Вести

24. 07. 2025.

Аутор: Даница Ђокић Извор: Цензоловка

Вељановски: Власт се боји да у Савет РЕМ-а уђу они који не раде по диктату

Процес избора Савета РЕМ-а дешава се у околностима које су далеко од регуларних. Највећи проблем је чињеница да у условима неразвијене демократије власт третира цивилни сектор као непријатеље и субверзивне елементе, каже професор Раде Вељановски, кога су сви учесници овог избора препознали као кредибилног стручњака

Готово три месеца откако су студенти прекинули блокаду Радио-телевизије Србије, јер је Одбор за културу и информисање испунио њихов захтев, одлучивши да обустави претходни и распише нови конкурс за Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) – овај процес још увек није завршен.

Упркос напорима власти да формира Савет РЕМ-а, јер од тога зависи отварање Кластера 3 на путу евроинтеграција и добијање новца од ЕУ, пре три недеље је процес нагло обустављен, без икаквих назнака да ли ће се и како наставити.

На последњој седници, којој су присуствовали председница Скупштине Ана Брнабић, владајућа већина у Одбору и једна посланица опозиције, међународна заједница и део предлагача и кандидата, конструктивна расправа око тога ко испуњава, а ко не испуњава услове да буде учесник избора Савета РЕМ-а прекинута је жустром расправом око тумачења и примене делова закона.

Део предлагача, из редова невладиних организација, залагао се за одбијање одређених кандидата и предлагача, које је владајућа већина с друге стране срчано бранила.

Фарса о дијалогу, која је трајала дан и по, завршена је одласком са седнице представника 78 предлагача и 16 кандидата, који су претходно саопштили да због нерегуларности и незаконитости напуштају процес. Повратак су условили – спровођењем процедуре у складу са законом.

На овој седници Одбора, и власт и опозиција сложили су се око једног – неспорни стручњак за овај процес и Закон о електронским медијима (ЗЕМ), по ком се спроводи, јесте професор Раде Вељановски, који је учествовао и у раду на новом ЗЕМ-у.

Његова тумачења закона су као релевантна цитирале и Ана Брнабић и заменица председнице Одбора Сања Јефић Бранковић, док је и званично договорено да Вељановски буде позван на јавно слушање кандидата како би дао мишљење на проистекле дилеме.

Вељановски говори о томе како тумачи спорне одредбе закона око којих се спотакао избор Савета РЕМ-а, како види овај процес, понашање власти, улогу НВО и међународне заједнице.

Власт поставља свој интерес као општи 

Цензоловка: Шта мислите о досадашњем процесу избора Савета РЕМ-а?

Раде Вељановски: Овај процес је потпуно у складу са намерама власти да никако не допусти избор принципијелног, доследног, компетентног и јавном интересу посвећеног састава органа који доноси одлуке у регулатору електронских медија.

Прво се власт противила да се у измене Закона о електронским медијима унесе одредба о ресетовању Савета, иако је то било предвиђено медијском стратегијом. Када су на то морали да пристану, учинили су све да се процес пролонгира, незаконитим одуговлачењем почетка процеса кандидовања потенцијалних чланова, а затим и прихватањем незаконитих „овлашћених“ предлагача и кандидата који не задовољавају законске критеријуме.

Цензоловка: Како видите позицију предлагача у овом процесу: невладине организације које раде под огромним притиском још од упада полиције у просторије неких од њих, преко оптужби за издају земље, да стоје иза протеста који се називају терористичким, до тога да су на почетку овог процеса оптужене да су против европских интеграција Србије (од чега се током последње, неуспеле седнице Одбора одустало)?

Вељановски: Цео процес се дешава у околностима које су далеко од регуларних, а највећи проблем је чињеница што у условима неразвијене демократије власт третира цивилни сектор, односно НВО, као непријатеље и субверзивне елементе.

Нема свести о томе да су актери цивилног сектора драгоцен коректив и оквир за дефинисање легитимних интереса и потреба грађана. У савременим, цивилизованим друштвима, институције система сарађују са НВО и тако стварају бољу социјалну климу избегавајући неспоразуме и сукобе.

Овлашћени предлагачи, који су дефинисани законом, у тешком су положају када се залажу за остваривање јавног интереса, јер власт сопствени, партикуларни интерес намеће као општи, па када не може то да постигне са законитим предлагачима, конструише оне који су јој лојални, што је противзаконито.

Оптужба за успоравање европских интеграција је чиста манипулација, јер чињенице говоре да власт успорава процес непринципијелним понашањем.

Европа може да помогне, али не и да гарантује или нареди законит процес

Последња седница Одбора, након које је процес избора Савета РЕМ-а заустављен услед жучне расправе око испуњавања услова предлагача и кандидата из две од девет категорија, није предвиђена законом.

Произашла је као последица договора са затворених састанака, организованих на иницијативу међународних организација, након што је 78 предлагача и 16 кандидата саопштило да напушта процес због кршења закона.

Раде Вељановски каже да међународна заједница „чини оно што је у њеној моћи”.

„Требало би да је нама, нашој власти, институцијама и свим осталим актерима који учествују у том процесу, битно да обавимо ову активност што боље. Пошто се то не дешава, представници европских институција и организација покушавају да помогну, зато што је Србија званично у процесу европских интеграција и потписала је споразум о придруживању који обухвата и поштовање стандарда и принципа у медијској сфери.

Међутим, међународна заједница не може да буде гарант законитог процеса избора чланова Савета РЕМ-а јер је Србија суверена земља, а још није чланица ЕУ. Европа може да помаже, сугерира, указује на искуство и регулаторни оквир Европе, али не може да наређује и гарантује.”

Цензоловка: Како тумачите коментаре Европске комисије у последњем извештају за Србију, у делу који се односи на избор Савета РЕМ-а? Да ли су благе у односу на власт, као што неке међународне организације коментаришу?

Вељановски: Могуће је о коментарима Европске комисије имати различите ставове, али неки други коментари из Европе су оштрији. Чињеница је да Европа одлично зна шта се у Србији догађа. Међутим, наша власт ни једне ни друге ставове не узима довољно озбиљно, јер инсистира на суверенизму који јој је одбрана од сваког критичког мишљења из међународне заједнице, чак и онда када су примедбе и коментари крајње добронамерни. Уз то јасно показује да није искрена на европском путу.

Европска комисија је оперативна институција ЕУ и када би она заоштрила ствари, то би могло да доведе до прекида процеса интеграција и могућих санкција, а то не би било добро много више за оне који су критички расположени према власти него за њу саму.

Цензоловка: Представници власти су попустљиво и широко тумачећи закон прихватили кандидате за које се очекивало да ће бити одбијени, попут Родољуба Шабића, за ког су говорили да нема довољно адекватног искуства. Потом би исти тај широк и попустљив принцип применили на кандидате јавно наклоњене режиму, попут Милоша Гарића, некадашњег државног секретара, а сада саветника министра информисања. Како то оцењујете?

Вељановски: То је такође манипулација и покушај изигравања закона. Власт се боји да би, када би се доследно држала закона, морала да се помири са тим да ће у Савет РЕМ-а ући већина кандидата који нису спремни да раде по диктату. Зато показује спремност за нагодбе којима би она пустила неке кандидате, да би у крајњој линији њени кандидати имали већину. Ако би неко ставио примедбе на кандидате за које се власт залаже, она би могла да каже: па и ови други нису потпуно испунили услове.

То је све доказ шизофрене атмосфере у којој се овај процес догађа и потпуне неспремности за примену искустава демократског света у коме, без обзира на то ко предлаже, бира или именује чланове који одлучују у регулаторном телу, оно не ради за интересе било којих центара моћи, већ у интересу грађана. Ту нема компромиса и погађања.

Србија незрела за демократска решења 

Цензоловка: Делује да је појам „независности” кандидата у овом процесу и даље нејасан. Иако закон не дискриминише државне службенике као кандидате за чланство, било је више расправа о томе да ли у Савет може ући неко ко је био државни секретар у актуелној власти, а сада је саветник министра, или неко ко је већ годинама део структуре озлоглашеног РЕМ-а. Шта значи независан кандидат, односно члан Савета? Да ли такве ствари, у процесима попут овог, треба сагледавати строго законски или је дозвољено и етичко тумачење?

Вељановски: Сама чињеница да се питање независности члана Савета и данас сматра неразјашњеним, довољно говори о стању наше демократије и нашој укупној зрелости за примену савремених демократских решења, што је јако лоше с обзиром на то да је са изменом медијске регулације започето пре 25 година.

У развијеном свету то је опште место и сви – стручна и општа јавност – знају да се, када је реч о медијској сфери, пре свега ради о независности у односу на власт и њене структуре, али и бизнис сфере која је повезана са медијима. Дакле, то се односи и на Милоша Гарића, који је доскоро био државни секретар, а сада је саветник министра. То нема везе са дискриминацијом, већ са предупређивањем конфликта интереса, односно могућег утицаја власти на регулатора.

Што се тиче запослених у стручној служби РЕМ-а, као члан Радне групе за измену Закона о електронским медијима предложио сам да они најмање три године по одласку из РЕМ-а не могу да буду предлагани за члана Савета, јер је то такође конфликт интереса, али сам био прегласан. Иначе, у тој радној групи била су два члана који су некада радили у РЕМ-у. Ово питање треба третирати врло озбиљно и сагледавати га и законски и етички.

Цензоловка: Удружење новинара Србије је указало Одбору на неколико спорних кандидатура, оних који не поседују довољно радног искуства у електронским медијима да би били чланови Савета. И мада је Закон о електронским медијима јасан у вези с тим шта је електронски медиј, а Одбор накнадно добио и тумачење Министарства информисања о томе, одбачене су само кандидатуре оних против којих су поднети званични приговори, али су пуштени они против којих није приговорено. УНС је то оценио као дискриминаторну примену закона. Како Ви то видите?

Вељановски: Свака различита примена одредаба закона у односу на кандидате је дискриминаторна, а ако су таква тумачења давала министарства, а за то могу да буду надлежни само Министарство информисања и телекомуникација и Министарство правде, то је доказ непринципијелне спреге, заправо договора у власти да се изигра сопствени закон.

У садашњем Министарству информисања и телекомуникација нема довољно компетентне особе за тумачење медијских закона, што је такође једна од илустрација понашања власти. То је тако зато што су владаоци навикли да владају по својој вољи и интересима, а не по закону.