Вести

05. 03. 2026.

Аутор: В. А. Извор: Данас

Мања Грчић на задатку: Најпроблематичнија реченица у првом наступу нове директорке РТС-а

Уз осмех, самоуверен став да зна посао који јој предстоји и поруку запосленима да неће дозволити „искакање“ из система, нова генерална директорка Радио-телевизије Србије Мања Грчић посредно је поручила да битних промена у уређивачкој политици Јавног сервиса неће бити.

У првом обраћању са те функције Грчић је казала да РТС „мора да остане тачка која је неутрална, да би друштву било боље“.

На примедбе грађана који су незадовољни извештавањем Јавног сервиса, што је био разлог прошлогодишње блокаде зграде у Таковској, Грчић каже да су „људи само покушавали да дођу да раде свој посао“ и да свако од запослених на РТС-у „треба да буде поносан на то што је радио тада и оно што ради данас“.

„То ће бити један од мојих првих задатака, да се вратимо поносу, зато што ова кућа треба да буде на пиједесталу медија у Србији. За мене јесте“, поручила је Грчић, гостујући у уторак у дневнику РТС-а.

И док нова директорка сматра да „свако ко је поштен нема шта да замери РТС-у, нарочито када је у питању програм који је највише оспораван“, критике на рачун извештавања стизале су током прошле године и из саме куће, чему нова директорка планира да стане на пут.

Посленицима седме силе је „запарао уши“ Грчићкин коментар да је последња година за РТС била јако тешка и да је систем дестабилизован изнутра, што се, како је нагласила, не сме поновити.

„Сматрам да је РТС место где постоје различита мишљења, различити ставови, то је нормално у било којој компанији, у било ком друштву, али ово није место за лични активизам. Дакле, овде ће се ценити рад, професионализам и мислим да са ћемо са тим ставом моћи да направимо велике ствари“, поручила је Грчић.

Предраг Аздејковић, члан Управног одборфа РТС-а, каже да се из првих изјава Мање Грчић види да она разуме суштину јавног сервиса, да РТС мора бити институција која служи свим грађанима и да задржи професионалну неутралност.

– Важно је што долази из менаџерског искуства и најављује другачији начин управљања, јер тако велики систем захтева јасну организацију и одговорност према јавности. Постоји мишљење у јавности да генерални директор треба да буде новинар, што сматрам погрешним, јер је то пре свега менаџерска позиција и зато очекујем јако пуно од нове директорке у том менаџерском смислу. Уколико успе да врати осећај професионалног поноса запосленима и додатно учврсти поверење гледалаца, то може бити веома добар правац за будућност РТС-а – истиче Аздејковић.

Он поздравља најаву директорке да ће модернизовати РТС и да ће се фокусирати на РТС Планету и очекује много више РТС садржаја на друштвеним мрежама Спотифy, Инстаграм, ТикТок, YоуТубе…

Аздејковић додаје да је веома срећан што је по први пут у историји РТС-а на његовом челу жена и апелује на, како каже, дежурне критичаре да поведу рачуна и не склизну у мизогинију и шовинизам.

Драгана Бјелица, из Удружења новинара Србије, каже да јој је после гостовања нове директорке РТС-а у Дневнику 2 јак утисак да она није маштала о тој позицији, већ да је добила задатак да ту буде.

Томе, каже, у прилог говори и неприпремљена документација за конкурс за директорску позицију.

– Несумњиво је да је политичка воља за њено постављење била јака и да апсолутно поверење власти у њу постоји. Слажем се да је круна каријере вођење јавног сервиса, али не могу да се ослободим утиска да та круна не долази зато што је то било стремљење Мање Грчић, већ зато што је то власт хтела. Изјава како је „систем дестабилизован изнутра“ (претпостављам да то односи на запослене у РТС-у који су се побунили прошле године и тражили да Информативни програм на професионалан начин извештава о протестима), као и да РТС „није место за лични активизам“ и да ће се „ценити рад, професионализам“, јесу јасне поруке запосленима. То јесте у лагодном ћаскању новинарке и директорке пуном осмеха изречено, али јасно је да значи да тако нешто неће убудуће толерисати – истиче Бјелица.

Аздејковић пак има другачији доживљај поменуте изјаве.

– Моје тумачење је да је у претходном периоду РТС киднапован и злоупотребљен од стране појединих запослених како би политичку пропаганду која је њима блиска била промовисана тамо где јој није место. На пример, политичкој пропаганди није место у културном програму, а били смо сведоци такве злоупотребе. Само се сетите Песме за Евровизију прошле године. Такође, РТС је био константно на удару, запосленима са претило, био је у блокади, а да медијска и новинарска удружења и организације цивилног друштва нису то осудила, што је велика срамота – сматра Аздејковић.

Новинар Времена Недим Сејдиновић каже да је Грчић прилично јасно рекла да ће увести ред на РТС-у на суров начин и да ће у томе имати подршку власти.

– То значи да ће јавни сервис бити стављен у пуну функцију опстанка владајуће странке на власти, и да ће сви који нису спремни да у томе учествују у пуном формату бити маргинализовани или отпуштени. Познајући портфолио директорке и њених газда, РТС ће спроводити јефтину пропаганду, промовисати примитивизам и репресију над грађанима, дакле претвориће се у неку врсту Информера. Тако уосталом изгледају и све друге телевизије са националном покривеношћу, као и сви медији које су напредњаци ставили под директну партијску контролу. Погледајте у какву карикатуру се рецимо претворила некада бар у одређеној мери озбиљна „Политика“ – указује Сејдиновић.

Све ово је, сматра, део акције замене лојалиста – суперлојалистима.

– Лојалисти су били спремни да слушају и раде шта им се каже, али не и да – фигуративно речено, али и не само фигуративно – „пуцају у месо“ када им се то нареди. Суперлојалисти једва чекају наредбу да изваде оружје на грађане. Суперлојалисти у полицији одиста пуцају у месо, а они у медијима грађанима директно у мозак – каже Недимовић.

Наступом нове генералне директорке Јавног сервиса бавио се и Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ), који је оценио да је интервју са Грчић имао промотивни карактер.

БИРОДИ је овај интервју анализирао применом БЕМС методологије уз подршку алата вештачке интелигенције за транскрипцију, класификацију тема и иницијалну статистичку обраду садржаја, док су интерпретацију налаза и финалну евалуацију извршили истраживачи те организације.

„Налази показују да је интервју имао доминантно промотивни карактер, уз низак ниво плурализма актера и ограничену критичку дистанцу новинара. Садржај је готово у потпуности заснован на изјавама директорке РТС, док су критички ставови о раду јавног сервиса присутни углавном кроз њену интерпретацију, без укључивања других релевантних актера“, пише у анализи.

Тематски, садржај је доминантно фокусиран на легитимисање институционалне улоге РТС-а и менаџерску визију нове директорке, док су питања о конкретним критикама јавности, уредничкој одговорности, механизмима заштите професионалних стандарда и проверљивим показатељима поверења и гледаности остала недовољно разрађена, сматра БИРОДИ.

Мања Грчић је, подсетимо, на дужност генералне директорке РТС-а ступила крајем фебруара, а претходно је њена кандидатура оспорена у делу јавности због сумње да не испуњава услове конкурса о стручној спреми. На ове наводе до данас није одговорила.

За утиске о првом наступу нове директорке питали смо и Драгана Бујошевића кога је на тој функцији наследила, али он није одговорио до објаве овог текста.

Уз поруке и конкретни потези

– Изјаве нове генералне директорке РТС-а да јавни сервис треба да буде неутралан, професионалан и сервис свих грађана свакако су поруке које поздрављамо. Међутим, да би такве поруке имале стварно значење, неопходно је да их прате конкретни потези који ће показати да РТС заиста функционише као јавни сервис, а не као институција која је затворена за критику или унутрашњи професионални плурализам – каже Тамара Филиповић Стевановић, генерална секретарка Независног удружења новинара Србије.

Она додаје да посебно забрињавају информације које је НУНС добио од запослених у Радио Београду о нетранспарентним организационим и програмским променама, као и о атмосфери притиска и неизвесности међу запосленима.

– Таква пракса не доприноси јачању професионализма, нити враћа поверење у јавни сервис. Подсећамо да РТС има појачану обавезу да обезбеди транспарентне процедуре, уредничку аутономију и достојанствене услове рада за своје запослене. Свако решење које се у редакцијама доживљава као притисак или кажњавање новинара због њиховог професионалног рада може имати ефекат застрашивања и водити аутоцензури, што је супротно улози јавног сервиса у демократском друштву – указује Филиповић Стевановић.