, а усудићу се да кажем и мржњу коју неретко видим када нам се обрате“, каже Николић за Цензоловку.
Новинарка истиче да је речник који они користе у комуникацији с њима исти онај који можемо чути на медијима блиским режиму, у Скупштини, али и од председника државе.
„Он је, подсетићу, међу првима констатовао да је „то што раде Н1 и Нова С чист тероризам“. Зато ме не чуди да се председник општине Земун осетио слободним и неспутаним да нас извређа, јер учио је или чуо у најмању руку од паметнијих од себе. Верујем да је то такође и нека врста массаге боx власти, дакле, унапред припремљене реченице које сви, као папагаји, морају да понове чим им се камера Н1 приближи. Али то много више говори о њиховом поданичком менталитету него о нама. Ако смо ми терористи, како то да до сада нисмо оптужени за то тешко кривично дело? Како то да смо на слободи и оно што им, чини ми се, смета још више – како то да смо слободни?“, пита се Николић.
Недавно је интерна контрола МУП-а утврдила да није било пропуста у раду полицајаца када је Маја Николић нападнута испред Ћациленда.
Она каже да има утисак да институције ове земље праве будалама све који од њих очекују да само раде свој посао.
„То су они разговори у којима и ви и полицајац који је оценио да није било пропуста у раду његових колега, знате да то није истина, али се сви у просторији праве луди. Мени лично пристојност брани да кажем „Како вас није срамота да то напишете?“, па тражим да се у записник унесе „срамно понашање полиције“, а страна преко пута мисли да ваља имати разумевања за полицију. Ја важим за доста толерантну особу, али не знам на колико се тачно начина може разумети понашање полицајаца који виде насилника да ломи камеру Н1, виде новинарку која их готово урликом дозива да реагују и помогну, али листом сви полицајци у својим сведочењима демантују да су били близу нас, већ наводе да су били удаљени 30–40 метара. Дакле, разумећу што нису реаговали само ако је у том тренутку цео вод погодила колективна полинеуропатија, па су им се свима у истом тренутку одузеле ноге“, наводи Николић.
Пошто се по свему судећи ближе избори, које власт очигледно схвата као пресудне за њен опстанак, питали смо новинарку Н1 да ли мисли да ће се напади на њих појачати и како радити у таквој атмосфери.
Она каже да су у овој редакцији навикли да раде „под рафалном паљбом“ власти и са тим су се саживели, а све друго с њихове стране било би доста изненађујуће.
„Да, очекујем да се напади на Н1 наставе, па чак и појачају, али докле год ми будемо имали слободу да радимо као и до сада, ми ћемо радити своје, а они нек раде своје. Иако нашу телевизију представници власти очигледно доживљавају као политичког противника, ми то нисмо. Наша улога у последњих 11 година, колико Н1 постоји, а нарочито у последњих годину и по дана откад су почели студентски протести, била је да јавности прикажемо реалност коју није било могуће видети на режимским медијима. Немали број пута чујем да људи кажу „па добро, зар ви са Н1 не видите баш ништа добро у ономе што власт ради?“ Да то „добро“ виде и подигну на н-ти степен задатак је њихових портпарола, а да то као једину истину емитују – то је задатак пропагандних медија. Наш задатак је да критички преиспитујемо, проверавамо и извештавамо о ономе што се дешава у стварности, без обзира на то да ли се то некоме свиђа или не. Ко год да је тај неко“, каже Николић.
Николић: Најтеже ми је што ме сопствена полиција није заштитила
Маја Николић је репортерка са дугогодишњим теренским искуством, али каже да јој није лако да се носи са све чешћим нападима и увредама које трпи.
„Није пријатно да ти било ко, а камоли функционер владајуће странке, каже да је телевизија на којој радиш усташко, терористичко смеће, али ја се у том блату не ваљам. На увреде не одговарам увредама, јер ми то пре свега брани кућно васпитање, али и правила новинарске професије. Ово друго посебно је важно. Моје је да питам или бар да пробам да питам, а њихово да на то одговоре, не одговоре или да вређају, таргетирају, дисквалификују. Ово последње наравно није нормално, али ненормалне ствари овде су већ дуго нормализоване“, указује новинарка Н1.
Додаје и да јој је теже било када је њену екипу напао осуђени убица испред Ћациленда него када је трпела увреде председника општине Земун.
„Али немам ја проблем са Владаном Сретеновићем, иако годинама упозоравамо власт да би њихова таргетирања новинара Н1 као ‘издајника и антисрба’ могла да инспиришу лабилне људе да своју лојалност владајућој странци докажу и насиљем. Мој највећи проблем је што тог насилника није зауставила полиција, а могла је. Што су дозволили да им испред носа побегне, што се видело да по команди не реагују, иако би морало да буде обрнуто, што су сатима након тога глумили да су полицајци који су „пали с Марса“. Лично, с тим се носим најтеже. Са спознајом да ме сопствена полиција није заштитила“, каже Маја Николић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.