Вести
25. 08. 2025.
Шта све крше медији објављивањем интимних снимака и коме и како се жалити
Објављивањем нечијих интимних снимака или фотографија, без пристанка особе која се на њима налази, медији крше више закона и одредби Кодекса новинара и новинарски Србије, те самим тим то представља непрофесионално, недоступиво и неетично понашање.
Који су то закони?
Члан 144 Кривичног законика прописује да „ко неовлашћено начини фотографски, филмски, видео или други снимак неког лица и тиме осетно задре у његов лични живот или ко такав снимак преда или показује трећем лицу или му на други начин омогући да се са њим упозна, казниће се новчаном казном или затвором до једне године“.
Такође, члан 145 истог закона каже:
„Ко објави или прикаже спис, портрет, фотографију, филм или фонограм личног карактера без пристанка лица које је спис саставило или на кога се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на портрету, фотографији или филму или чији је глас снимљен на фонограму или без пристанка другог лица чији се пристанак по закону тражи и тиме осетно задре у лични живот тог лица, казниће се новчаном казном или затвором до две године“.
За исто поступање медија надлежан је и Закон о јавном информисању и медијима. Овај пропис у члану 90 истиче да „објављивање информације којом се врши повреда части, угледа или пијетета, односно лице приказује у лажном светлу приписивањем особина или својстава које оно нема, односно одрицањем особина или својстава које има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи“.
Члан 91 прописује да „информација из приватног живота, односно лични запис (писмо, дневник, забелешка, дигитални запис и сл.), запис лика (фотографски, цртани, филмски, видео, дигитални и сл.) и запис гласа (магнетофонски, грамофонски, дигитални и сл.), не може се објавити без пристанка лица чијег се приватног живота информација тиче, односно лица чије речи, лик односно глас садржи, ако се при објављивању може закључити које је то лице“.
Како се крши Кодекс новинара Србије?
Приказивањем интимних снимака у медијима крши се и неколико етичких и професионалних стандарда које прописује Кодекс новинара и новинарки Србије.
Према том документу, новинари/новинарке морају да поштују принцип ненаношења штете угледу и достојанству личности и не учествују у ширењу неистина или континуираном злонамерном нарушавању репутације особа о којима извештавају.
Новинари/новинарке морају и да поштују приватност људи о којима пишу.
У прикупљању података, фотографија, докумената, звучних и видео записа и њиховом објављивању, како се истиче у Кодексу, новинари/новинарке морају да користе само часна средства.
„Новинари/новинарке и уредници/уреднице не смеју да објављују материјале прибављене уз помоћ скривених камера, прислушних уређаја, односно неовлашћеним прислушкивањем или снимањем, изузев када се тиме штити јавни интерес, нпр. објављивање информација о угрожености живота и здравља становништва, корупцији, злоупотреби положаја и слично. Овакав изузетак примењује се у складу са правилима која прописује овај Кодекс“, пише у Кодексу.
Коме и како се жалити?
У случају ТВ и радио садржаја, физичка и правна лица имају право да Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ) подносе представке у вези са садржајем програма и понашањем емитера ако сматрају да се тим програмима вређају или угрожавају њихови лични интереси или општи интерес.
Приспелу представку или приговор надлежна Стручна служба Агенције одмах упућује на изјашњавање емитеру. Емитер је дужан да се о достављеној представци или приговору изјасни у року од 15 дана.
„Ако се емитер не изјасни или обавести РЕМ да је представка неоснована, а Савет РЕМ и поред тога сматра да је основана, Савет је дужан да предузме одговарајуће мере према емитеру као и да подносиоца представке упути на који начин може правно да заштити свој интерес“, наводи се у Статуту РЕМ.
Приговори и представке могу се поднети путем сајта РЕМ на овом линку.
Што се тиче писаних гласила, односно штампаних медија и портала, Савет за штампу има Комисију за жалбе која одлучује о жалбама на текстове, фотографије и друге садржаје.
Право да подносе жалбу Савету имају сваки појединац, организација или институција, који су директно погођени објављеним садржајем на који се жале. Жалбу у име малолетног детета могу поднети родитељи или старатељи детета или неко трећи уз писану сагласност родитеља, односно старатеља.
Уколико објављени садржај повређује права одређене групе људи, жалбу може поднети организација која се бави заштитом људских права.
Грађани погођени садржајем могу се жалити на текстове и фотографије објављене у дневној и периодичној штампи, на њиховим веб-сајтовима, као и на информативним порталима и новинским агенцијама, али и на писма или коментаре читалаца.
Жалбе се подносе због повреде Кодекса новинара, због тога је потребно да пре него што поднесете жалбу погледате кодекс.
Савет не прихвата жалбе које се односе на садржаје штампаних медија од чијег је објављивања прошло више од три месеца, док се жалбе на садржаје онлајн медија могу се поднети све док су ти садржаји доступни јавности.
Жалбу можете послати на адресу: Савет за штампу, Краљице Наталије 28, 11000 Београд или електронском поштом на адресе: оффице@саветзастампу.рс или залбе@саветзастампу.рс или попуњавањем обрасца на линку.
У случајевима насиља према женама, као и осветничке порнографије, доступна је помоћ и подршка организација као што су Аутономни женски центар и ОснаЖене. Телефон за пружање правне помоћи АЖЦ је 0652656178, а мејл правнапомоц@азц.орг.рс. Психолошка помоћ и подршка организације ОснаЖене доступна је на бројевима телефона 0637674169 и 0658196872 и може се заказати сваког радног дана од 11 до 18 часова.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.