Вести
05. 11. 2025.
Негативне оцене и замерке: Шта пише у извештају ЕК о напретку Србије у делу о медијима
Европска комисија објавила је извештај о напретку Србије у процесу приступања Европској унији. Део који се односи на медије и слободу изражавања почиње оценом да је "окружење за медије и њихово слободно, независно и професионално деловање ограничено".
Шта још пише у делу посвећеном медијима у Србији:
Застрашивање новинара
Случајеви претњи, застрашивања, говора мржње и насиља над новинарима су се повећали и власти их не осуђују доследно. Новинарке и локални новинари су посебно рањиви на такве нападе.
Понављане изјаве високих званичника о раду новинара и медијских радника имају ефекат застрашивања и утишавања слободе изражавања. Неколико страних новинара, укључујући и из држава чланица ЕУ, било је спречено да уђе у Србију пре протеста. Лични подаци новинара су били објављивани, укључујући и од стране неких медија.
Број напада и притисака се повећао током 2025. године у односу на исти период претходне године, укључујући физичке нападе, од којих су неки извршени у присуству полиције која није реаговала. Такође су пријављени случајеви употребе полицијске силе против новинара, спречавања медијских радника да извештавају о протестима, као и привођења новинара.
Поступци које су покренула тужилаштва у овом периоду резултирали су само једном пресудом и једним одложеним кривичним гоњењем. Није било напретка у процесуирању три убиства новинара, а једно од ових кривичних дела је застарело. Случајеви СЛАПП тужби све више ометају рад истраживачких медија. Србија мора да усклади прописе са Анти-СЛАПП Директивом и Препоруком, укључујући рану обуставу очигледно неоснованих тужби и обезбеђивање правних средстава против злоупотребе судских поступака.
Законодавни оквир
Србија је у јуну 2025. изменила медијско законодавство како би га додатно ускладила са правним тековинама ЕУ и европским стандардима. Крајем процеса одржане су веома кратке консултације са медијским удружењима, али је целокупан поступак био нетранспарентан, неинклузиван и није поштовао законску обавезу спровођења јавне расправе, осим у случају Закона о јавним медијским сервисима.
Након измена из 2023. године које су омогућиле да државна предузећа буду власници медија, уведене су додатне заштитне мере за очување медијског плурализма и уређивачке независности; међутим, њихова примена у пракси тек треба да буде праћена. У међувремену, телевизијски канали који се сматрају критичним према властима уклоњени су у априлу 2025. са једне кабловске платформе након куповине те платформе од стране Телекома Србија, чији је већински власник држава.
Србија није донела нови акциони план за медијску стратегију откако је претходни истекао крајем 2022. године. Народна скупштина није изабрала нови Савет регулаторног тела РЕМ до законског рока 4. новембра 2024, те Србија од тада нема тело надлежно за доношење одлука у регулатору. Одбор Скупштине је тек 25. новембра 2024. расписао конкурс за избор чланова. Седам од 18 кандидата повукло је своје пријаве наводећи нерегуларности на које одбор није реаговао, те је конкурс поништен. Више кандидата и предлагача иницијално се повукло и при поновљеном конкурсу. Међутим, уз међународно посредовање, поступак је настављен и напредовао до фазе ужег избора кандидата.
Имплементација закона и институција
Медијски закони из 2023. године примењују се недоследно. РЕМ није у потпуности извршавао свој мандат, а озбиљне сумње у његову стварну независност су опстале. У 2024. години РЕМ је изрекао само пет мера и није у довољној мери санкционисао честа кршења правила, као што су емитовање садржаја усмерених против новинара и цивилног друштва на националним фреквенцијама, или ријалити програма склоних насиљу. У новембру 2024. скупштински одбор за културу и информисање дао је сагласност на нови статут Савета РЕМ, који садржи одредбе о тајности појединих докумената, чиме се нарушава транспарентност.
РЕМ је објавио целокупан извештај о медијском мониторингу избора тек 14 месеци након избора у децембру 2023. Конкурс за пету националну фреквенцију, покренут 2022, и даље није окончан без оправданог разлога за кашњење.
Србија није предузела мере за сузбијање страних манипулација информацијама и мешања. Напротив, РЕМ је одобрио лиценцу телевизији РТ (Руссиа Тодаy) да покрене програм на српском језику на кабловском систему Телекома, где је држава већински власник.
Чак 41% притужби новинара поверенику за информације од јавног значаја односило се на „институционално ћутање“ органа власти. Приступ осетљивим информацијама одбијан је у случајевима који се тичу еколошке штете, капиталних пројеката, трошења јавних ресурса или суфинансирања медијских пројеката.
Јавни медијски сервис
Србија је у јуну 2025. усвојила измене Закона о јавним медијским сервисима како би се ојачала институциона и функционална независност јавних сервиса. Остаје да се види да ли је тренутна претплата довољна за финансирање јавних сервиса или ће им и даље бити потребна додатна државна средства, што би спречило потпуну финансијску независност.
Забринутост због уређивачке аутономије, ограниченог плурализма и пристрасног извештавања у корист власти је порасла. Током 2024. године, 94% времена у централним информативним емисијама РТС припало је владајућој већини, наспрам само 6% за опозиционе странке.
У марту и априлу 2025. студенти и грађани блокирали су главне зграде РТС и РТВ захтевајући објективније извештавање о протестима. Двонедељна блокада РТС-а резултирала је поновним расписивањем конкурса за избор Савета РЕМ. Трајна радна места главних уредника РТВ (која су попуњена вршиоцима дужности од 2023.) и програмског директора нису попуњена.
Економски фактори
Политички и економски утицај на медије, укључујући утицај на уређивачку политику, представља озбиљну забринутост. У августу 2025. процурео је телефонски разговор директора приватне медијске групе и Телекома Србија о кадровским променама у тој медијској групи, што је изазвало забринутост због политичког притиска на медије критичне према власти.
Велики број регистрованих медија и ограничено огласно тржиште стварају економску несигурност, посебно на локалном нивоу, због чега медији често зависе од јавног суфинансирања.
У јануару 2025. Србија је успоставила Јединствени информациони систем о јавном суфинансирању медија. Министарство информисања и телекомуникација повећало је буџет за суфинансирање на националном нивоу за 2025. годину. Међутим, нови конкурси објављени у 2024. значајно су смањили средства у више општина, а преостала средства додељивана су кроз мање транспарентне процесе, попут набавки информативних услуга и оглашавања.
Поједини медији који су кршили Кодекс новинара наставили су да добијају јавна средства, иако Закон о јавном информисању и медијима прописује да поштовање етичких стандарда буде критеријум за доделу средстава. Медијска удружења су пријавила нерегуларности и недостатак транспарентности. Информације о другим изворима јавног финансирања, укључујући оглашавање, и даље морају бити транспарентније и свеобухватније у медијском регистру. Регистар не открива стварно власништво над свим медијима, јер су многи власници приказани као ћерке компаније. Надзорне контроле регистра још нису започете.
Професионалне организације и радни услови
Савет за штампу наставио је да ефикасно прати поштовање Кодекса новинара Србије у штампаним медијима. У 2024. години Савет је примио 88 жалби (125 у 2023) и готово у свим случајевима утврдио кршење више тачака Кодекса.
У фебруару 2025. године, у оквиру шире коалиције организација цивилног друштва, више медијских удружења најавило је повлачење из свих радних група Владе и сталне радне групе за безбедност новинара, тврдећи да власт не поштује основне демократске стандарде и принципе владавине права.
Новинари и други медијски радници раде у отежаним условима, често без адекватних уговора и са нестабилним финансирањем. Поједина отпуштања новинара, укључујући и на јавном сервису, наводно су спроведена као одмазда због њихових личних друштвених и политичких ставова.
Цео извештај ЕК о Србији доступан је на овом линку.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.