Вести
19. 06. 2025.
Медијски закони су, према Вучићу, за елиту, а не „нас обичне грађане“: Зашто ЕУ пристаје на игранку с властима?
Народна скупштина Републике Србије у понедељак је усвојила измене и допуне три кључна медијска закона – Закона о јавном информисању и медијима, Закона о електронским медијима и Закона о јавним медијским сервисима. Иако је власт због тога добила тапшање по рамену из Европске уније, стручњаци кажу да закони ништа неће суштински побољшати.
Србија, земља медијских слобода? Усвајање нових медијских закона ођекнуло је до Брисела.
„Јучерашње усвајање три нова медијска закона у Србији је охрабрујуц́и корак. Kључно је да Србија одржи замах, настави са спровођењем преосталих реформи и настави да иде напред на свом путу ка ЕУ“, казала европска комесарка Марта Kос.
Радост Брисела је, по свему судећи, прелазна.
„Мени је драго што смо данас добили и експлицитне похвале од стране Европске комисије за усвајање та три медијска закона“, навела је председница Скупштине Ана Брнабић.
Медијска удружења и синдикати не деле одушевљење. Србија је, кажу, искористила препоруке Европске комисије како би оправдала доношење закона по хитној процедури и без јавне расправе. Истина, из коначне верзије нестала је одредба која криминализује новинаре који пишу о кривичним поступцима, али остављен је простор за бацање пара на политичко фаворизоване медије.
„Усвојене измене представљају корак у добром правцу само у појединим сегментима, али суштински проблеми и даље остају – од неуређених јавних набавки и нетранспарентног власништва, до несанираних слабости у изборном извештавању и функционисању јавних медијских сервиса“, наводи се у саопштењу.
Држава је дала све од себе да у потпуности ограничи финансирање јавних сервиса, али се под притиском са Запада одустало, каже новинарка која је била део радне групе за један од медијских закона.
„Видимо да ипак притисак који постоји из Брисела даје некакве резултате. Да ли смо ми њима задовољни? Нисмо. Зато што какве год законе да донесемо – то је сад већ стара мантра – колико год да су закони добри или лоши, они се не примењују“, истакла је новинарка Дојче веле Сања Kљајић.
Стару мантру зна и Европска унија, па зашто онда пристаје на игранку са српским властима? Да би постигла привид утицаја, каже новинарка Данаса.
„То је оно – Европа нас као хоће да прихвати, а ми, као, хоћемо да им се придружимо. А ми сви јако добро знамо да нити Брисел нас жели, нити ми желимо у Брисел“, сматра новимарка Данаса Сафета Бишевац.
Kолико је званичном Београду заиста важна законски уређена медијска сцена?
“ Медијски закони… То је (одмахује руком) нешто што су гурали људи јер су Европљани тражили. Немам појма ни шта је садржина тих закона, јер то не интересује нас обичне грађане. То интересује елиту“, казао је председник Александар Вучић, док Kљајић наводи:
„Занимљиво је како нас председник Србије карактерише као некакву елиту. Ја сам потпуно сигурна да он одлично зна шта стоји у тим законима, зато што законе морате да познајете да бисте их кршили“.
А управо на основу новог закона могла би да падне велика сеча запослених на Радио-телевизији Војводине. Од 1. јануара престаје суфинансирање покрајинског јавног сервиса из републичког буџета, па је генерални директор већ затражио отпуштање 100 људи.
„Људи на РТВ-у су због тога бесни и ми ту нећемо стати. Овај плато где се сад налазимо вероватно ће ускоро бити пун људи који ће рећи ‘не’ оваквој срамној одлуци нашег менаџмента“, поручио је Дарко Шпер испред синдиката Независност.
Медијска удружења и синдикати тражили су повећање претплате за јавни сервис са 350 на 500 динара, а одбијање тог предлога називају популистичком мером са озбиљним последицама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.