Вести

21. 10. 2025.

Аутор: Николија Чодановић Извор: Цензоловка

Први дан усаглашавања кандидата за Савет РЕМ-а: Прошли фаворити власти, али и неколико независних

Усаглашавање кандидата за Савет РЕМ-а у пет категорија показало да, ако се буде поштовала процедура до краја и ако нико од кандидатуре не одустане, у Савет РЕМ-а могу да прођу бар два независна и стручна кандидата.

Кандидати новинарских удружења су Ђорђе Влајић и Милева Малешић, а удружења која се баве заштитом деце Душан Алексић и Дубравка Валић Недељковић. Прошли су и фаворити власти Стевица Смедеревац и Милош Гарић.

Усаглашавање кандидата за Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) у свих девет категорија почело је јутрос у Народној скупштини. Овлашћени предлагачи бирали су у свакој категорији по два кандидата. Међу њима ће Скупштина на крају одабрати по једног који улазе у Савет.

Представници независних институција усагласили су се да кандидати буду Стевица Смедеревац и Гордана Предић. 

У категорији у којој су предлагачи цркве и верске заједнице постигнут је договор да њихови кандидати буду Снежана Миљковић и Мељвуд Дудић. 

Овлашћени предлагачи у категорији издавача електронских медија на гласање у Скупштини послали су Милоша Гарића и Јовану Витез.

Прегласавањем су завршене преостале две категорије. Представници предлагача испред удружења за заштиту деце већински су изгласали Душана Алексића и Дубравку Валић Недељковић, док су новинарска удружења већином гласала у корист Ђорђа Влајића и Милеве Малешић.

Сутра ће бити изабрани и кандидати у преостале четири групе предлагача: универзитети, удружења која се баве заштитом слободе изражавања, савети националних мањина и удружења композитора и филмских, сценских и драмских уметника.

Како се бирају

Према Закону о електронским медијима овлашћени предлагачи треба заједничким договором да утврде коначан предлог два кандидата за члана Савета. Уколико то није могуће, коначан предлог два кандидата из категорије утврђује се гласањем. 

Избор Савета ставља се на дневни ред прве наредне седнице Народне скупштине након одржавања јавног разговора са предложеним кандидатима.

Независне институције: Стевица Смедеревац и Гордана Предић

Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног значаја и Повереница за заштиту равноправности бирали су између Стевице Смедеревца, Жарка Симовића и Гордане Предић, након што је Одбор утврдио да Јелка Јовановић не испуњава законом прописане услове.

Брзо су се усагласили да су кандидати Стевица Смедеревац и Гордана Предић.

Стевица Смедеревац

Предложили су га Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја. Од 2012. запослен у РЕМ-у, што је довело до многих примедби независних кандидата и предлагача. 

Представници власти, међутим, хвалили су га као изузетног кандидата, тако да се сматра фаворитом у овој категорији.

Он је правник и магистар менаџмента у култури и медијима, који у биографији наводи да је од 1990. до 2012. године радио је на РТВ Војводине и на РТС-у (раније ТВ Београд). 

У РЕМ-у је 12 година био начелник Службе за надзор и анализу, после чега је постављен за помоћника директора РЕМ-а за надзор и анализу. 

Након масовних убистава у мају 2023, РЕМ је, на захтев парламента, представио извештај о надзору националних телевизија Пинк, Хепи, Прва и Б92, са фокусом на извештавање о насиљу.

Смедеревац је тада одговорио на критике да ове телевизије не поштују законе и програмске елаборате, што су услови за поседовање дозвола за емитовање с националном покривеношћу речима. 

Он је тврдио да су ти медији озбиљно схватили своје дозволе и елаборате и већином испунили све законске услове, по свим параметрима „и то је добра вест и велико олакшање“.

Смедеревац је поднео кандидатуру за члана Савета РЕМ-а и у претходном процесу 2024. године, међутим, Одбор за културу и информисање поништио је одлуку о избору чланова Савета РЕМ-а.

Гордана Предић

Гордану Предић је предложила Повереница за заштиту равноправности. Била је државна секретарка за информисање и медије, као и државна секретарка за међународну сарадњу и европске интеграције у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Она је одговорна за усклађивање законодавства са ЕУ стандардима.

Пре тога је радила на РТВ Политика, у листовима Политика, Базар, РТВ Ревија, Хоризонт и Сат, као и на Радио-телевизији Војводине. 

Била је међу 16 кандидата који су у јуну желели да напусте избор Савета РЕМ-а због нерегуларности у процесу.

Издавачи електронских медија: Јована Витез и Милош Гарић

Овлашћени предлагачи у категорији удружења издавача електронских медија усагласили су се да кандидати за Савет РЕМ-а буду Јована Витез и Милош Гарић.

Поред њих била је предложена и Татјана Јордовић Николић, која није прошла у ужи избор.

Милош Гарић

Кандидат који је током другог процеса избора чланова Савета РЕМ-а био међу онима који су изазвали највише критика независних предлагача и кандидата.

На функцији државног секретара био је од августа 2024. до избора нове Владе Србије у априлу 2025, када је постао саветник за информисање новог министра информисања и телекомуникација Бориса Братине. Током кандидатуре био је саветник министра информисања.

У јануару 2025. потписао је „петицију подршке праву на живот председника Србије Александра Вучића“, коју је покренуо Институт за политичко умрежавање, „упозоравајући на растућу дехуманизацију и претње упућене председнику и функцији коју обавља“. 

Милош Гарић је провео више од 5.000 минута гостујући на телевизијским каналима (Информер, Пинк, Хепи, Прва, Б92) познатим по континуираном кршењу медијских професионалних стандарда.

Ово су подаци који, према његовим критичарима, говоре довољно да РЕМ са њим не може да буде независна институција. 

Поред тога, уочено је неколико нерегуларности у кандидатури Милоша Гарића. Он је власник фирме Гарнетс, регистроване за производњу телевизијског садржаја — делатности која је неспојива са чланством у Савету РЕМ-а према Закону о електронским медијима. 

Гарић је покушао да угаси фирму 21. маја 2025. године, али је Агенција за привредне регистре (АПР) одбила захтев због непотпуне документације.

Дан раније, 20. маја 2025. године, Гарић је потписао изјаву — под пуном кривичном и материјалном одговорношћу — у којој тврди да не постоје правне препреке за његову кандидатуру. То указује да је изјава садржала неистините информације када је потписивана, јер је фирма у том тренутку и даље била активна и у његовом власништву.

Ово, међутим, нису били довољни разлози да не буде одбачен као кандидат. 

Гарић је имао и кључну улогу у спорним изменама медијских закона, које су критиковане због нетранспарентности и изостанка јавне расправе, због чега је протестовала Коалиција за слободу медија.

Јована Витез

Витез је каријеру у електронским медијима, према њеној званичној биографији, почела 1997. године у радију Академац. Након тога била је новинарка, водитељка и уредница у различитим медијима. Од 2008. године до данас ради као уредница у медијској групацији Маxим медиа плус.

Кандидаткиња АДЕМ-а, Цомнет-а и Удружења медија и медијских радника.

И њена пријава је критикована због сукоба са чланом 15 Закона о електронским медијима, у ком се наводи да члан Савета не може бити „запослен, лице под уговором или лице које има интерес у правним лицима која се баве делатношћу производње, дистрибуције или емитовања радио и телевизијског програма или са њима повезаним делатностима”.

Њен тренутни послодавац је Маxим медиа плус, медијска организација која је кроз власничку структуру повезана са Студијом Б и радио-станицама Јат, 5, ТДИ, Лола, Каролина, Севен Ниш, као и ХИТ ФМ, преко фирме Неw Агенцy.

Заштита деце: Душан Алексић и Дубравка Валић Недељковић

Састанак овлашћених предлагача удружења која се баве заштитом деце је трајао много дуже него усаглашавања осталих категорија. Удружења су требала да се усагласе за два кандидата између Душана Алексића, Дубравке Валић Недељковић, Милоша Радуновића и Тање Јанковић.

Међутим, до усаглашавања овог пута није дошло, па се прегласавало. Већину гласова освојили су Душан Алексић и Дубравка Валић Недељковић, кандидати који су у јуну иступили из процеса избора за чланове Савета, тврдећи да је начин избора незаконит, те да је и правно и политички компромитован.

Адвокатица Марија Петровић, сарадница Мреже организација за децу Србије, наводи за Цензоловку да су Алексић и Валић Недељковић добили подршку 37 организација, а кандидати Јанковић и Радуловић 31 организације.

„Наша група предлагача је прилично бројна и заправо у првој фази избора када су формиране листе предлагача било је пуно неправилности”, наводи Петровић. Неправилности су се, како каже, тицале тога што за велики број малих општинских удружења није било извесно да ли су уопште активна, односно да се касније у селекцији испоставило да не испуњавају законске критеријуме.

Иако је групација организација која је предложила кандидате Алексића и Валић Недељковић знала да пред данашњи састанак има већину, били су посебно обазриви.

„Знали смо пред сам састанак да ће другу групацију организација практично представљати једна особа и сматрали смо да није у складу са духом закона”, каже адвокатица Петровић. Она наводи да то јесте у складу са Законом о општем управном поступку, али да је смисао данашњег састанка требало да буде усаглашавање ставова и заједнички предлог.

Наша саговорница наводи да је Игор Јурић представљао своју и 29 других организација, од којих је добио писана овлашћења. Истиче да то није добра пракса.

„Ушли смо у фазу прегласавања аутоматски заобишавши оно што је смисао ове фазе, а то је да се евентуално разговара о предложеним кандидатима да би два најбоља кандидата ишла у скупштински пленум на гласање”, објашњава Петровић.

Удружења су предложила да се та пракса да један човек на оваквој врсти састанка представља 30 организација мења, јер би и остале организације требале да узму активно учешће у оваквим процесима.

Петровић: ОЕБС није дозволио тумачење закона у складу са политичким потребама

Петровић каже да су представници ОЕБС-а били на свим састанцима данас и њихов допринос види у томе што ОЕБС није дозволио да „скупштински органи тумаче закон у складу са својим дневнополитичким потребама”, већ да се исти закони примењују на све предлагаће и кандидате.

„Нама је најважнија ствар да цео процес буде у највећој могућој мери легалан јер на тај начин једино можемо да обезбедимо да сам састав Савета РЕМ-а буде легитиман, да можемо да се ослонимо на интегритет људи који су у њему за један јако важан задатак као што је регулација електронских медија”, закључује саговорница Цензоловке.

Душан Алексић

Доктор наука комуникологије. На департману за комуникологију и новинарство на Филозофском факултету у Нишу ради од 2013, где је постао доцент 2021. године. Од октобра 2023. управник Центра за медијска истраживања Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

Од 2012. до 2014. био је новинар на Нишкој телевизији.

Поднео је кандидатуру за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије и у претходном поништеном процесу. Био је на списку кандидата који су повукли кандидатуру у тренутном процесу.

Дубравка Валић Недељковић

Била је редовна професорка на Филозофском факултету у Новом Саду на одсеку за медијске студије од 2005. до 2018. године. 

Пре тога, на Радио-телевизији Војводина, у Радио Новом Саду, била је запослена као новинарка и уредница информативно-политичке редакције. Добитница је многих новинарских награда за информативни радио-програм и радио-репортажу. 

Објавила је осам књига и више од 300 академских радова о новинарству и медијима.

Једна је од оснивачица Новосадске новинарске школе и Удружења „Женске студије и истраживања“.

Новинарска удружења: Ђорђе Влајић и Милева Малешић

Независно удружење новинара Србије и Удружење новинара Србије предложили су Ђорђа Влајића и Милеву Малешић, док је Професионално удружење новинара Србије ПРОУНС подржало Мају Мишковић Марковић.

Већину гласова су имали НУНС и УНС, јер је Одбор претходно утврдио да Друштво новинара Војводине и Друштво новинара Ниша нису испуњавали законске критеријуме, као ни њихова и ПРОУНС-ова кандидаткиња Нада Вујовић.

Бодрожић: Власт неће допустити да РЕМ буде ван контроле

Жељко Бодрожић, председник НУНС-а, каже за Цензоловку да није било могућности усаглашавања, јер према његовом мишљену и ПРОУНС је нелегитимни предлагач.

Он наводи да овакав резултат даје наду да независни кандидати имају шансе да буду у Савету РЕМ-а.

Каже да је власт одустала од обесмишљавања процеса, али сматра да неће остати у дефанзиви до краја процеса, јер власт неће препустити да РЕМ буде мимо њихове контроле.

„Наш циљ је да у свакој области буду два добра кандидата да на скупштинском пленуму немају другог избора и тиме неће направити никакву штету”, каже Бодрожић.

Ово је друга категорија у којој су оба кандидата предложиле невладине организације које су указивале на нерегуларности током процеса новог избора кандидата за чланове Савета РЕМ-а.

Ђорђе Влајић

Новинар у пензији, са више од 47 година новинарског и уредничког искуства на јавним сервисима. Ради у Фонету. 

На Радио Београду био је уредник и водитељ главних информативних емисија, а после промене руководства 1991. дао је оставку на уредничко место због неслагања са променом уређивачке политике. Отпуштен је 1993. године.

Влајић је био дописник ББЦ-ја од 1993. до 2010, затим се до 2015. године вратио на Радио Београд. Кратко је био и председник НУНС-а 2010. године.

Био је члан радне групе за израду нацрта медијских закона о електронским медијима и јавним сервисима.

Милева Малешић

Активисткиња и новинарка у пензији. Радила је у локалном недељнику „Полимје“ и на Радио Полимју као новинарка, уредница и директорка од 1979. до 2008. године. Директорка и главна и одговорна уредница ТВ Форум била је до 2024. године.

ТВ Форум је прва и једина телевизија цивилног сектора коју су основале жене да би производиле специјализовани програм који промовише права жена и родну равноправност.

Добитница је многих новинарских награда. Иако је потпредседница Одбора за информисање Сања Јефић Бранковић покушала да оспори кандидатуру Милеве Малешић, зато што је „власница ТВ Форума’’, НУНС је истакао да Малешић никада није могла бити сувласница ове телевизије, јер је њен издавач – удружење грађана.

„Документација о промени уредника (у новембру 2024, када се Малешић пензионисала, прим. нов.) благовремено је достављена АПР-у и РЕМ-у. Међутим, на сајту РЕМ-а подаци нису измењени пошто не постоји Савет РЕМ-а који треба да констатује ову измену.

ЦРКВА И ВЕРСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ: Након поновљеног договора – Снежана Миљковић и Мевљуд Дудић

У категорији „Црква и верске заједнице“ кандидати су били Сања Лубардић Анђелковић, Снежана Миљковић, Мевљуд Дудић и Сумеја Смаилагић. Након што су представници овлашћених предлагача убрзо напустили салу, новинарки Цензоловке је саопштено да су се усагласили и да су кандидати Сања Лубардић Анђелковић и Мељвуд Дудић.

Међутим, након тога су представници предлагача, међу којима и Српска православна црква, замолили да се понови састанак, „јер су погрешили”. Са тим се сагласио и представник Мешихата исламске заједнице у Србији. На поновљеном састанку, договорено је да уместо Сање Лубардић Анђелковић кандидаткиња буде Снежана Миљковић.

Снежана Миљковић

Запослена је Храму Светог Саве у Београду од 2018. године као шефица протокола/координаторка.

Завршила је Факултет за менаџмент, Универзитет УНИОН – Никола Тесла и постала дипломирани економиста, а на Вишој пословној школи у Сремским Карловцима стекла звање оперативни менаџер.

Била је наставница енглеског у ОШ „Мића Стојановић“ у Умчарима и Средњој економској школи у Гроцкој. Радила је и 17 година као шефица протокола у Градској општини Гроцка.

Радила је у редакцији магазина  Била је новинарка – сарадница ТВ Храм Српске Православне Цркве, Радија Пулс из Гроцке, заменица главног и одговорног уредника парохијског часописа Храма Светог Саве – Светосавац; ауторка и координаторка пројекта Одуховљење; ауторка књига за децу „Светитељи и животиње”, „Божија башта“ и ,,Снежна молитва“. Она је писала текстове за многобројне песме, каже се у биографији, где се истиче и да је једна од аутора монографије Храма Светог Саве.

Поднела је кандидатуру за члана Савета РЕМ-а и у претходном процесу 2024. године, међутим Одбор за културу и информисање поништио је одлуку о избору чланова Савета РЕМ-а.

Мевљуд Дудић

Доктор је исламских наука. Од оснивања часописа Глас Ислама 1996. године члан је редакције и колумниста. Професор је комуникологије на Универзитету у Новом Пазару.

Краљевски исламски центар за стратешке студије у Аману сврстао га је у 500 најутицајнијих муслимана у свету.

За декана Факултета за исламске студије именован је 2006, а 2008. за ректора Интернационалног универзитета у Новом Пазару, на чијем челу је био у два мандата, до 2014. 

Почетком те године изабран је за председника Мешихата Исламске заједнице у Србији, пише Истиномер.