Вести
09. 04. 2026.
Бивша новинарка KРИK-а на суђењу по тужби судије: Грађани треба да знају шта судије имају од имовине
Бивша новинарка KРИK-а Бојана Павловић данас је на суђењу KРИK-у по парничној тужби судије Апелационог суда у Београду Душанке Ђорђевић дала исказ у коме је подсетила да су судије функционери и да стога грађани имају право да знају шта имају од имовине.
Судија Ђорђевић је заједно са супругом поднела три тужбе против KРИK-а због базе о судијама „Просуди ко суди“, а њима тражи новчану одштету, али и затворске казне за новинаре и забрану бављења новинарством.
Бојана Павловић је у Палати правде у Београду истакла да је она писала сумирајући текст о вишегодишњем истраживању KРИK-а, а да је колегиница Јелена Радивојевић конкретно истраживала судију Душанку Ђорђевић и њеног супруга.
Нагласила је да се цео тим KРИK-а још од 2019. године бави темом имовине судија, њиховим биографијама, поступцима и каријерним напредовањем, те да је сврха базе о судијама да се поспеши транспарентност судства, и да се истакну нелогичности у раду судија.
Павловић је објаснила да је KРИK одлучио да објави базу о судијама „Просуди ко суди“ након дугогодишњег праћења најважнијих суђења у земљи, када су приметили да се велики број ових поступака одуговлачи или окончава ослобађајућим пресудама, те су желели да открију ко су судије које стоје иза ових процеса.
Појаснила је да је истраживање судија спроведено систематски, а не насумичним одабиром, те да су се новинари бавили судијама које суде у случајевима организованог криминала и корупције. Навела је и да су коришћени јавно доступни подаци, као и они за које су институције већ процениле да су од значаја за грађане.
„Ми смо се обраћали државним органима и свима који су могли имати податке – полицији, тужилаштву, судовима, Агенцији за спречавање корупције, Високом савету судства, и сви органи су одговарали на наше захтеве и достављали су тражене податке“, навела је Павловић.
Након исказа бивше новинарке KРИK-а, уследила су питања адвоката судије и њеног супруга – од којих је трећина одбијена.
Судија Снежана Младеновић Вајдић одбила је питања у којима су адвокати констатовали да је Павловић током новинарског рада прекршила закон, као и она која су била сугестивна. Судија је одбила и питање којим је адвокатица покушала да прикаже као значајно то што 11 судија чији су профили објављени у бази није желело да говори за KРИK – иако је Павловић навела да је већина од 50 судија била спремна на сарадњу са новинарима и да нико осим Ђорђевић није указао да је ишта спорно у вези са прикупљеним подацима.
Павловић је, одговарајући на питања, појаснила и да је KРИK истраживао имовину судијиног супруга, адвоката Александра Ђорђевића, јер се супружници законски посматрају као једно у погледу имовине.
Бивша новинарка KРИK-а је данас исказ дала по парничној тужби брачног пар Ђорђевић – првој од три које су поднели против ове редакције. Наставак суђења заказан је за новембар.
Три тужбе против KРИK-а
Брачни пар Ђорђевић је против уредника KРИK-а Стевана Дојчиновића и бивше новинарке Бојане Павловић првобитно поднео две тужбе у марту 2024. године – парничну, којом су тражили новчану одштету за наводно нарушавање угледа, и кривичну, којом захтевају да новинари буду осуђени на по десет месеци затвора и да им се изрекне двогодишња забрана бављења новинарством. По обе тужбе поступци су у току.
Потом су у јулу прошле године поднели још једну кривичну тужбу, пошто су, како тврде, тек током претходних суђења сазнали да су у изради базе „Просуди ко суди“ учествовале и уредница KРИK-а Бојана Јовановић и новинарка Јелена Радивојевић.
Ово објашњење не стоји, с обзиром да је захтев за интервју, као и конкретна питања судији Ђорђевић слала управо Радивојевић – и то још током истраживања, односно пре објављивања њеног профила у бази „Просуди ко суди“.
База је, подсетимо, објављена 2020. године, али је наредних година допуњавана информацијама о новим судијама. До сда су објављени подаци о 51 судији који су водили неке од најважнијих поступака у Србији. За сваког од ових судија објавили смо информације о случајевима у којима су одлучивали, податке о имовини, као и о поступцима који су вођени против њих или њихових чланова породице.
У бази, упркос тврдњама судије Душанке Ђорђевић, није објављено ништа што би могло да угрози безбедност судија.
Судија Ђорђевић је у тужбама навела да је објављивање података о њој био позив на „јавни линч“, „стављање мете на чело члановима њене породице“, као и да је у текстовима повређена њена приватност.
Ове тужбе судије је међународна Kоалиција против СЛАПП тужби у Европи (ЦАСЕ) означила као „класичне примере СЛАПП-а“ – односно тужби које се подносе без икаквог основа и чији је циљ притисак на новинаре како би престали да извештавају о одређеним темама.
KРИK се годинама суочава са овом врстом притиска и тренутно се против ове редакције води укупно 14 судских поступака. Осим судије Ђорђевић, KРИK су, између осталог, тужили и Предраг Kолувија, оптужени у случају „Јовањица“, кум Александра Вучића Никола Петровић, бивша министарка пољопривреде Јелена Танасковић и други.
Више о томе шта се дешава на суђењима по тужби судије Душанке Ђорђевић и њеног супруга можете прочитати ОВДЕ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.