Вести
18. 06. 2025.
Сњежана Миливојевић: Медијско тржиште у Србији лоше регулисано и под великом политичком контролом
Све четири националне комерцијалне телевизије у власништву су српских компанија које имају блиске политичке, па чак и породичне везе са владајућом елитом. У целини, највеће телевизије снажно подржавају и пропагирају политичку агенду председника Вучића, каже се у тексту који је за овогодишње истраживање Ројтерсовог института за студије новинарства написала др Сњежана Миливојевић.
Србија је ове године први пут укључена у највеће светско истраживање о коришћењу вести које већ 14 година спроводи Ројтерсов институт за студије новинарства Универзитета у Оксфорду.
Истраживање је обухватило 2.010 испитаника а обављено је у периоду од 22. јануара до 19. фебруара 2025.
Преносимо текст са стране о Србији из истраживања „Дигитал Нењс Репорт 2025„, који је писала др Сњежана Миливојевић, домаћа експерткиња у пројекту:
Медијско тржиште у Србији које је презасићено, истовремено је лоше регулисано и под великом политичком контролом. Након несреће у новембру 2024. године, међутим, када је 16 људи погинуло због урушавања бетонске надстрешнице железничке станице у другом по величини граду у Србији, Новом Саду, уследили су снажни антивладини протести пошто су демонстранти сматрали власт одговорном.
Студенти и млади активно су организовали велике протесте широм земље непрекидно од новембра 2024. Њихове оптужбе за високу корупцију и нефункционалне институције довеле су до оставке премијера и пада владе у јануару 2025. године. Али у априлу, председник Александар Вучић остао је на власти, након 13 година ефективне контроле над земљом и са све јачим притиском на медије.
Демонстранти су такође позивали на бојкот провладиних медија, што је кулминирало двонедељном блокадом јавног сервиса РТС у априлу 2025.
Према Индексу Репортера без граница за 2025. годину Србија је била на 96. месту од 180 земаља, што је њен најнижи резултат у последњих 23 године.
У новембру 2024. године Репортери без граница су осудили нападе на критичке новинаре, коришћење СЛАПП тужби као притисак на независне медије и чињеницу да земља није остварила никакав напредак у слободи изражавања током претходне године.
Док су највећи медији подложни повећаној контроли, наше истраживање показује да су грађани Србије највец́и корисници друштвених мрежа за информисање у Европи (67%) и да је то још израженије у млађој популацији.
Готово половина (45%) младих од 18 до 24 године користи Тик ток за вести, а сличан проценат користи Инстаграм. Друштвене мреже су посебно важне у садашњој кризи, јер их студентски активисти користе за ширење нецензурисаних вести и за мобилизацију око протеста.
|
НАЈМАЊЕ СЕ ВЕРУЈЕ ПИНКУ, ИНФОРМЕРУ, ХЕПИЈУ И КУРИРУ Ево неких од најважнијих резултата истраживања Ројтерсовог института за Србију: – ТВ је главни извор вести за 54% публике, што је у складу са светским трендовима опадања коришћења и утицаја телевизије која је на глобалном нивоу у последњи 12 година опала за 22%. – Коришћење друштвених мрежа за информисање (67% недељно) је највише међу 21 европском земљом обухваћеном истраживањем. – РТС, Н1 и ТВ Пинк су међу водећим ТВ брендовима, док портали Н1 и Блиц имају највећи домет онлине. Н1 је једини глави извор вести за највећи број и публике. – Фејсбук (45%), Јутјуб (33%), Инстаграм (33%) и ТикТок (21%) су мреже које се највише користе за праћење вести. – Поверење у вести међу најнижима у Европи – мање од трећине (27%) верује у „већину вести највећи део времена“ – што је знатно испод глобалног просека од 40%. – Већини традиционалних медијских брендова у Србији више се не верује него што им се верује. ТВ Пинк, Информер, ТВ Хаппy и Курир су медији којима се најмање верује, док су Н1, Нова.рс, ТВ Нова, Време и Данас медији којима се највише верује. – Избегавање вести је изнад просека истраживања – 46% често или понекад избегава вести зато што негативно утичу на њихово расположење (37%), зато што су исцрпљени количином вести (36%) или зато што има превише вести о политици (36%). |
|
Терестријална телевизија и даље је главни извор информација, а просечно дневно гледање телевизије (5,3 сата) међу највишима је на свету.
Поред два јавна медијска сервиса – национална Радио-телевизија Србије (РТС) и регионална Радио-телевизија Војводине (РТВ) – постоје четири комерцијална канала: РТВ Пинк, ТВ Хаппy, ТВ Прва и ТВ Б92.
РТС и даље привлачи највећу публику, с просечним бројем од 2,5 милиона гледалаца свог вечерњег дневника. Према рејтинзима из медијске индустрије, по гледаности је испред комерцијалног канала ТВ Пинк.
Све четири комерцијалне телевизије у власништву су српских компанија које имају блиске политичке, па чак и породичне везе са владајућом елитом.
У целини, највеће телевизије снажно подржавају и пропагирају политичку агенду председника Вучића. Једно недавно истраживање је показало да се председник појавио на телевизији више од 300 пута током 11 месеци 2024. године, и 141 пут у само првих 90 дана 2025.
Главни извор независних вести су два кабловска канала, Н1 и ТВ Нова, оба у власништву Унитед Медиа Гроуп. ТВ Н1, водећи УМ канал и партнер ЦНН-а, покренут је 2014. године и издваја се као најјачи информативни бренд у нашем истраживању, са 40% недељне гледаности оффлине и 32% онлине.
Телевизија је веома критична према властима, што је, заједно са високим професионализмом и поверењем, чини честом метом напада и кампања блаћења од стране државних званичника и провладиних медија.
Тржиште оглашавања расте по стопи од 5% годишње и тренутно износи преко 270 милиона евра, што није довољно за одржавање 2.153 регистрована медија. Штампани медији губе читаоце и приходе и сада учествују са само 5% у приходима од оглашавања, у поређењу са више од 27% који одлазе на онлине медије.
Тржиште штампе је презасићено са девет националних дневних листова и осам недељника, од којих се неки шире на област онлине или кабловске телевизије.
Само три дневне новине су у страном власништву; Блиц је део Рингиер групе, а Данас и недавно основана Нова су у власништву Jунајтед медија групе. Тржиштем новина доминира домаћа таблоидна штампа, која је критикована као главни произвођач говора мржње и лажних вести.
Према Савету за штампу, три таблоида (Ало, Информер и Српски телеграф) прекршила су Кодекс новинара више од 4.000 пута у првих девет месеци 2024.
Упркос томе, у истом периоду добили су више од 2 милиона евра из јавних средстава кроз државне рекламе и уносне уговоре са државним фирмама.
Регулатор тело за електронске медије је такође доделио регионалну телевизијску дозволу Информеру крајем 2024.
Након веома оспораваних избора 2023–24. године донет је нови закон о медијима који је омогућио државном телекомуникационом оператеру Телеком Србија да уђе у медијски бизнис.
У пракси је Телеком Србија покренуо свој Еуронењс канал чак и пре тога, 2021. године, а његово ширење се наставило недавном куповином Спорт Клуба и сателитског Тотал ТВ-а од Унитед Медиа Гроуп, чиме се даље проширио државни утицај на платформе за дистрибуцију медијског садржаја.
* Ауторка је пензионисана професорка јавног мњења и медијских студија Универзитета у Београду
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.