Вести
09. 07. 2025.
Анализа АНЕМ: Како живе и раде новинари локалних медија у Србији?
Више од петине новинара локалних медија у Србији зарађује мање од 50.000 месечно, а исто толико има плате између 51.000 и 65.000 динара, показује истраживање Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) спроведено међу 60 новинара локалних медија.
Резултати истраживања, које је објављено у оквиру „Анализе локалних медија у Србији 2024-2025: економски, друштвени и професионални положај новинара“, указују да готово 17 одсто месечно зарађује од 66.000-75.000, од 76.000 до 80.000 њих 13,3 одсто, док више од 100.000 динара има тек сваки десети запослени у локалним медијима.
На питање да ли њихова зарада може да покрије основне месечне трошкове у месту/граду у којем живе највише њих, односно трећина, рекла је „врло мали део“. Петина каже да платом покрије половину трошкова, док 23,3 одсто успева али уз „велике мере штедње“, показала је анализа АНЕМ-а.
Оваква финансијска ситуација приморала је многе да раде и више послова, па тако 15 одсто ради за више медија, а 8,3 одсто има додатни посао у сасвим другој бранши. Међутим, у околностима и условима у којима функционише медијско тржиште у Србији сигурно је и тешко наћи додатни посао за оне који су принуђени, па 60 одсто испитаника ради за једну медијску кућу.
Као највећи проблем у новинарству на локалу у Србији, према резултатима упитника, половина новинара је истакла „недовољне зараде“. На другом месту је затвореност институција према медијима, што је оценило 21,7 одсто испитаника, а 15 одсто мисли да су међу већим проблемима и притисци и претње новинарима.
С друге стране, оцењујући проблеме у својим редакцијама, скоро сваки други (48,3%) одговорио је да је то недостатак људских ресурса, 16,7 одсто оптерећеност послом, 10 одсто непостојање фиксног радног времена и слободних дана, а 8,3 одсто истиче нередовне плате.
На тежак положај указују и сами власници локалних медија. Од њих 14, колико је учествовало у посебној анкети у оквиру овог истраживања, 71,4 одсто је проценило да њихова редакција није самоодржива, а међу највећим проблемима виде нефер услове на тржишту по питању оглашавања и пројектног суфинансирања (42,9%) и недостатак финансија (35,7%).
Већина њих и нема велики број новинара, иако им је потребно, па тако од 14 власника који су учествовали у упитнику троје је рекло да нема уопште запослених. Девет медија има мање од десет људи, више од десет је у три медија, а више од 30 само у једном, те се распон расхода који иде само за плате запослених креће од 40 до 90 одсто.
Новинари на локалу суочени су и с бројним притисцима, претњама и нападима, што је постало израженије крајем прошле и у првој половини 2025. године. База Независног удружења новинара Србије (НУНС) бележи за првих пет месеци 2025. године 135 случајева напада, притисака и претњи на новинаре, од којих је 34 на локалне медије. Током целе претходне године било је 37 случајева у вези с новинарима на локалу од укупно 166 случајева.
Према бази Удружења новинара Србије (УНС), у односу на првих шест месеци прошле године повећан је број случајева угрожавања локалних медија. У 2025. години УНС је забележио 30 случајева угрожавања новинара локалних медија што је девет више него лане.
Целокупна „Анализа локалних медија у Србији 2024-2025: економски, друштвени и професионални положај новинара“ доступна је на овом ЛИНКУ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.