Вести
17. 04. 2026.
Ни три недеље од злочина над новинарима у Бору нема оптужнице, иако постоје снимци насилника
Упркос томе што постоје видео снимци и фотографије насилника који су се иживљавали над новинарима и фоторепортерком у време локалних избора у селу код Бора, као и њиховог џипа и комбија, скоро три недеље касније није познато да је полиција било кога привела
Основно јавно тужилаштво у Бору још увек није подигло оптужнице за брутални организовани напад и физичко иживљавање над новинарима током изборног дана, 29. марта, у селу Шарбановац поред Бора. Покренуло је истрагу, али још увек немамо никакву информацију шта је полиција по захтеву тужилаштва урадила.
Након исказа пребијене фриленс фоторепортерке Зорице Поповић, као и активиста и новинара портала Револт Ивана Бјелића и Лазара Динића, који су завршили у хитној помоћи са озбиљним повредама, надлежни тужилац Саша Милошевић издао је додатни захтев Министарству унутрашњих послова за прикупљање информација после нових података и доказа које је добио.
Милошевић за Цензоловку каже да је поднео захтев МУП-у да открије починиоце кривичних дела, које терети за насиље и наношење тешких телесних повреда. Он потврђује да је Иван Бјелић доставио ЦД са видео записима и фотографијама, те да их је тужилаштво проследило Полицијској управи Бор како би открили насилнике и поднели пријаве тужилаштву.
„Чуо сам се прошле недеље са тужиоцем, још увек нису откривени нападачи”, каже за Цензоловку Вељко Милић, адвокат Лазара Динића. Додаје да тужилац чека да Лазар Динић заврши са лечењем, па да вештачи медицинску документацију како би могао да утврди врсту повреда и квалификује дело.
„Лазар се опоравља од операције и физичких повреда и уплашен је за своју безбедност. Очекујем да тужилаштво коначно квалификује о ком кривичном делу се ради и да налог полицији да ухапси или испита осумњичена лица. Оштећени су приликом давања исказа тужилаштву предали доказе о томе ко их је напао”, рекао је Милић.
Да ли ће да изненаде?
Нападнути новинари су за Цензоловку потврдили да су Милошевићу дали и снимке на којима се виде нападачи, њихова возила и јасан регистарски број таблица.
„Колико знам, тужилац је свој део посла одрадио. Сада је на полицији да утврди идентитете које смо им дали и истражи све околности које смо навели у изјавама. С обзиром на досадашњи рад полиције, као и на њихово понашање на терену 29. марта, не очекујем ни ефикасност, ни професионалност, ни брзу реакцију, али остављам простор да ме изненаде”, каже за Цензоловку Зорица Поповић.
И Веран Матић, члан Сталне радне група за безбедност новинара, који је у сталном контакту и са тужиоцем у Бору и контакт тачком СРГ у том граду, потврђује да „сада чека на резултате рада припадника МУП -а”.
„Новинари и фоторепортерка дали су довољно доказног материјала за идентификовање и за то да насилници буду процесуирани“, истиче Матић.
Помака још нема, али је образац добро познат. Према Законику о кривичном поступку, тужилаштво не може да подигне оптужницу против непознатог лица, а према сада већ уходаној пракси урушавања владавине закона у земљи, полиција не жури са идентификацијом. Посебно када су нападачи блиски с властима.
„То није само проблем у овом случају, то је проблем увек када је реч о нападима на новинаре. Тужилаштво, ако и да налог полицији, а полиција то неће да ради, држи то у фиоци. Праве се луди. Један од примера је напад на новинара Жарка Богосављевића у Новом Саду. Нису га испребијали као Лазара, али су га оборили и ударали га. Нападач је снимљен и до сада се ништа није десило, нико није ухапшен”, подсећа Милић.
Хорор у Шарбановцу
Зорица Поповић, Лазар Динић и Иван Бјелић, као и одборник Скупштине Бора у прошлом сазиву Александар Кулић, преживели су прави хорор док су извештавали са локалних избора прошле недеље у месту Шарбановац.
Фоторепортерку Поповић су мушкарци са фантомкама, дупло већи од ње, шутирали у стомак. Док су тукли Бјелића, особа са „видео позива” давала им је инструкције, вређала га, називала га „усташом” и претила смрћу.
Маскирани нападачи су јурили Диниц́а, стигли га поред Тимока, мучили га и понижавали претећи да ће га убити. Ударали су га, снимали и терали да виче: „Аца је председник“. Динићу је разбијена јагодица, касније му је оперисана синосна кост на Клиници за максилофацијалну хирургију.
„У случају Лазара Динића имали смо практично покушај убиства, и насилничко понашање са тежим телесним повредама”, подвлачи Веран Матић.
Након оштрих осуда, новинарска удружења су због серије напада на новинаре током изборног дана протестовала испред зграде Председништва.
Без обзира на гласност многобројних домаћих и међународних организација које се залажу за слободу медија и безбедност новинара, досадашња пракса истраге оваквих злочина не оставља пуно простора за наду. Према евиденцији Врховног јавног тужилаштва, у протекле две године било је више од 200 отворених предмета у тужилаштвима због претњи и напада на новинаре.
Само у пет случајева се стигло до правоснажних пресуда, чиме се наставља готово потпуна некажњивост напада на новинаре у Србији.
„У међувремену број физичких насилних напада се учетворостручио. Драстично је повећана неефикасност полиције, која није одговарала тужилаштвима на захтеве за прикупљање обавештења, истражне радње нису урађене или нису на прави начин”, каже Матић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.