Вести
28. 03. 2026.
Трагедија је искоришћена за политичку кампању: Медијско извештавање ван кодекса и без људскости
Објављивање фотографија, личних података и узнемирујућих детаља о смрти девојке, које су поједини таблоиди пласирали у јавност, представља грубо кршење основних новинарских стандарда и додатно угрожава достојанство жртве и њене породице, оцењује чланица Kомисије за жалбе Савета за штампу новинарка Оливера Милошевић и бивши припадник Министарства унутрашњих послова, новинар дневног листа Данас Угљеша Бокић. Бокић за Машину каже да институције знају коме прослеђују овакве садржаје и какав ће ефекат они имати у јавности.
Милошевић за Машину истиче да овакво извештавање није новина, већ образац који се понавља годинама, без адекватних последица по медије који крше професионалне норме. „Ми смо по ко зна који пут у ситуацији да понављамо исто, а све се на крају своди на то да причамо узалуд, јер у пракси не постоји ефикасна регулација медија“, наводи она.
Kако објашњава, проблем је двострук – с једне стране неефикасна регулација, а с друге саморегулација без механизама кажњавања. „Имамо саморегулацију која нема санкције и као таква уопште не дотиче таблоиде. Зато се овакве ствари стално понављају“, додаје.
Посебно забрињава начин на који су медији извештавали о овом случају – од објављивања фотографија тела девојке, до дељења њеног индекса, чиме је њен идентитет недвосмислено откривен.
„То није јавни интерес, то није новинарство, то је црна рупа професије која гута сваки атом достојанства који је преостао у овом друштву. Информер је у кратком временском року, од синоћ, прекршио више од пола Kодекса, поготово поглавља која се тичу поштовања достојанства и приватности жртве и њене породице“, оцењује саговорница.
Она упозорава да објављивање оваквих садржаја нема никакву информативну вредност, али има дугорочне последице.
„Такви садржаји остају трајно доступни на интернету и могу бесконачно да наносе бол породици и ближњима жртве“, каже она, додајући да је такво поступање „за сваку осуду и казну“, иако, како примећује, у пракси санкције најчешће изостају.
Поред кршења права на приватност, саговорница указује и на опасну праксу политичке инструментализације трагедије.
„Отворено оптуживање појединаца и група да су одговорни за смрт девојке представља грубо кршење претпоставке невиности и злоупотребу трагедије за политичке обрачуне“, наводи Милошевић. Такав приступ, додаје, посебно долази до изражаја уочи избора, када таблоиди интензивирају наративе који таргетирају политичке неистомишљенике.
Додатни проблем представља и цурење информација из истраге. Поједини медији објавили су детаље који указују на то да располажу подацима из полицијских извора, иако поступак још није завршен.
„Нажалост, ни то није ништа ново. Имали смо сличне ситуације и раније, укључујући случај ‘Рибникар’, када су и званичне информације касније доведене у питање“, подсећа саговорница.
Према њеним речима, и када новинари имају приступ информацијама из државних институција, обавезни су да поступају са посебним опрезом и да их проверавају, што у овом случају очигледно није учињено.
Милошевић истиче да оваква пракса таблоида не само да крши професионалне стандарде, већ додатно урушава поверење у медије и институције, док истовремено продубљује штету нанету жртвама и њиховим породицама.
„Ово је недопустиво и опасно, али без стварних механизама одговорности, бојим се да ће се овакви случајеви наставити“, упозорава она.
Бокић: Институције врло добро знају коме прослеђују овакве садржаје и какав ће ефекат они имати
Објављивање фотографија страдале девојке са места трагедије, које су поједини таблоиди пласирали у јавност, отворило је нова питања о границама новинарске етике, али и о одговорности институција које такве материјале достављају медијима. Саговорник који је раније радио у МУП-у, а данас као новинар листа Данас Угљеша Бокић, оцењује да у овом случају није реч само о кршењу професионалних стандарда, већ о потпуном изостанку основне људскости.
Иако околности догађаја још нису разјашњене, а званичне информације из истраге изостају, поједини медији су већ објавили узнемирујуће садржаје, укључујући и фотографије тела девојке.
„Ми не знамо шта се ту тачно десило и не бих то још коментарисао“, каже саговорник, али истиче да начин на који су таблоиди извештавали представља озбиљан проблем.
Kако објашњава, сама чињеница да новинари долазе до информација из институција није спорна, јер је то део свакодневног рада у медијима. Међутим, кључна разлика лежи у процени јавног интереса.
„Није спорно да новинари добијају информације од полиције или тужилаштва. И ја сам као новинар преко својих извора добијао разне информације. Међутим, оно што прави разлику јесте јавни интерес“, каже он.
У овом случају, додаје, тај интерес не постоји. „Не постоји јавни интерес да неко види слику мртве девојке која је трагично настрадала. Овде нема јавног интереса, овде имамо најцрњи могући сензационализам“, наглашава саговорник.
Према његовим речима, објављивање таквих садржаја не доноси никакву корист јавности, већ служи искључиво привлачењу пажње и повећању читаности, уз истовремено наношење додатне штете породици и јавности.
Трагедија као средство политичке кампање
Поред сензационализма, Бокић указује и на други аспект извештавања – политичку инструментализацију трагедије. Поједини таблоиди су, како каже, искористили догађај за таргетирање одређених институција и појединаца, иако за то не постоје званичне потврде.
„Ово се користи и за пропаганду и кампању против факултета, управе и декана, иако се нико из полиције или тужилаштва није огласио да постоји било каква одговорност или истрага“, наводи он.
Такво поступање оцењује као посебно проблематично, јер се јавности пласирају непроверене информације и инсинуације, чиме се додатно нарушава поверење у институције и шири атмосфера линча.
Бокић истиче да је у овом случају чак сувишно говорити о новинарској етици, јер је, како каже, проблем много дубљи.
„Ово није питање новинарске етике, ово је питање елементарне људскости. Не морате да будете новинар нити да познајете кодекс да бисте знали да се овакве ствари не објављују“, каже он и додаје да би свако ко има „мрву емпатије и моралних вредности“ одбио да објави такав садржај, без обзира на то да ли га је добио из полиције или неког другог извора.
Одговорност и институција и медија, могућа и кривична одговорност
Посебно забрињава чињеница да су спорни материјали, по свему судећи, потекли из институција. Саговорник наводи да ни то није нова појава, али указује на важну разлику између информација које су у јавном интересу и оних које то нису.
„Моји извори су некада можда и кршили закон дајући ми информације, али су то биле ствари од јавног интереса, о заташкавањима или злоупотребама. Овде то није случај“, објашњава.
Он сматра да институције врло добро знају коме прослеђују овакве садржаје и какав ће ефекат они имати. „Полиција зна коме даје те фотографије. Нису их послали редакцијама које их не би објавиле, већ таблоидима, јер знају какав ће ефекат то произвести“, каже.
Саговорник упозорава да оваква пракса може имати и правне последице, јер објављивање узнемирујућих садржаја може представљати узнемиравање јавности.
„Ово може да се подведе и под узнемирење јавности, што потпада под кривичну одговорност. Тужилаштво би требало да се позабави оваквим случајевима, без обзира на то што су у питању медији“, наводи он.
Истиче и да слобода медија не подразумева право на објављивање било каквог садржаја. „Слобода медија не значи да можете да објавите шта год вам падне на памет и да на тај начин узнемиравате јавност без икаквог јавног интереса“, додаје.
На крају, саговорник оцењује да је овакав ниво извештавања један од најнижих до сада и да представља озбиљан проблем за цело друштво.
„Све оно што таблоиди иначе раде – пропаганда, лажи, измишљене афере, то је, колико год лоше било, мизерно у односу на ово. Ово је нешто најгоре и најодвратније што постоји на нашој медијској сцени“, закључује он.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.