Вести
10. 04. 2026.
Шта је све спорно у пресуди Апелационог суда у случају Ћурувија
Цензоловка детаљно анализира пресуду Врховног суда која показује како је Апелациони суд, према оцени Врховног, оспоравао кључне изјаве и доказе нетачним цитирањем сведока и противречним аргументима. Тиме је направљен терен за доношење ослобађајуће пресуде за убиство Славка Ћурувије, које се догодило на Ускрс 11. априла 1999. године, након што је овог новинара данима пратило 29 агената Државне безбедности.
Након осам година суђења, судије Апелационог суда су 19. априла 2023. године правоснажно ослободиле четворицу бивших функционера и припадника Ресора државне безбедности (РДБ) – Радомира Марковића, Милана Радоњића, Ратка Ромића и Мирослава Курака – који су били оптужени да су организовали и извели ову ликвидацију.
У међувремену се испоставило да је ослобађајућа пресуда, објављена тек 10 месеци касније, 2. фебруара 2024, донета уз повреде Закона о кривичном поступку: Врховни суд је у октобру прошле године донео пресуду у којој је навео на које је све начине петочлано апелационо веће прекршило закон.
Апелационо веће чиниле су судије Нада Хаџи Перић, Весна Петровић, Драган Ћесаровић, Марко Јоцић и Душанка Ђорђевић.
Нетачно навођење сведочења
1. Случај Милорада Улемека Легије
Најбитнијим сведоком у овом поступку сматра се Милорад Улемек Легија, чији је исказ у Тужилаштву за организовани криминал 2014. године био један од кључних за подизање оптужнице.
Он је тада рекао да је Радомир Марковић од њега у марту 1999. тражио да Јединица за специјалне операције ликвидира једно лице, не прецизирајући које, а Улемек је то, према сопственим речима, одбио. У међувремену је Ћурувија убијен, а Марковић је Улемеку на следећем састанку рекао „они Радоњини што су убили Ћурувију“, алудирајући на Ромића и Курака.
Наредни пут се Улемек појавио пред Вишим судом 2016. године. Упитан да се изјасни да ли остаје при изјави ТОК-у, инкриминишућој за оптужене, Улемек је експлицитно рекао да остаје. То је констатовано и у пресуди коју је Виши суд донео 2019, а цитирали су га и медији који су пратили суђење.
Текст Славко Ћурувија фондације од 27.09.2016. након саслушања Улемека пред Вишим судом:
Прва пресуда Вишег суда (2019), стр. 85:
Друга пресуда Вишег суда (2021), стр. 95:
Улемек је остао при ранијем исказу и када је доведен на саслушање пред Апелациони суд 2023, што су такође у тексту са суђења забележили новинари Славко Ћурувија фондације:
Упркос свим овим изјавама, Апелациони суд је практично оборио његово сведочење нетачним навођењем записника, и у спорној ослобађајућој пресуди навео да Легија није остао при својим ранијим исказима:
На овај начин је Апелациони суд, према ставу Врховног, повредио закон.
„(То што стоји) у образложењу другостепене пресуде (да сведок (…) није остао при исказу) чини знатно противречним садржини записника о испитивању сведока Милорада Улемека пред ТОК-ом, првостепеним и другостепеним судом. Сходно изнетом, учињена је битна повреда одредаба кривичног поступка“, пресудио је Врховни суд.
Ипак, овакво искривљено и нетачно цитирање Легије омогућило је Апелационом суду да оспори његове речи као кључног сведока и тиме његово сведочење практично учини ирелевантним.
Слично преиначавање се догодило и у случају других сведока из некадашњег земунског клана: браће Милоша и Александра Симовића, као и Дејана Миленковића Багзија и Миладина Сувајџића.
2. Милош и Александар Симовић
За разлику од Легије који је у свим инстанцама свог сведочења о случају Ћурувија остао при ономе што је раније рекао, случај браће Симовић је нешто замршенији.
Најпре, обојица су у свом исказу ТОК-у у јануару 2014. рекли да их је Легија обавестио да ће морати да ликвидирају Курака, јер „они што су радили Ћурку треба да се очисте“, али се касније од тога наводно одустало. И ово сведочење је било инкриминишуће за оптужене.
Пред Вишим судом су се појавили 28. септембра 2016. и тада је Милош остао при свом исказу, али је Александар одбио да се изјашњава због наводних претњи његовој породици. Ово су, према записима новинара Славко Ћурувија фондације, том приликом рекли у Вишем суду:
Други пут су се појавили пред Апелационим судом 8. марта 2023. године, али су одбили да сведоче. Милош Симовић је рекао да не остаје при ономе што је досад говорио јер се наводно ничега не сећа, док је Александар рекао да остаје при свему што је досад сведочио, али да сада „не жели да учествује“.
Апелациони суд је о овоме написао:
Врховни суд ово сматра противречним закључком, јер је Милош Симовић пред Вишим судом остао при изјави ТОК-у, а Александар је тада рекао да не може да се изјасни.
3. Дејан Миленковић и Миладин Сувајџић
Ова два сведока су у исказу ТОК-у 2014. рекли да су од Душана Спасојевића (тадашњег шефа земунског клана) сазнали да им је Легија наредио да ликвидирају Курака и Ромића, „јер су они убили Ћурувију“, од чега се касније, и према њиховим речима, одустало.
Обојица су на саслушању пред Вишим судом у децембру 2016. и јануару 2017. остала при овим исказима. Апелациони суд је, међутим, оборио њихова сведочења наводећи не само да су у питању посредна сазнања, односно информације које су од неког чули, него и да су у питању „потпуно различите информације“.
Врховни суд ово сматра нетачним – наводи да су Миленковић и Сувајџић на суду причали о чињеницама које су им „лично познате, како су и од кога дошли до одређених сазнања и информација“, и да су се, осим у детаљима, „у свему сагласно изјашњавали“.
Преиспитивање законитости ДЛТ трака
Врховни суд је приметио још једну противречност Апелационог суда која се тиче кључног доказа – ДЛТ трака са базних станица мобилне телефоније. Листинзи мобилне телефоније су кључни доказ тужилаштва који лоцира Курака и Ромића у близини места убиства и показује учесталу динамику комуникације са Миланом Радоњићем у време непосредно уочи и након ликвидације.
Одбрана је све време оспоравала законитост и аутентичност ових трака, и тражила њихово избацивање из доказа. Апелациони суд је у јуну 2018. године, док је још трајала прва рунда суђења пред Вишим судом, утврдио да су траке законито прибављене и вратио их међу доказе.
Доносећи спорну пресуду пет година касније, петочлано апелационо веће је најпре навело да прихвата аргументацију Апелационог суда из јуна 2018, и да се зато неће упуштати у питање законитости овог доказа. Неколико страна касније, међутим, како констатује и Врховни суд, апелационо веће постаје контрадикторно и нејасно:
Према пресуди Врховног суда, из овога је нејасно који то доказ уопште Апелациони суд анализира, и наводи да се из њиховог образложења закључује да претходно прихваћени доказ ипак сматрају незаконито прибављеним. Такође, кад је реч о замерки да није обављено вештачење ових трака, Врховни суд наводи да је управо Апелациони суд имао могућност да затражи то вештачење. То није учинио.
Такође, истиче Врховни суд, апелационо веће уопште није интерпретирало нити анализирало садржину тог доказа, „а приликом његове оцене је нашао да исти није веродостојан и да је непоуздан“.
У питању је, наиме, комуникација између Радоњића, Ромића и Курака од 9. до 12. априла, чији су бројеви телефона таксативно наведени и у којој је назначен и број телефонске картице Радомира Марковића са свим подацима о времену, типу саобраћаја, трајању, ћелијама и адресама базних станица преко којих се одвијала комуникација.
„Другостепени суд и у односу на једну од кључних чињеница која је била предмет доказивања у поступку даје разлоге који су потпуно нејасни и у знатној мери противречни, због чега такође није могуће испитати законитост и правилност пресуде чиме је такође учињена битна повреда одредаба кривичног поступка“, истиче Врховни суд у својој пресуди.
Упркос овим налазима Врховног суда, који показују да је Апелациони суд повредио закон у корист окривљених, правоснажна пресуда се не може преиначити.
Почетком ове године, ћерка убијеног новинара Јелена Ћурувија и Славко Ћурувија фондација поднели су дисциплинске пријаве Високом савету судства против троје судија из апелационог већа које је донело спорну пресуду. Такође, у току је процес пред Уставним судом који треба да донесе оцену уставности законских одредаба које тренутно не дозвољавају жалбу на преиначујућу ослобађајућу пресуду, чак и ако се утврди, као што је овде случај, да је она донета уз повреде закона.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.