Вести

06. 04. 2026.

Аутор: Ивана Крагуљ Извор: НУНС

Како се постаје највећи стручњак за медијске конкурсе у Србији?

Министарство информисања и телекомуникација објавило је 10. фебруара регистар кандидата за чланове конкурсних комисија за суфинансирање пројеката у области јавног информисања, на којем се налази укупно 110 имена – 72 кандидата предложила су новинарска и медијска удружења, док је 38 пријављено самостално.

Иако из Министарства кажу да овако велики број пријављених доприноси већој „објективности, партиципативности и транспарентности у оцењивању и избору најбољих пројеката“, остаје отворено питање да ли сама бројност кандидата заиста гарантује и праведнији, независнији и транспарентнији процес одлучивања.

Биографије 26 кандидата бодоване су са максималних 100 бодова, док је њих још 14 добило 90 и више бодова.

Будући да кандидати могу бити чланови у највише 20 комисија, није тешко наслутути да ће сва места попунити управо они са највише бодова.

Кандидати које су предложила удружења

Кандидати за чланове комисија са највише бодова (фото: НУНС)

Кандидати који су се пријавили самостално

Кандидати за чланове комисија са највише бодова (фото: НУНС)

Ко може да предлаже кандидате?

Према листи коју је МИТ објавио, највише најбољих медијских стручњака (са 90 и више бодова) предложио је Центар за медијску културу и образовање (5), затим Удружење новинара Србије (УНС) и Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС) по 4, Асоцијација радио-телевизија Србије (АРТС), Плеј, ComNet и Друштво новинара Војводине (ДНВ) по 3, Медијска заједница Србије, РАБ и Удружење спортских новинара Београда по 1.

Поред поменутих удружења, своје кандидате за чланове комисија предложили су и Друштво новинара Ниша (ДНН), „Ансамбл срце“, Локал прес и Независно удружење новинара Србије (НУНС).   

У Члану 25 Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) пише да кандидате за чланове комисије могу пријавити новинарска и медијска удружења, али и да се медијски стручњаци могу пријавити самостално.

Ипак, два удружења са овог списка, судећи према њиховим статутима, нису ни новинарске нити медијске организације.

У Статуту Центра за медијску културу и образовање пише да се бави првенствено едукацијом, производњом медијских садржаја и организовањем догађаја. Примарне активности су „едукација и образовање младих у сфери дигиталних медија…“, пише у Статуту ове организације. Такође, делатност је „комуникација и односи са јавношћу (70.21)“, а „члан Удружења може бити свако лице које прихвата циљеве Удружења и Статут и поднесе пријаву за учлањење“.  

У Статуту “Ансамбла срце” пише да ово удружење „Окупља Роме и особе са инвалидидтетом, последицама церебралне и дечије парализе, чланова уже породице (родитељ, браћа, сестре или старатељ), и стручњака који се баве овом проблематиком ради остваривања заједничких циљева и задатака утврђених овим Статутом“.

Јасно је да ова два удружења нису новинарска нити медијска. Међутим, за Министарство они су кредибилни предлагачи кандидата за чланове комисија. Како кажу у МИТ-у, законски оквир не дефинише новинарска и медијска удружења као посебну категорију у односу на друга удружења. 

„Прописи дају само правни оквир са акцентом на њиховом доприносу у пракси односно допринос у остваривању јавног интереса у области информисања, уколико испуњавају законом прописане услове. Наиме, чланом 25. став 4. ЗЈИМ је прописано, да се већина чланова комисије… именује на предлог новинарских и медијских удружења уколико такав предлог постоји и уколико предложена лица испуњавају законом предвиђене услове. Дакле, да би предложено лице било изабрано за члана комисије, неопходно је да испуњава услове предвиђене законом. Сама припадност новинарском или медијском удружењу не квалификује предложено лице за члана комисије“, објашњавају из Министарства.

Када је у питању „Ансамбл Срце“, МИТ додаје да „у складу са важећим прописима у области јавног информисања и медија, орган који расписује конкурс прибавља препоруку националних савета националних мањина шта је потребно одређеној националној мањини за унапређење програма на језику те националне мањине“.

Битно је напоменути да, према ЗЈИМ, орган који расписује конкурс прибавља мишљење одговарајућег националног савета националне мањине за пристигле пројекте. Дакле, мишљења савета националних мањина не односе се на предлагаче кандидата за чланове комисија. 

Генерална секретарка НУНС-а Тамара Филиповић Стевановић сматра да Министарство избегава  суштину проблема. 

“Идеја закона никада није била да било која организација која у својим актима наведе да се бави медијима може да предлаже чланове комисија, већ да то буду репрезентативна новинарска и медијска удружења која заиста окупљају медијске раднике и медије. Када министарство игнорише чињеницу да се код појединих удружења не зна ни ко су чланови ни колико их има, оно практично пристаје на злоупотребу закона. Тиме се ствара само привид законитости, а у стварности се додатно урушава смисао пројектног суфинансирања и поверење у цео процес”, наводи генерална секретарка НУНС-а и додаје да МИТ покушава да релативизује проблем.

Саша Мирковић из Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) каже за НУНС да овакав одговор МИТ-а подсећа на спорна тумачења Закона о електронским медијима у вези са овлашћеним предлагачима за чланове Савета РЕМ. 

„Тек када су се представници међународне заједнице активно укључили у овај процес, дошло се исправног законског тумачења које се до те мере није допало властима да још увек немамо изабран Савет РЕМ-а“, наводи Мирковић.

Како каже, верује да ће “злоупотребе којима свдочимо коначно упалити аларм у Бриселу”. 

„Европска комисија би морала да се у већој мери заинтересује за ову област и начин како се злоупотребљавају одредбе Закона о јавном информисању и медијима које су усаглашене са Бриселом који не може и не сме да жмури на овакве еклатантне злоупотребе, па макар на челу министарства био неко ко је својевремено спалио ЕУ заставу“, додаје он.              

Шта се бодује?

Кандидат за члана комисије може да сакупи максимално 100 бодова.

Бодовање биографија (фото: НУНС)

Образовање и радно искуство стичу се годинама, али у осталим категоријама је прилично лако, за кратко време, сакупити максималан број бодова. 

Како до бодова?

Увидом у поједине биографије кандидата са највише бодова приметан је један образац – неки од предлагача кандидата организују стручне и научне конференције на којима њихови кандидати презентују своје стручне радове, који се потом објављују у зборницима радова са истих конференција. Стручне конференције махом су суфинансиране од стране органа који расписују конкурсе у Србији (МИТ, Покрајина и неке локалне самоуправе).

На тај начин се „убију две муве једним ударцем“.

Уочен је и образац према којем поједини кандидати за чланове комисија на једној конференцији одрже више предавања на више тема, те врло брзо могу да сакупе максималан број бодова у овим категоријама.

У биографијама које је НУНС анализирао, види се да су готово све конференције одржане током 2024. и 2025. године, а у том периоду су објављени и стручни радови.

Примера ради, Друштво новинара Војводине (ДНВ) је 2024. године организовало Међународну стручну конференцију „Локални и регионални медији – улога, искуства, перспективе“, која је преко конкурса подржана од стране Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама. ДНВ је објавио и зборник радова са ове конференције.

У том зборнику објављено је 3 рада у којима је коауторка Драгана Стефановић, такође по 3 рада Милијане Кочић, Јелене Допуђ и Петра Кочића. Ту су још и Владан Стефановић, Биљана Вукадиновић, Биљана Ратковић Његован, Слађана Остојић, Петар Њаради, Милош Лазић, Велимир Петрушић, Ладислав Лазић и Драган Ђукановић – сви са максималним бројем бодова према листи МИТ-а. Такође, објављени су и радови Слађане Алексић, Милијана Николића и Ђорђа Ковачевића, који имају по 90 и више бодова.

Међународна стручна конференција ПРОУНС-а, „Медији за медије региона“ коју је подржало Министарство прошле године такође је била место где су биографије могле да се „унапреде“. И на овој конференцији свој рад представила је Слађана Остојић, која је уједно и председница ПРОУНС-а, затим, Миодраг Попов, Слађана Алексић, Милош Рајковић, Ненад Перић, Александар Симић, Драгана Стефановић, Владан Стефановић, Ђорђе Ковачевић и Срђан Цонић.

ЦомНет је у новембру 2025. године организовао две конференције на којима је, Драгана Стефановић, према биографији коју је послала Министарству, одржала укупно четири предавања, а истог месеца још једно у Врњачкој Бањи на конференцији коју је организовао ПРОУНС. Такође, говорила је на конференцији коју је крајем октобра организовао Центар за културу, едукацију и медије Академац у Сремским Карловцима – укупно шест предавања за нешто више од месец дана.

Поставља се питање да ли су ови људи заиста највећи медијски стручњаци у земљи?

Саша Мирковић сматра да нису.

„Велика већина њих има такву титулу искључиво на основу спорних бодовних критеријума који су нетранспаретно осмишљени у време већ заборављеног министра Дејана Ристића којем неће бити заборављено какву је штету направио током свог мандата и у којој мери је уназадио процес пројектног суфинансирања”, каже Мирковић.     

На питање зашто НУНС не организује стручне конференције, Тамара Филиповић Стевановић одговара да сврха професионалних удружења није да учествују у симулацији стручности како би се уклопили у лоше постављен систем. 

“НУНС годинама ради на заштити новинара, медијским реформама, праћењу конкурса, заговарању бољих прописа, пружању правне и друге подршке медијским радницима. Наш легитимитет не произлази из тога да ли ћемо организовати конференције да бисмо производили бодове, већ из стварног рада са новинарима и за новинаре”, каже Филиповић Стевановић.

Она додаје да нема ничег спорног у организовању стручних скупова када они имају стварну професионалну сврху. 

“Спорно је када такви скупови постану алат за затварање круга привилегованих кандидата и заобилажење основне идеје закона – да у комисијама седе људи са стварним професионалним угледом и интегритетом, а не они који су научили како да најбрже прикупе бодове. То је још један пример начина на који функционишу институције у Србији: сваки институционално постављен оквир се обесмишљава, а уместо њега се гради паралелни систем заснован на клијентелистичким односима. У таквом систему форма постоји, али је суштина испражњена, а правила се не примењују да би заштитила јавни интерес, већ да би обезбедила привид законитости за унапред контролисане исходе”, објашњава генерална секретарка НУНС-а.

Пројекти које су финансирале међународне организације се не рачунају

НУНС је ове године пријавио четири кандидата за чланове комисија који имају искуства у писању и реализацији пројеката у области јавног информисања који су (су)финансирани, како од стране домаћих институција, тако и међународних организација. 

Иако је МИТ прошле године бодовао пројекте подржане од стране међународних организација, ове године то није био случај.

Питали смо МИТ зашто ове године нису признати међународни пројекти и у чему је разлика, али допис који смо добили у вези са овим питање није дао конкретан одговор.

„Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања прописан је Образац за пријаву за члана комисије који обухвата ’искуство у области пројектног суфинансирања у Србији’, односно искуство у писању пројеката и искуство у раду тима за реализацију који су суфинансирани у складу са чланом 3. Правилника, који предвиђа да Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују из свог буџета средства за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања који је дефинисан у члану 15. Закона о јавном информисању и медијима“, пише у допису Министарства.

“Овакав одговор министарства је формалистички и суштински избегава питање”, наводи Тамара Филиповић Стевановић.

“Они се позивају на уско тумачење правилника, али не објашњавају зашто је прошле године исто искуство било признато, а ове године више није. Дакле, није проблем само у садржини одговора, већ у недоследности поступања, јер иста ствар не може једне године да буде релевантна, а друге да више не буде, а да притом није дошло и до неке формалне измене прописа која би такав приступ оправдала“, додаје она.

Генерална секретарка НУНС-а оцењује да разлика у вредновању искуства кандидата није оправдана, јер рад на пројектима које подржавају међународне организације представља релевантно професионално искуство, посебно у области јавног информисања. Како наводи, такав рад подразумева познавање процедура, управљање буџетима, спровођење активности, извештавање и одговорност у реализацији пројеката од јавног интереса.

“Искључивање таквог искуства без јасног образложења делује произвољно и буди сумњу да критеријуми нису примењивани ради објективне процене стручности кандидата, већ како би се појединим кандидатима умањио број бодова”, наводи Филиповић Стевановић.

Она истиче да ово није само питање техничког бодовања, већ и поверења у читав поступак и да се стиче утисак да циљ није правична и стручна селекција, већ прилагођавање поступка унапред жељеном исходу.

Веће шансе за оне који су раније били у комисијама

Последња категорија која се бодује јесте „учешће у комисијама за оцењивање пројеката“. То значи да они кандидати који су раније већ били у комисијама добијају бодове, а самим тим су и веће шансе да поново буду изабрани, док они који немају таквог искуства остају без бодова и прилике да их сакупе до следећег конкурсног циклуса.

Генерална секретарка НУНС-а истиче да овакво бодовање већ има врло конкретне последице.

“Мала група људи континуирано одлучује о расподели јавног новца, а исходи тих одлука показују да средства често завршавају код истих медија, укључујући и оне који крше професионалне стандарде, док без подршке остају медији који извештавају критички и у јавном интересу. Када имате такву затвореност, континуитет истих актера и понављање истих исхода, онда је тешко говорити о отвореном и фер поступку”, сматра генерална секретарка НУНС-а.

Саша Мирковић наводи да је у питању јасан бодовни инжењеринг који нема додирних тачака са предложеним решењима из Медијске стратегије нити са одредбама Закона о јавним информисањем и медијима. 

„Против тога нема лека јер је то министарских руку дело. То је најбољи доказ како се једним спорним ’министарским’ правилником може обесмислити вишегодишње активно учешће  у Радним групама у којима АНЕМ више неће учестовати због оваквих и сличних злоупотреба“, наглашава Мирковић. 

Тамара Филиповић Стевановић оцењује да се правично учешће у оваквим поступцима може обезбедити само променом саме логике система, односно постављањем критеријума који неће фаворизовати већ стечене позиције и умреженост, већ стварну стручност, интегритет и професионални углед. 

“Потребно је ограничити узастопно учешће истих људи у комисијама, обезбедити већу транспарентност предлагача и кандидата, јасно проверавати њихове референце и увести механизме који ће омогућити да и нови, легитимни кандидати имају реалну шансу да буду изабрани”, закључује Филиповић Стевановић.