Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Саговорници суботичког Маглочистача: Новинари данас под већим притиском него 1990-их
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

27. 02. 2026.

Извор: Бета

Саговорници суботичког Маглочистача: Новинари данас под већим притиском него 1990-их

Безбедност новинара у Србији је озбиљно угрожена, а притисци, претње и напади на медијске раднике данас су интензивнији и комплекснији него током 1990-их година, оценили су саговорници суботичког портала Маглочистач.

По подацима Независног удружења новинара Србије (НУНС), током јануара ове године забележено је 38 инцидената који су укључивали новинаре и медијске раднике: осам физичких напада, осам претњи смрћу и угрожавања безбедности, три друге претње новинарима, четири претње медијима, као и 15 напада на медије и медијске организације.

У истом месецу регистрован је и низ координисаних напада на Инстаграм налоге медија и новинара, који, према оцени НУНС-а, указују на организовану злоупотребу ботовских и лажних налога са циљем суспензије или гашења налога и застрашивања редакција.

Саговорници Маглочистача оцењују да је, упркос ратовима, санкцијама и политичким превирањима 1990-их, ситуација данас у појединим сегментима тежа.

Суботички новинар Златко Ромић, данас члан редакције листа „Хрватска ријеч“, а током 1990-их запослен у недељнику „Суботичке новине“, каже да је „данас горе“.

Ромић је казао да је извештавао са студентских протеста 1996/97. и протеста 2000. године, непосредно уочи пада Слободана Милошевића.

„Није било лако ни тада ни сада. Технички је данас лакше бити новинар, али је ситуација много тежа јер се круг насиља шири на све слојеве друштва. Више нису у питању само новинари, већ и грађани“, рекао је Ромић.

Навео је да су крајем 2025 у Суботици забележени напади на новинарке и грађане, као и паљење аутомобила јавне тужитељке што је непојмљиво за тај град који важи за релативно миран.

Док су 1990-их инциденти, како је оценио, били углавном плод појединачних фрустрација, данас делују организовано.

„Питам се постоје ли листе и ко је следећи“, казао је Ромић додавши да је посебно поразно што се, по његовој оцени, режим окренуо против младих, а грађани су изгубили поверење у институције.

Суботичка новинарка Александра Исаков је казала да је извештавање с великих скупова одувек било захтевно и потенцијално опасно, али да је данас медијско окружење знатно сложеније.

Напоменула је и да „деведесетих година прошлог века није свако ко има мобилни телефон могао да буде ‘новинар’ „, док се „данас манипулише сликом, тоном и изјавама, а веродостојност сваког податка мора се вишеструко проверавати“, навела је Исаков.

Новосадски камерман Александар Милановић је казао да су 1990-те биле изузетно опасне, посебно током сукоба на Косову и НАТО бомбардовања СРЈ, када је рад на терену представљао озбиљан ризик по живот.

Данас су, међутим, ризици другачије природе, те му је „најтеже снимати скупове повезане са Српском напредном странком“ јер је „друштво толико подељено да сте, ако радите за Н1, одмах проглашени издајником. Све је могуће – од вређања до физичког напада“, казао је Милановић.

Он је оценио да је однос државе према неистомишљеницима: „све је исто, али и ништа није исто“ – механизми дискредитације су слични као 1990-их, али су друштвене мреже донеле нову димензију притиска и таргетирања новинара.

Председник Управног одбора АНЕМ-а и члан Сталне радне групе за безбедност новинара Веран Матић је казао да су сада напади „много опаснији и комплекснији“.

Током 1990-их репресија је била усмерена пре свега на медије кроз забране рада, казне и политичке притиске, док се данас, навео је он, комбинују институционални, економски и дигитални напади.

Матић је подсетио да су током 1990-их убијени многи медијски радници, међу којима Дада Вујасиновић, Славко Ћурувија и Милан Пантић, а ти случајви и даље оптерећују јавност.

„Мени је тада стигао метак у коверти. Данас се ужасне претње појављују из минута у минут са анонимних налога и Телеграм група и готово је немогуће одбранити се“, казао је он.

По речима Матића, формални механизми заштите данас постоје, али не функционишу ефикасно.

Током 2025. донете су свега две правоснажне пресуде за угрожавање безбедности три новинара – у случајевима напада на Верицу Маринчић и Миодрага Блечића из ИН медија, као и на камермана Н1 Марјана Вучетића.

„Питање је времена када ће неко озбиљно страдати“, упозорио је Матић.

Саговорници Маглочистача су указали да без ефикасног кажњавања починилаца и веће институционалне заштите, постоји реална опасност од даље ескалације насиља.

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси